Najveći posthumni rep hitovi

Wayne i Future nisu prvi počeli da ostavljaju stil na rentiranje jer su devedesete od Ja Rule-a do C-Murder-a imale repere izlivene iz 2Pac-ovog kalupa iako Nju Orleansov klejm za Tupac inkarnaciju u Soulja Slim-u nije imao veze sa “henesi-enemi” flow-om, vezivanjem bandane ili “thug with a sweet mug” stavom – Soulja Slim je u martyr-domu ikone zbog neverovatne muzike koja opisuje realest lika čiji je apirijens hodanja kao da je nedodirljiv pojačan radjenjem stvari koje tu tvrdnju testiraju nekoliko puta dnevno.

U odnosu na najpoznatijeg rep sveca odneo je sranje nekoliko kopalja ispred – Slim-ov kriminalni sheet se čita više kao Omarov nego kao Tupakov, i stvarno je trčao ulice sa Majkl Džordanovima heroin-krek igre i sva svedočanstava i odmahivanja koje donosi Magnolia Slim ime ukazuju kako su priče o repovanju u gluvoj sobi sa još vrelom sačmaricom ril dil, čemu je publika posvedočila kada je na koncert izašao str8 iz pljačke sa pumparicom u ruci. Sa 100% levelom realnoće , Soulja Slim ako nije Magnolija verzija Pac-a, onda je bliži rep verziji GG Allin-a, barem jer je došao red da ga otkrivaju tinejdžeri, skejteri i soon-to-been-hipsteri kao ikonu dont-five-a-fuck-attitude-a, koji će ih prevariti da Soulja Slim-ov “rap sheet” pomežaju sa šok faktorom za entertejning. Iz Magnolija projekata u Nju Orleans rep je uveo kamuflažno oblačenje (Master P će obilato okoristiti) i Reeboks patike (Juvenile će obilato reklamirati), kroz bogatu rep karijeru najviše je trećinu vremena proveo na slobodi – ali će u smrti imati svoj prvi broj 1 hit sa “Slow Motion”

Zapravo će “Slow Motion” biti i prvi broj 1 Ca$h Money Records-u.

Kada je iznenadni hit refrešovao karijeru Juvenile-a, unca duše koju je dobila sa backstory-em bila je 2004. godine skoro velika kao pesma. Juvenile se posle velikog bifa vratio u Cash Money i na pobedničkoj turneji po MTV-u i kablovskoj potencirao je, shvatajući nesebično koliki je Soulja Slim-ov glow, kako mu je Slim poklonio pesmu jer je znao da sa podrškom velikog lejbela, Juvenile može lakše da je napravi hitom. Tako je Soulja Slim svoju A&R viziju kreirao, iz raja gledajući njen srećan završetak.

Kada je izgubio glavnu zvezdu lejbela u krvavom završetku East-West bifa, Puffy je sam postao glavna zvezda svog lejbela, koristeći kao odbranu od anti-disko-sempling koalicije “shtick” kako nije reper već entertejner! Plus zna da proda hip-hop lajfstajl bolje od Russel-a i dizajnira bolje džempere.

U njegovu odbranu, Pafi jeste potpisao i neke od naj rappitty-repujućih emsijeva iz jedne generacije – Mase se ne računa jer ga je od Murda Mase-a pretvorio u #2 Pafija ali je imao grupu The LOX sa Jadakiss-om, Styles-om i Sheek-om, koji se u stvari računaju još manje su bili obučeni u šljašteće smokinge i Pafi ih je terao da se pomeraju jiggy. Tranziciji od Pafija đuskajućeg repera do Pafija jedne od najvećih đuskajućih globalnih pop zvezda, pomagao je Biggie iz pakla tokom cele 1997-e, i dobrim delom 1998-e. Tokom tog perioda Paf Daddy je sa mrtvim kraljem Nju Jorka odradio svoju verziju “Vikenda Kod Bernija” gde je Biggie-a iz afterlife-a pridružio na neke od najlegendarnijih pesama Bad Boy kuće.

