Na prvu loptu kad čujete da je Vince Staples 93. godište, da nikad nije probao nijednu gudricu, niti uzeo gutalj alkohola, a da je pritom bio u Cripsima, odma vam je jasno da ovaj maleni zubati bratić nije samo jedan od milion repera koji svaki dan iskaču na worldstaru, complexu i drugim rep portalima. U intervjuima koji su defitivno zabavni i generalno jedan od retkih repera koji nema generičke odgovore i čiji svaki uvek isprati, može da vam deluje kao da se nešto preterano i ne zabavlja i da mu je rep bukvalno šljakica na koju ide svakog dana da bi stavio hleb na sto. Prošle godine je bio odgovoran za jedan od najboljih albuma te godine, debi album, koji je izbacio na dva diska, Summertime ’06, a ove je rešio iste pohvale da pokupi samo u EP kategoriji sa Prima Donna projektom koji je izleteo prošlog petka.
Ono što smo znali i pre nego što je izašao, je da se Vince nabrijao da izbaci koncepltualni EP i da počinje kao priča o reperu koji izvrši samoubistvo i da se završava sa početkom njegovog strugglea, a mali genije je zamislio da možeš da slušaš od prve do zadnje numere, ali i u obrnutom smeru. Dok na albumu je bilo i zabavnih i ozbiljnih i gangsta traki, ovde se kroz ceo EP provlači dosta depresivniji ton iako sigurno ima glavica koje mogu da vide kako naslovna numera, na koju je uskočio ASAP Rocky, ili pak Pimp Hand, mogu lagano da izgrme u klubu na najjače. Brat nije izgubio osećaj da izabere dobre bitove i pored standardnih No ID-a i DJ Dahi-a, dva bita je uradio i James Blake. Moguće da se ovo neće svima svideti, ali svakako je lep dodatak diskografiji ovog lava i ako ništa poslužiće da se prekrati čekanje do drugog albuma.
Kao pojačivač na ceo EP, brat je izbacio i kratki film od 10 mina, koji prati dešavanja pesama i mogu vam reći da je sranje dosta trippy.
Оставите одговор