Cory “Cormega” McKay je bio ulična legenda i pre nego što je snimio rep pesmu i sve i da nikad nije uzeo mikrofon u ruke ostao bi legenda u rep svetu bar zbog shoutouta na svetom gralu svih rep albuma. Pošto su ga Steve Stoute i Nas oterali iz The Firm, valjda jer nije hteo da potpiše neke ugovore i da postane industrijska drolja kako su ovi isplanirali, Mega je lične frustracije opisao u pesmama kao niko do tada a izdaja, lojalnost i osveta postale su ne samo dominantne već reklo bi se jedine teme u pesmama povredjenog ex-kriminalca koji je bio žrtva industrije kojoj su trebali likovi sa kredibilitetom ali ne i ulični kodeks kojeg se takvi likovi drže.
Kaver ovog albuma vuče na poredjenje sa Nasom, kojeg celu karijeru prati reputacija lika koji je jedinu opasnost u kraju osetio kada je gledao projekte sa svog prozora, ali sa tom razlikom da Cormegin pogled ovde nije zavirivanje u dešavanja u hudu već snapshot mind frame-a uličnog veterana uhvaćenog u trenutku kada njegova glava luta izmedju kobnih misli da je nadgledanje foot soldiera i prodaja kreka adiktima jedini talenat koji ima. Hvala Bogu pa je njegova ljubav prema rečima i njihovoj moći bila jača i American Beauty živi sa Megom od tada a sudeći prema jednom od najpozitivnijih twitter akauntova od svih matorih NY glava, ovaj izbor nije zažalio.
Оставите одговор