Na “Victory” je doneo najbolju posthumnu strofu svih vremena, na “Been Around The World” je opet hiponotazirao svet sa rep Frenk Sinatra goes Dejvid Bovi refrenom dok na najklasik ekipnoj Bad Boy pesmi “Benjamins (Remix)” – BIG ima tretman VIP gosta sa neba sa možda poslednjom snimljenom strofom kada bit switch-uje na neko kokosasto sranje iz 80’s serije o pandurima sa Havaja, gde je Pafijev eksperiment samo dao šlagvort da se Biggie kruniše kao Don Dada iliti šerif repa čak i kada njegovo razroko oko više ne luta zemaljskom kuglom.

Klasik posthumno gostovanje za pesmu koja je bila toliki hit da je počela Pafijev krejz za rock remiksima koji će potrajati skoro dobrih 10 godina.

Svaki hit singl morao je da se presuje sa Dave Grohl Rock remiksom na B-strani ili spotom gde Džimi Pejdž svira električnu gitaru dok Pafi džekuje najpoznatiji Led Zeppelin rif. Tako je ubrzao smrt rokenrola, što je dostignuće koje se nikad ne spominje, verovatno jer je ovaj “take that” bio previše za rep puriste, ali je Pafi slepo pratio Schooly D-ev anti-rokenrol zavet i dosta stvari je radio samo da natera svet da nosi Sean John i uruči smrtni udarac rokenrolu i hevi gitarama.

Godinu dana pre nego što će imati najrandom smrt iz 90’s trilera sa u svojoj garaži, osamnaestogodišnji Speaker Knockerz je sa nekoliko velikih produkcijskih plasmana (Shy Glizzy, Young Dolph, Gucci Mane) i dva solo mikstejpa stvarao ime u najplodonosnijoj godini hip-hopa u deceniji koja je počela sa turn-upovanjem na Travis Porter a završava se sa krunisanjem Kid Cudi-evog modernog trep albuma lmao.

Te dvehiljadetrinaeste, imena iz uličnog repa kao Fat Trel i Young Gleesh i imena iz smart repa kao Antwon i Deniro Farrar ili imena iz emo repa kao Young Lean i Squadda B funkcionisali su na sličnoj liniji weirded out slobodnoumnosti koja je bujala sa slobodnim protokom rep stvari na blogovima, tumblr-u i Vajnu. Nikad bliži odnos fana i artista je učinio da sarađuju u nekom povratno-uzvratnom odnosu gde industrijski clout nije bio osnov networking-a, jer su najpredaniji fanovi postali gejtkiperi koji su promovisali muziku i svojim fanboy-evanjem otvarali vrata za industrijsko preuzimanje dosta današnjih legendi.

Speaker Knockerz je ostao kao Dražen Petrović, neispunjeni potencijal iz neispunjenog sna jedne ere koja je premašila očekivanja ostavljajući osećaj kao kad se hipik iz Čikaške Sedmorke obogatio na berzi umesto da je otvorio prodavnicu ploča u Yay Arei, i sa memorijom na Speaker Knockerz-a čerišujemo sećanje na poslednje čisto vreme hip-hopa u kojem je Pepperboy iz Little Rock Arkanzasa mogao da ima poštenu malu Complex Con karijeru jer je Lil B na svom 45. mikstejpu uradio remiks Pepperboy-eve obskurne pesme sa 1800 vjuova.

