Sećanje na dan kada je Millie izvukla pištolj na Deda Mraza

Ovo je post o pesmi “Millie Pulled A Pistol On Santa” jednoj od onih za koje osetiš toplinu klasika još pre nego što ih čuješ jer privlače naslovom kao magična knjiga u vešticinoj kolibi ili nešto slično što vuče znatiželju za njen rep. Isto kao “Me And Jesus The Pimp In A 79 Granada Last Night” od The Coupe, i približno osećaju jeze kada sam video “Nature Of The Threat od Ras Kass-a:

Možda najpoznatija inner priča pokreta Native Tongues koji je repu dao chill vibes, jeste kada su De La Soul neočekivano eksplodirali nadirom pozitivnosti proisteklom iz ličnog kutka za maštanje umesto na prozoru koji gleda dešavanja u getu. Ako se MC Ren spremao da zapali Rep Kuću, De La Soul su čekali na travnjaku bašte sa crevom i pištoljima na vodu. Došli su kao bukvalni beatbox bitnici i rep odgovor na Flower power kulturu. Isticali su belu radu, simbol dolaska DAISY Age-a, mini-renesanse u razmišljanju unutar hip-hip muzike, koju ovi humanisti dovlače kao najkreativniji free-thinkeri hip-hopa u eri Kool Moe Dee-evih Star Trek naočara. Doneli su pop slatkoću bez branja gorkog grožđa jurnjave komercijalnog singla.

Dens muziku za drmanje kukova u duhu podijumskih očekivanja koje su imali funk idoli Clive “Kool Herc”-a Campbell-a. Sa kolažom napravljenim od soft roka, džez i fank semplova, jodlovanja i isečaka iz zlatnog doba Američke televizije, bili su odgovor na rampantni rep kurčevizam i materijalizam koji ignoriše Motherland Afriku. Hip Hop fraternity je dobio novu sobu, a alt-rock časopisi kao Spin i Village Voice, jedinu rep ploču zahvalnu za razbijanje klasnog poretka na rang listama za kraj godine, taman da stoji sa muzičkim imenima koja redovno odbijaju rep čekove za semplovanje. Sa De La Soul debijem, superstar kritičari kao Robert Christgau će otkriti poslednju puzlu koja će usaglasiti njihov unutrašnji rokabili kritičarski zen. Koliko je bilo neočekivano da će grupa eksplodirati, jer je jedino rep muzika zahtevala ogromnu hrabrost za nekakav “soft free-thinking”– toliko su očekivano postali heroji koledž kampus radija.

Tako nisu bili dokaz, već pečat na tvrdnju da rep najviše slušaju belačka deca. Sa simpatičnim metaforama i mnogo šala kojima je trebalo previše vremena da se objasne, rep obećanja o slobodi su odveli na nove teritorije. Jer je ovaj rep bio Lego kockice za slušaoca naviknutog na G.I. Joe akcionu figuricu repera. Prometej je ukrao vatru od Bogova da bi je dao ljudima, a De La Soul su ukrali mirovni aktivizam i pozitivne vibracije iz hipi kanterkulture. U svojoj kreativnoj igraonici su ispekli suviše naivnog entuzijazma za slaganje wordplay-eva kojim su gradili sadržaj pesme, i kao samoobrazovane poete postali najrazigraniji studenti hip-hop kirikiluma. Ali su bili isuviše Based za svoje dobro.

Sa samoomalažavajućim humorom prepunim internih fora svojstvenih ljudima koji svoju kitu zovu “Jimbrowski” i omiljena hrana im je sve što ima kečap na sebi – debi album dobija pažnju 10 puta veću od očekivane ali i insinuaciju kako muzika ne bi bila mekša ni dodavanjem Bohora.

Tako mora da ide uvek kada se praviš da ne shvataš sebe ozbiljno, i onda ti okolina poveruje. Borba da objasne publici i kritičarima kako su pogrešno smešteni u koš “urbane moderne dece cveća”, jer je D.A.I.S.Y. bio samo akronim za pronalaženje svog unutrašnjeg zvuka nije vredela pišljivog boba – naročito kada su intervjue radili u cvećarama i kada je dodajući šlajmaru na uvredu, Arsenio Hall u omiljenom crnom “Late Night Show”-u najavio grupu kao “Hip-hop Hipike”. Ovo će ukloniti svaku sumnju da su sebi zapečatili ulogu kao da im je ime Đoša ili Popara. Nisu mogli kriviti Američki narod, koji se samo držao svoje poslovice da – ako hoda kao patka i ako priča kao patka -onda je verovatno patka.

Sa takvim profilisanjem njihov strah od nepravilne kategorizacije bio je jači od straha od “softmore jinx”-a , odnosno bojazni od baksuzluka koji prati album posle debija. Tako De La Soul ubijaju pokret još pre nego što procvetaju njegovi plodovi. Svoju vazu cveća će da olome o glavu kada naprave album koji bi pristajao u narativnom kanonu klasik rok bendova sa psihodeličnih postera studentskih soba iz 70-ih. “Shtick” samoubstva dozvoljava da De La Soul odvede svoj zvuk u mračnije vode i da muzika postane onoliko neortodoksna koliko se rastegljive granice hip-hopa protežu. Hipi karikature koje crtaju svet Kreyonskim bojicama su “out” a “in” su neurotični samosvesni komičari koji na ciničnom nišanu drže sve dotadašnje koncepte hip-hop muzike.

Ako je prvi album bio u šarenim bojama Young Dro-ovih kola, na drugom ponovo krše očekivanja, plus stavljaju STOP na svoj mejnstrim proboj. Ovo je premijerni avand-gard album u repu i još više je slojevito obučen lejerima na lejerima semplova, koje je Prince Paul lepio u maniru najekstremnijih studenata Bomb Squad-a. Skitovi još više čine kičmu albuma nego na prošlom, i još maničnije dodaju utisak dezorganizovanosti i anarhičnosti, koje će napraviti next level iskustvo i za kinematografska čula. Ali alternativni eksperiment eklektičnih muzičkih uticaja, više ne vodi u La La Land, već na Roller Skate ring nedaleko od kog ćeš sada videti i ubistvo.

Jedna od najmračnijih Božićnih pesama komičnog šok naziva “Millie Pulled A Pistol On Santa” nalazi se na samoj sredini ovakvog albuma, iako je Božić samo pozadina. U pionirskom radu na temu nepoverenja koje doživljavaju žrtve seksualnog napastvovanja, De La Soul nas sa žrtvom upoznaju kroz površne komentare okoline. Tvoje prosečne okoline, koja Millie-ne traumatske sindrome iz kuće otpisuje kao nezrelost i razmaženost, birajući da odmahuju rukom, radije nego da preispitaju stav o voljenom članu zajednice koji pipka Millie. Pesma nije tipično iskorišćavanje sapatnje, koliko približava njenu bespomoćnost dok nailazi na zidove downplay-ujuće okoline, koja odbija da vidi bilo kakve nedoslednosti u odnosu socijalnog radnika Dillona i njegove ćerke. Tako se slušalac do kraja oseća kao saučesnik u nipodaštavanju njenih vapaja za upomoć. Ovo je retka storiteling pesma gde će do momenta kada se Millie poslednji put susretne sa svojim zločiniteljem – i publika da deli osećaj krivice.

#Prati nas na Instagramu