pre 5 godina srušena je još jedna rep barijera, uništena još jedna tradicija a mi smo prodrmani iz sanjarenja u kom smo tripovali da Njujorški rep funkcioniše po pravilima koja su postavili Zulu Nation. naterani smo prvi put da se suočimo sa činjenicom da postoje klinci u NY koji su proživeli celo detinjstvo a da se nije pojavio novi kralj grada. Sedeli smo češući glave i pitajući se da li je moguće da deca rođena u meki repa više ne odrastaju ni na DMX-u i Wu-Tang Clan-u, da li je moguće da neće sačuvati zanat boom-bapa, da li su stvarno zaboravili šta je hard-core rep, i da li je realan ovaj svet u kom jedan Harlem born & raised lik ima većeg uzora u Lord Infamous-u nego u Lord Finesse-u. Uzeli smo sebi za pravo da negodujemo, a još nismo bili ni posložili sve u našim glavama kada nas je strefilo kako ovaj reper od rođenja nosi ime najvećeg mikrofon zavisnika ikada, God MC-a lično, Rakima. Možda je to (pored dobre muzike i definitivno novog nadswag-a) uticalo na popuštanje stava, može biti da nas je taj fakt naterao da se zamislimo, više nego Voletta Wallace kada je na TVu prvi put videla Guerilla Black-a, i tek onda mirno da prihvatimo cikličnost života kao što nam je Q-Tip aka The Abastraact rekao 91e. Rep više nije pripadao Nju Jorku, napustio je njihove boroughs još pre dve decenije, odavno je obišao Ameriku i odatle se zaputio da pokori planetu, pa čak i vaseljenu (NASA i Will I Am projekat), stvoreno je toliko novih formi i nastali su novi učitelji, a nekadašnje kalife su odavno postali najbolji majstori. Ljubav kojom smo ograničavali muziku tražeći od nje da ispoštuje neke izmišljene kanone, zahtevala je i od naših očekivanja da gledaju samo u jednom pravcu.
A$AP ekipa, za koju smo tek bili čuli kroz video za Purple Swag, imala je nikad bolju postavku za rep uspeh, sa opuštenim lepim ortakom Rocky-em kao maskotom koja je usput i talentovana, sa velikim rep mozgom Yams-om za komandnom tablom, i očima celog sveta zauvek uprtim u NY u iščekivanju ‘onog sledećeg’. Ono što niko nije očekivao a što je Yams genijalno shvatio je da je svima omiljeni, a posebno njemu, NY ‘lyrical mafioso’ stil toliko izjahan da je jedini napredak koji je rep ovog grada mogao da ostvari bio ako se unazadi i dozvoli nove kompromise u svom pažljivo slaganom i hermetički čuvanom zvuku, gde su oduvek važili propisani načini da se prodaš (1 rnb radio singl za koji nadoknađuješ što jačom lirikom na ostatku albuma), i ukrste ga sa novim uticajima, na primer dajući dugo čekano priznanje jugu kao jednako značajnom delu te celine koja se zove hip hop. “Live.Love.A$AP” je i danas najuzbudljivije izdanje za slušanje iz celog A$AP projekta jer nastavlja da ima uticaj u svemu što danas vidimo – toliko poštovani i zastrašujući rodni grad hip hopa pokazao je svoju opuštenu stranu i dozvolio Čikagu da preuzme baklju ubilačke grimey muzike; večni skeptici prema zvuku 808ice i južnjačkom razvlačenju reči ostali su razoružani i Atlanta je bila slobodna da formalno zavlada, iako su već 5+ godina objektivno bili centar rep kreativnosti; i ceo svet je kroz A$AP crew mogao da proživi svoju ljubav prema celom spektru hip hopa intenzivnije nego ikad. 
Mixtape: A$AP Rocky – Live.Love.A$AP
Оставите одговор