U takvom novom zlatnom dobu repa gde je svako od Action Bronson-a do Riff Raff-a mogao da procveta gajeći svoju maloj baštu odabrane rep subkulture, Speaker Knockerz je imao auru multitalentovanog self-made autora u cipeli nekadašnjeg Soulja Boy-a ili današnjeg Pi’erre Bourne-a. Krajem 2013. izdaje svoj najveći hit “Lonely”, još jedno audio zapljuskivanje auto-tjuna koje bi najverovatnije nastavilo da ga održava kao superstara na marginama industrije u pre-striming dobu, jer je delovalo kao da Knockerz svoj put gradi na independant statusu i ide rutom nezavisnog underdog-a. Da je ostao živ imao bi Soulja Boy a ne Chance The Rapper putanju.

Jedan od prvih emo-voženih strit artista koji je uhvatio ril-lajf sranje i spitovao ga preko auto-tjunovanih skrrt-ovanja, sa keči muzikom čiji je edge bio jednako u duhu Max B-evih mikstejpova i Atlantskog strip-klub trepovanja, ostavio je nemerljiv uticaj na poslednje rep generacije. Počelo je sa Kodak Black-om kada je u pre-fejm danima rimejkovao svoju verziju “Lonely“, a završilo sa Lil Teccom čiji je omiljeni emsi Speakerz Knockerz. Njegov stil finess-ovanja gde zaprašuje parama iz Rarija teško da nije izrodio A Boogie-a, a čak i Roddy Rich umanjuje Future-ov uticaj kad tvrdi kako je stil bazirao na Knockerz-ovim hookovima, pa je SK definitivno na Mount Rušmoru 2010 repa sa Lil B-em, Keef-om i Thug-om. Prva preminula legenda interneta čiji je uticaj premašio originalni fandom.

Moja omiljena Speaker Knockerz konekcija sa današnjim repom je ona koju ima sa Rae Sremmurd-om, kada su Swae Lee i Jimmy skinuli njegov bit (koji je bio doslovno presviran Future-ova “Tony Montana”) i preko “Its The Speaker Knockerz” taga repovali neku užasnu pesmu dok su se zvali Dem Outta St8 Boyz.

Dobri Fat Pat je ubijen u februaru 1998. godine, mesec dana kasnije njegov debi album “Ghetto Dreams” čartuje na Top 100, a singl “Tops Drop” postaje najbitnija pesma Hjustonske kulture opterećene purple drank-om i SLAB-ovima obojenim u dripping candy-paint, te Fat Pat i zvanično postaje pionir hjustonskog rep rečnika. Legenda DJ Screw-ovog Screwed Up Click-a, Fat Pat je bio nešto kao Biggie klike koji fristajluje syrup-happy strofe na prenatrpanim Screw-ovim kompilacijama sa držanjem zvezde i manirima koje će skupljati sledeći kraljevi klike kao Lil Flip i Lil Keke. Kao glava DJ Screw-ove rep porodice imao je auru koja je omogućila da bude na dva nacionalna hita.

Za drugi se neće ni pitati jer je Lil Troy jednostavno isekao njegovu akapelu sa gostovanja obskurnoj rep grupi koju je menadžovao, prilagodio je instrumentalu i DJ Khaled stilom konstuisao “Wanna Be A Baller” – najveći posthumni hit pre-modernog repa od čijih pet izvođača je samo Yungstar preživeo da izvodi pesmu na nastupima. Hjustonski reperi imaju procenat smrtnosti kao Staljinova SSSR jer se ne bore samo sa protivničkim mecima već i sa sirupskom adikcijom.

Lil Troy koji nije ni producirao niti repovao na svom jedinom hitu napravio je pesmu sa klasičnom predistorijom euro-dens hitova ranih 90-ih, gde uzima tuđe deonice bez pitanja (kao Fat Pat-ovu) ili sempluje ideje kao što je huk ukrao od E.S.G.-a, kako bi posle godina traženja formule, konačno od prečišćavanja tuđeg truda uspešno A&R-ovao savršeni All-American hit singl koji mu godišnje otplati Bell Aire status Teksaškog multi-home vlasnika. Došla je tek do 70-og mesta na Billboard Hot 100, ali je dobačaj pesme koju je čak i rep-hejter Prince odobrio i poklonio hip-hop jednu bez nadoknade, daleko premašio i najveće planove Lil Troy-a koji je uhvatio munju u bočicu kao Snap! sa “Power”.

