Pozdrav Loudpack fam, ja sam Vuk, novi član Zone-a. Već malo jače od dve godine sam urednik na Genius-u, 2015. sam bio izglasan za najboljeg pisca objašnjenja stihova, a nešto preko godinu sam i moderator.
Kao član novije generacije slušalaca, nisam imao prilike da prisustvujem izlasku Speakerboxxx/Love Below, My Beautiful Dark Twisted Fantasy, Below the Heavens i većine drugih albuma koji su propratili moje sazrevanje (muzičko i ljudsko). Međutim, Kendrikov To Pimp a Butterfly je od samog početka čekan kao istorijski momenat za muziku, i ispostavilo se da to i jeste. Već prvi ukus albuma kod Kolbera je nagovestio, a trijumfalni krug u vidu untitled unmastered potvrdio, da je TPAB više od običnog skupa pesama. Naš (ili makar moj) prvi klasik.
Kako bih najradije da vam se predstavim tekstom, odlučili smo da je najprimerenije da pišem upravo o ovom remek delu. Stoga, predstavljam vam novi nedeljni serijal gde ću svake subote raditi breakdown po jedne pesme s albuma. Želim napomenuti da su ovo moje lične interpretacije, te svako neslaganje (ili nadograđivanje) sa Genius-om ili čitalačkim stavovima je dobrodošlo. Uživajte!
Album intro (Wesley’s Theory)
Klasik Borisa Garnera iz 1973. (jedan od pet semplova iz ‘73 na albumu) jednostavno otvara, i uvodi u tematiku celog albuma. Naravno, kroz ovaj epik od gotovo sat i po, Kendrik će ući vrlo duboko u temu black pride-a, i otići će mnogo dalje od toga. Ipak, kako on često napominje, sva muzika koju radi je za Kompton a igrom slučaja ona dotiče ceo svet, te je ovaj danak na mestu.
Uvod
Nezabeleženo dobar upad još od Yeezus. Ovako jak ulazak na bit pristaje zvuku albuma, samoj tematici urgentnosti i napetosti, pa je prikladno da prva pesma ima čak 216 kanala! Jasno nam je da je više prog džez i fjužn nego rep produkcija, i narednih 80 minuta treba očekivati bumpy ride.
Kao što naslov nalaže, analogija leptir-čovek je motiv koji se javlja celim tokom albuma, i pitanje je kako leptir može da preživi u svetu gde ga očekuje neprijateljska sredina. Zapravo, sve što možemo je da se nadamo da ćemo preživeti, da se duboko zagledamo u sebe, i uz pomoć ovog LP-ja nađemo odgovor.
Refren
U tipičnom Kendrik maniru, refren je višeslojan. Osoba kojoj se obraća je Šrejn, devojka sa prvog albuma, ali je koristi i kao simbol za slavu, bogatstvo i sve ono što mu je good kid m.A.A.d city doneo, i čime će se pozabaviti na ovom albumu, uz jedno veliko “zašto”. I kao što je sa 17 godina od Šrejn želeo samo seks, tako je od repa želeo samo materijalno, o čemu će da govori u prvom versu.
Vers 1
Prvi lajn ovog versa nam pokazuje da Kendrik repuje iz perspektive pre nego što se gkmc desio. Evidentno je da želi stereotipizirani rap star život, i da želi da pomogne ljudima s kojima je odrastao na osporljiv način. Kroz album pratimo njegov rast kao čoveka i u razrešavanju ćemo videti kako on misli da je najbolje pomoći istim tim ljudima.
Tu je i suprotstavljanje američkog sistema sa Kripsima i Bladsima, i izjava da čak i needukovan može da bude bogat, što su još neki od motiva na koje će se osvrtati kasnije na albumu.
Pre-hook
Kao referenca na kraj prethodnog versa, ovaj deo se može gledati na dva načina. Prvi je da White America ne može da podnese bogate needukovane crnce (za koje je arhetip–reper) i, nakon što su se obogatili na ropstvu predaka istih tih ljudi, sada kada nemaju koristi od njih najradije bi da ih vrate u Afriku (koja je jedna od inspiracija za ovaj album, i još jedan motiv koji se ponavlja).
