TPAB Breakdown je serijal u kom svake subote možete prići bliže metamorfozi u leptira i dostizanju nirvane kroz analizu svake pesme pojedinačno. Ako ste propustili prethodni korak kliknite ovde, a za potpuna uputstva ovde.
Džon Lenon je, govoreći o svom eksplicitnom načinu pisanja pesama, rekao da se treba što jednostavnije izraziti i poistovetio je to sa davljenjem–naravno da se nećete nadati da će vas neko primetiti u tišini, več ćete vikati što jače možete kako bi vas neko izvukao iz vode. Kendrik kao da je direktno odatle izvukao ideju za ovu pesmu, koja počinje nedvosmislenim uzvicima i karakteriše je nešto preko četiri minuta retko zabeležene iskrenosti u muzici, pa kako ne bih upropastio ovaj direktan pristup, bez dodatnog uvoda ću preći na samu pesmu.
Dok sam pisao sâm tekst pogoršalo mi se raspoloženje zbog ponovnog slušanja ove pesme, što se verovatno odrazilo na entuzijazam u radu, ali je adekvatan pokazatelj moći “u”. Ako vam moj tekst nije dodatno približio pesmu, preporučujem da je jednostavno pročitate i nakon toga ponovo poslušate.
Hook
Kao antipod glavnog singla “i”, sam refren za “u” je sušta suprotnost onoga što je proklamovano pre albuma, a kvalitet samog delivery-ja govori o iskrenosti s kojom je pesma izneta. U jednom od intervjua, Kenijev inženjer Ali je rekao da je cela sesija za ovu pesmu bila u mraku i tišini (koliko god je moguće za studio u kom se snima), i maltene je nemoguće zamisliti kako je bilo u toj prostoriji. Svakako, emocija je prenesena i na pesmi.
Vers 1
Kroz celu pesmu, Kendrik se obraća samom sebi u drugom licu, što pored vrlo jasnih stihova ukazuje na određenu podelu u njegovoj ličnosti. Iako je uspeo sebi da priušti mermerni pod što je vrlo jasan simbol uspeha, i što ga ogroman broj ljudi prisvaja kao nešto lično, on još vidi sebe kao ništa i upravo kreće drop lista zašto je tako.
Verovatno ste ukačili na “DNA.” i “YAH” shoutout-ove za malu nećaku, koja je prvi put spomenuta upravo na ovoj pesmi kao još nerođeno dete. Takođe se verovatno sećate i “Keisha’s Song”, na kraju koje Keni kaže da je svoju jedanaestogodišnju sestru school-ovao da ne napravi slične greške, ali je ona već sa 16 godina zatrudnela. Složićemo se da niko od nas ne želi da mu bilo ko u porodici sa 16 godina dobije dete, pa Kendrik sam sebe pita šta radi ispred 100 hiljada ljudi ako njegove reči ne dotiču rođenu sestru.
Svaki komentar je suvišan.
Bridge i Skit
Vrlo fin prelaz u drugi deo pesme koji podjednako seče ali ne zvuči toliko oštro, gde je produkciju radio mistični lik Whoarei, čiji tejp Nothing definitivno preporučujem. “These Walls” se završava stihom “Found myself screaming in a hotel room”, a na skitu na ovom prelazu čujemo sobaricu koja pokušava da dozove osobu s druge strane vrata. Svakako se i u tome može naći simbolika, ali mislim da je poenta da se tako naslika apsolutno dno–jeftini hotel, alkohol, vrisci i baba-sobarica koja se sporazumeva na španskoengleskom.
Vers 2
Za razliku od prvog versa, Keni ne zvuči ljuto nego jednostavno razočarano i beznadežno, u suzama i očajno, pa iako je prva polovina drugog versa maltene isto ono što je govorio u prvom način na koji je to dočarao zvuči potpuno drugačije.
Sindrom survivor’s guilt je pomenut u prethodnim tekstovima kao nešto što muči Lamara, a ovde dobijamo i određeni kontekst iza toga. Za vreme Lamarove turneje/putovanja u Africi koje je i inspircija za album, njegov bliski prijatelj je bio upucan i operisan nekoliko puta a Keni ga nije posetio već samo FaceTime-ovao.
Ponovo hladan završetak versa koji ne ostavlja prostor za komentar ili mišljenje. Treba istaći i fenomenalni saksofon Terrace Martin-a, koji u drugom versu maltene imitira vriske.
Vers 3
Za razliku od drugog versa, Keni zadržava određenu dozu mističnosti i priča o stvarima koje kao da samo on zna i ovako nam daje neki uvid u svoj život ali ne govori ništa konkretno. Kao referenca na prošlu pesmu i to što su zidovi zapravo progovorili na štetu drugih, ovde golica maštu time što bi flaša otkrila mračnu stranu njegovog života. Međutim, čujemo zvuk alkohola u boci i kao da prelazi na drugu stranu, koja istina nije ništa manje pesimistična. Ide toliko daleko da sebe krivi i za zemljotrese u Kaliforniji…
Kontam da u jednom trenutku postaje jednostavno neprijatno slušati ovo, i kako sam sebi kaže da je jedino on gori od samog sebe… Očigledno ima nešto na duši, tako deluje i u intervjuima i povremeno na pesmama.
Izgleda da je sve od tih tajni što ćemo saznati to da one postoje… Iz ličnog iskustva mislim da je bez povremenih trenutaka stvarno poput “u” nemoguće dostići bolju verziju sebe, što je valjda svima i cilj.
Оставите одговор