Sa tolikom stopom rep smrtnosti, reperi iz H-Town-a su često najveći na posthumnim saradnjama ili posvetama koje postaju besmrtni posmrtni hitovi, i ova odlika rep kulture koja je jednako legendi Kasperovala od pištoljske igre i sirupa, kod Fat Pat-ovog mlađeg brata Big H.A.W.K.-a je najviše naglašena.

Klasična pesma sa nebeskom udicom, “I’d Rather Bang Screw” je napisana kao H.A.W.K.-ova posveta DJ-u koji je iz svoje garaže Screw-ovao svet, ali je posle H.A.W.K.-ove smrti postala još čvršća posthumna himna. Tako će kao kroz vetrobran automobilskih stakala Big H.A.W.K. uleteti u kola posthumnih tribjuta, koje će svoj imaginarni vrh uhvatiti na Trae-ovoj “Swang” posveti iz 2006-e, ako ne želiš da računaš Gremi koji je podelio sa stotinak ljudi na “Sicko Mode”. Mada možda time manje popularni član Hawkins familije dobija konačnu zahvalnost za svoj deo promocije “swangin’ and bangin” muzike iz lean-sippin prestonice grada kojeg je Barre Baby potopio u ljubičastu sirupastu stvar.

Big H.A.W.K.-ovi Youtube komentari neočekivano “ima nade za ljude” sranje

Da je 2020. godina (veći) horor verovatno bi se zvala “Povratak Mrtvaca” jer je ovo zvanično prva godina mrtvih zombi-repera posle ranih 2000-ih kada je Thug Angel iz raja bombardovao scenu procurelim strofama i duplim albumima dokazavši da i mrtav i smotan u džoint od Outlawz-a, ima bolju radnu etiku od svih repera osim Jay Z-a i E40-a, inspirišući nove repere da samo ubrzaju proces i izbace papir i olovku.

Zbog nasilne smrti, te 50 Cent-ovog učešća, pesme “Dior” i velike želje fanova da ovo bude priča u kojoj trijumf stiže makar i zakasnelo, Pop Smoke je sa prvim #1 posthumnim debijem naizgled imao bolju post-mortem godinu, iako je Juice WRLD na Billboard-ovoj listi Top artista iz 2020-e završio šesti, iza Post Malone-a, The Weekend-a, Roddy Rich-a, Da Baby-a i Drake-a, ostavljajući iza svoje počivajuće u miru glavice imena kao što su Harry Styles, Lil Baby, Taylor Swift i pomenuti Pop Smoke.

Ali je Pop Smoke-ova pesma obeležila najveće američke proteste svih vremena i pozadina nasilnog prekinutog života zbog nejasnih uličnih stvari držala ga je više utkanim u svakodnevnicu života i rep događaja, dok je Juice WRLD svoje prisustvo ostavljao samo u vazduhu, prihvatajući ulogu duha mnogo ozbiljnije nego Pop. Dok je Pop Smoke bio kandidat za najpopularnijeg čoveka godine, Juice WRLD koji se sa Drake-om izjednačio po broju hiteva na Top 10 (za jednu godinu) kao da je vladao sa neba, gotovo lebdeći iznad svih dešavanja.

Ovo je na tvorcima Juice WRLD-ovog dobrog posthumnog projekta, koji su u novonastaloj situaciji napravili od osetljivog osvetljubljivka i vrlog naivete, srednjoškolsku Avengers Power muziku za EDM frendli tweens, gde sve ima sjaj herojstva i glo after-life žrtve koja je predvidela svoj pad, pa je Juice relegejtovan od razmaženog tinejdž drogera u spomenik Soundcloud kulture za preminule xan-ere. Najgore je što su popularni jutub komentari kako će deca za 25 godina znati da je ovaj čovek bio heroj uništili svaku šansu za zdrav legat artista čije će pesme praviti “coming of age” filmove o današnjim generacijima realističnijim.