Druga potencijalna interpretacija je black-on-black mržnja. Taj animozitet je još jedan od trenutaka kojima će se Kendrik pozabaviti.
Break
Ovaj brejk služi kao fast-forward od neuspešnog do uspešnog repera. Nako što je onako hvalisavo govorio o tome šta želi od repa, Kendrik je to i postigao i sada se nalazi na određenoj raskrsnici gde može da odluči da li stvarno želi da uradi sve ono o čemu je govorio. Kao što znamo, Dre je Kendriku mnogo više od mentora, i ako se vodi razgovor o ekonomiji u muzici on je prvi čovek od kog treba tražiti savet.
Treba napomenuti da je ova njegova izjava aktuelna ne samo za novac, već i za kvalitet muzike, jer je nepisano pravilo da je drugi album mnogo teže odraditi od prvog. Pored pritiska za širenje u mejnstrim, tu je i želja za jačom afirmacijom u već postojećem krugu fanova, i To Pimp a Butterfly je apsolutni paradoks. Jedan od najrizičnijih poteza kao drugi album je osigurao Kendriku i jaku srž i ogroman mejnstrim uspeh, te i jaču finansijsku situaciju iako intuitivno ne bi trebalo da bude tako. Dreov monolog služi kao uvod u drugi vers, gde Uncle Sam govori Keniju.
Vers 2
Fenomenalan način da se otvori vers, gde se postavlja pitanje šta Lamar zapravo želi od ovog albuma ali i od svog života–kuću i auto kao simbol materijalnog, 40 jutara zemlje i mazgu kao simbol nacionalnog nasleđa, ili klavir i gitaru kao simbol umetnosti. Isti stihovi će se u malo drugačijem okruženju pojaviti još jednom na albumu.
Uncle Sam čak i podrugljivo privlači, omalovažavajući pravnu stranu i pumpajući (pimpujući?) ego bogate needukovane osobe. Nažalost, veliki broj sportista, muzičara (među kojima je i gost na ovoj pesmi, Džordž Klinton) ili glumaca (Vesli Snajps, kao sto naziv pesme kaže) koji dolaze iz siromašne sredine upadnu u zamku i izgube sve brže nego što su stekli.
Kendrik je svestan da Amerika vara svoje ljude i uzima pare od njih sistematskim pimp-ovanjem, za početak tako što ih ne uče menadžmentu novca dok su još deca. I upravo tako država jeste to što jeste, a ova tema deluje još aktuelnije dve godine nakon izlaska albuma sa novom administracijom u Beloj Kući.
Ovde se javlja još jedan motiv koji ćemo sresti još nekoliko puta, a to je Kendrikov horoskopski znak blizanca. Tome često pripisuje unutrašnje sukobe, ali ovde se to koristi protiv njega u fenomenalnoj igri rečima zašto treba da troši duplo više novca!
I pitanje je, šta neko može da uradi kao butterfly ako je i njegova država okrenuta protiv njega. Tu je i pomen Veslija Snajpsa, čuvenog glumca koji je imao problema sa utajom poreza, i igra rečima između njegovog prezimena i reči snipe, odnosno “upucati”. Ukratko, ako može da zaradi na njemu, i otadžbina će ga smaknuti.
Ovo suptilno otvara i temu nacionalnog identiteta Afroamerikanaca, što ćemo, ponovo, sretati tokom albuma.
Bridge
Upravo, strah da će pasti nakon što se popeo tako visoko je Kendriku bila opsesija. Kao što smo videli na “FEAR.” bio je prestravljen od pomisli da može izgubiti sve što je zaradio.
Interesantna je i zamena reči „street” sa “mind” u poslednjem stihu. Zapravo, ulica i sam um se spajaju kao predstava čaure u široj slici albuma, u tranziciji od gusenice do leptira. Svakako, to je još jedno “upozorenje” za ono što nas čeka na ostatku albuma, a prva sledeća stvar je, kako i autro “Wesley’s Theory” kaže, tax man.
Оставите одговор