Mislio sam jedno vreme da je Marshmellow samo nova verzija Brodinskog iz Danske, koji nije išao tako daleko da aristokratski heritaž menja za selidbu u Atlantu kako bi bio sa ekstended familijom starog Slime sveta koje pamti Olu Slime-a, već je EDM moći uposlio da radi sa proverenim hiterima hip-hopa, ako ne računamo baksuzne SOB x RBE. Ovo nije ni njegov najbolji posthumni kolabo hit – filafelfijska DJ keš krava Marchellow to ima sa “Spotlight” od Lil Peep-a.

Sigurno nijedan grad na rep mapi nema ovoliko talenta na obe strane hip-hop nikla – ulična strana i “hip-hop” strana Detroita susrele su se samo kada je Proof na sebe privlačio grim ripera misleći da treba Trick Trick-u da objasni koja su četiri hip-hop elementa.

Stari Detroit je podeljen na 1. “Hip Hop Shop” gde je preminuli Proof sparkovao ljubav za emsijevanje po merilima Quotables u The Source-u čitavoj generaciji Elhzi-a i Eminema i na 2. 7th Mile podsvet gengsta repa za dubokim konekt vajbom gde su Street Lords i Eastside Cheddar Boys pravili muziku čije će rime manje biti na stolu Bomb Squad-a iz The Source-a, a više na tabli DEA-a i lokalne jedinice za visoki kriminal.

Unutar ovog gengsta podsveta došlo je do još jedne podele kada su Street Lordz optužili Eastside Cheddar Boyz-e za krađu njihovog “Cheddar Boyz” dela u imenu, jer su Streetz Lordz polagali pravo na taj naziv, ostajući jedina rep grupa sa dva aktivna imena. Pomogli su i loši odnosi East strane i West strane, te je zbog money-hungry prirode ovih klanova rivalitet bio neminovan. Dok su Street Lordz svoj čedar od droge ulagali toliko u šoubiznis da je njihov drugi album bio prekrcan reperima sa A-liste poput Juvenile-a, Baby-a, Too Short-a i Capone N Noreaga-e, Eastside Cheddar Boyz su svoj klejm za mejnstrim imali sa originalnom “Oh Boy”, kao i Cam’ron-ovim šoutoutom na Dipset albumu. Nijedna grupa nije ozbiljnije okrznula kuću koju je Herc napravio i ostali bi prejak lokalni kuriozitet da njihov stil ulične muzike nije uticao na nove predvodnike bumujuće Detroitske rep scene.

Blade Icewood, lider Street Lordz-a ili “Original Cheddar Boys”-a ostao je najikoničnija persona iz ovog krvavog vremena čija aura neuništivosti i istrajnosti, te “thuggin” duh ostaju postulati za “street” figuru koja drži jezik i čast do poslednjeg momenta, po kojem funkcionišu Sada Baby i svi.

Cashout Doughboys-i, došli su kao vesnici novog doba kao kontinuacija Street Lordz a.k.a. “Original Cheddar Boyz” talasa koja flotom Rendž Rovera svake srede puni parking ispred striptiz kluba sa koferima za pravljenje kiše (Kiddo iz grupe repuje: “I wanna fuck the city up how Blade did it/ I want the Range Rover truck how Blade did it.”) dok je jedini preostali relevantni član grupe Payroll Giovanni najuspešnije modelirao svoj svoj rilnes od Blade Icewood-a. Blagoslov od oca dobio je od Blade-ovog sina kada je 2019. godine napravio remiks Blade-ove najveće himne “Boy Would You (Boss Up And Get This Money)” i na njemu ostavio Blade Icewood-ov kultni refren o boss up-ovanju svog života.

Blade Icewood-u koji je ostao paralizovan pre ubistva, ovo nije ni najveći “klejm 2 fejm” u ovoj deceniji. Nekoliko dana pošto su ga asilanti ostavili u kolicima snimio je dis za neuspešne hitmene i na “Ride On Me” napravio jednu od najjezivijih gengsta rep stvari svih vremena. Ali nazad na njegove askolade iz skorašnjih godina, jer je NFL igrač 2017-e, u proslavi tačdauna spojio svoje pesnice ispred glave i pomerao ih kao da šejkuje kocku, nazvavši ovaj vid proslave “Blade Dance” ili “Boss Up And Get This Money” potez po poginulom detroitskom flosser-u, tako napravivši najveći posthumni rep krosover u deceniji, gde je ulični reper sa krvavom prošlošću dobio neočekivani viralni dens momenat.

Jako je dobro što Blade Icewood koji je doslovno repovao do zadnjeg sasutog metka iz AK47-a, čak i kada nije u fizičkoj formi nastavlja da prenosi svoju poruku o “get your shit together!” samo preko drugih medijuma i medija.

Makaveli album je funkcionisao u drugačijoj ravni od ostalih dešavanja u tadašnjem hip-hop momentu (anomalija je u stvari u bilo kom momentu), sniman u takozvanoj “wack room” kako je 2Pac prozvao pomoćni studio ispod-prosečnih Death Row producenata u koji DJ Quik i Daz ne zalaze, The 7 Day Theory je 2Pac-ov poklon 90’s strani fandoma koja istražuje bendove sa Kurt Kobejnovih majica i ključni razlog da Chuck D-eva lista “10 razloga zašto je 2Pac Živ” bude jedan od najtraženijih pojmova ranog rep interneta.

Samo ovakav album može da ima pesmu sa naj-emuliranijom zauvek imitiranom i nikad ponovljenom rep emocijom gde je “The realest shit i ever wrote” iz “Against All Odds” postala fraza kojom reperi daju sebi poguraj upozoravajući fanove da sledi zalazak u najtamnije i nikad ređe ispitivane delove duše. “Against All Odds” je takav dis da Tupakov neprijatelj Nas kao svoj rep kredit uzima jer je plakao kada je čuo svoje ime na njoj i učinila je ovaj multi-platinumski album jedinim brojem #1 gde reper prosipa prljav biznis pravih fat-cats Njujorškog kriminala (svi su saznali za glave kao King Tut ili za najčuvenijeg 2Pac-ovog nameštača – Haitian Jack-a).

Ali kao da je toliko rantovanje protiv istočne obale i drama-kvinovanje na Pafija i Bigija imalo apsolutnog smisla kada je 2Pac transcendovao emociju na pesmi u kojoj je producentu dirigovao sve od bass linije od Cameo-a do nameštanja atmosfere za konačnu bitku “War” čeptera. Stvorio je nešto lepši post-apokaliptični svet koji Sara Konor vidi kada deca gore u plamenu na ljuljaškama, gde Makaveli gusenicom tenka prelazi preko lobanja “east coast” repera i protivnika “MOB” koda. To je čarobni tip emocije koju Jeezy juri od kada je rešio da “odraste”.

21 Gun Salute za Young-a doduše. Za Noble-a naravno.

Young Jeezy pored muzičkog bekdropa za trep muziku koju je servirao Shawty Redd, pored adlibova, deliverovanja keči linija i pored kuvanja sode u kuhinji nije ostavio puno očite dece kao njegov nemesis Gucci, ali je najočitiji primer njegovog uticaja bio Bankroll Fresh iz Zone 3 Atlante koji je daleko od imitatora pokupio sav Jeezy-ev “slow-flow-sa-pančom-koji-lepo-sleće” đus sa TM 101 albuma i koristio ga kao gorivo u svom trep Nissan-u, kako bi preskakanje ograde sa bandanom bez majice kao ’98 Hot Boyz opet bilo neko najglamuroznije trep-diler sranje.

Bankroll je imao jednu od najglupljih smrti kada je doslovnim Tony Montana stilom zapucao na frenemije da bi ga maleni No Plug poslao da završi život u dečijoj bolnici i da bi potom odšetao slobodno zbog samoodbrane. Kada se Bankroll Fresh-ova sijajuća zvezdica ugasila bukvalno se desilo ono što je Prodigy repovao sa: “I’m no shorty – i’ll stop your glory” ostavljajući u ustima ukus gori od gušenja jajetom (RIP Pee).

Bankroll Fresh život nije nastavio kroz nejmdropove u relevantnim pesmama i broj posthumnih reprezentovanja je u godinama posle smrti drastično opao, ali barem ni No Plug-ova 21 Savage sponzorisana karijera nije nikad eksplodirala i makar je dobio drugu najjaču posthumnu inkorporaciju u ovoj deceniji, naravno posle Famous Dex-ove upotrebe Young Pappy-eve “Savages” u “RIP Pappy”. Veliki talenat tho, nadam se da kiddie rođak-ex-viralni-dens-reper Bankroll PJ nije poslednje po čemu ćemo ga pamtiti.

Big L je jedna od najneverovatnijih rep zvezda svih vremena sa harizmom van ove planete i bilo je jasno da mu nije bilo mesta na ovoj zemlji kao Soulja Slim-u, Biggie-u ili Eazy E-u ili Lil Peep-u. Ipak i pored humora sa brzinom sitkoma, najsmešnijih pančeva, flow-a koji te natera da pomisliš kako repovanje kao sa interlude-ova Mary J Blige “411” albuma može da sruši jiggy rep, b-boy kriminalac stava, glasa bully-a i sveopšteg nošenja sebe, najfascninantija mi je uvek bila njegova konekcija sa Cam’ron-om i Mase-om. Iako je bio član diskutabilno boljeg kolektiva sa Diggin In The Crates, njegova kolekcija rasutih strofa iz Children of The Corn perioda u kojem je Bloodshed bio Killin Jim Jones, opus gde je jedan od ultimativnih uličnih emsijeva iz Harlema 20-og veka, Herb Mc Gruff oštrio zube, verovatno mi je draži dig u Big L-ovu prošlost nego oba njegova albuma, iako Big L ima jedan od najjačih posthumaca.

Štaviše njegov drugi album je napravio malu underground uzbunu slično današnjoj Pop Smoke-ovoj samo na manjoj skali Fat Beats kupaca, kada je bekpekerski lejbel Rawkus izgrađen na Rupert Mardokovim parama izdao Big L-ov posthumni CD. Fanovi koji su proglašavali Mos Def-a sledećim sletanjem Crnog Hrista mogli su da odahnu jer su čuvari zlatnih dana kao Finesse i Pete Rock radili produkciju a Guru i G Rap gostovanja, pa je glavni napad na njihovu fontanu sećanja došao kasnije.

Osim što je jedna od najvećih ikona bekperizma i liricizma po bum-bep ključu bliska sa najvećim legendama ranog sellout-a i zaglupljivanja žanra, i danas je gorko gledati kako ljudi koji se kunu u Radio Freestyle iz 95-e dobijaju zakasneli memo o Big L-ovom Roc-A-Fella ugovoru i neispunjenoj pop budućnosti. Nikog sem hakere u Rusiji ili Smoketove ortake ne treba ni da boli kurac, jer se neće pominjati Big L-ov industrijski klaut već bekpekerski potencijal ovih dana kada 140th Street u Harlemu zvanično bude preimenovana u Lamont “Big L” Coleman Way.

#Prati nas na Instagramu

This error message is only visible to WordPress admins

Error: No posts found.

Make sure this account has posts available on instagram.com.