Najveće transformacije u domaćem repu (prvi deo)

Moć transformacije jedna od najvećih odlika najvećih emsijeva koji su uspeli da preteknu nepisano pravilo da rep karijera traje najviše 5 godina i steknu dugovečnost. Nije da Kool Moe Dee nije bio legenda (hell, bio je i dugovečan) ali njegov old skul flow je bio prekratak za boksovanje sa LL Cool J-em, koji je opet izdržao svaki test vremena isključivo zbog moći transformacije, koja mu je dozvolila da glajduje kroz ere kao interstelarni klizač. Ovo su emsijevi koji su ušli u domaći Panteon dugovečnosti jer su bili spremni da se promene.

THC La Familija

Nekadašnja percepcija: mladi rep pistoleri koji vole rep, ortake i Srbiju

Današnja percepcija: IDJ autotune-ortaci koji prodaju audio-drogu srpskoj omladini

30 % transform power

THCF su preživeli oba doba kao kasni milenijalsi koji se sećaju kad je televizor, a ne internet, važio za najvažniji izum od točka. Poslednja generacija “hiphopera” sa albumskim snovima, odvajali su od užine za sat vremena studija gde im je vokale miksovao roker, ex-roadie sa turneje Yu Grupe koji će ponovo učiti reverb ili slično studijsko sranje koje mu nije trebalo u danima kada je Neši Galiji pravio “Riders On The Storm” atmosferu. Došli su kada se slegla prašina oko drugog rep talasa i postali jedini Bassivity izvođači dostojni da u Myspace eri budu u MP3 plejeru hooly devojčice čije neokrečene zidove pokrivaju Zvezdini posteri i DELIJE SEVER stikeri.

Kada je “ulični” rep u Srbiji dolazio ili samo sa ogromnom dozom samoironičnosti ili samo kao verzija Američkog repa za BRAVO časopis, duo THC-a (koji je tada bio trio), donosi verziju nove škole sa uličnim jezikom koji nije prošao filmski Bassivity filter. Ako su “Capone N Noreaga” od svog huda napravili Irak, Stefan i Bore su napravili ZOO-Vrt, a sveti duh ulica kao da je kroz njih isterivao sva padanja i loše dilove o kojima zidovi ćute decenijama. Sa klavirskim instrumentalima koji su uvek bili verni konj Šarac za uličnog rep betonaša, prave plodnim srpsko tlo za “Fantastičnu Četvorku” i za konačni sudar rep momenta i narodnog momenta, a verovatno su doprineli rađanju žanra blokovskog repa, i ne samo stavljanjem Marlona na “Bulevar Nasilja”. Prva trep pesma u Srbiji mora da seže do “Trenerka Stil” koja bi danas nesumnjivo pokupila sav hejt Surilu i FOXu za gasiranje, kao nov klasičan primer kako su se “baš svi prodali šugavim trep trendovima”.

ŠTA SE DESILO?

Pošto su su postali ikone na domaćim štekovima, prelaze šengenske granice sa našim prvim rep odbegnicima do Švedske – mestu gde ćete naći ex-pushere kojima “Anđeli i Demoni 2” i dalje stoji kao rington. Kao usamljenici svoje generacije, ulaze u blok patriotskog repa. I to kao dodatak koji je mogao da napravi srpski nacionalistički rep jedinim ozbiljnim pandanom Poljskoj sceni navijačkog “golorukog” repa. No, tolika doza kreativnosti za refrene i hook-ove, za kadence i flow-ove, razlikovala je THCF od prosečnog blokovskog repera zaglavljenog u milion načina da rimama napravi zanimljivim život sa klupe gde se mrve hedovi. Muzička pravda doprinela je da ne budu presudni tas na vagi koja je određivala da li će duksevi sa Živojin Mišićem i Carom Lazarom postati domaća verzija hajpbist oblačenja.

Bili su dugo ono što je svaki blokovski reper hteo da bude kada poraste, da bi postali ono što je svaki blokovski reper porastao da mrzi. Bore, originalna 100 120 Kila gorila i Zuluf kao čuvari domaćeg rep Asgard-a, držali su zidine domaćeg repa predugo na svojim leđima. Sa Cobijevom režiserskom palicom domaći “LOX-i susreću Dušan Prelevića” postaju “M.O.P. susreću Žareta & Gocija” i nalaze svoj put do neradnik.tip Instagram fleksera, malog Arkana, i BMW-ova u kojima se vrteo samo Vamous A Bailar, pronalaze svoju nišu, formulu prijemčive rep muzike koja će spojiti sve ono po čemu ih ljudi vole i nov zvuk, što će ih staviti na plejliste pored Maye Berović i MC Stojana, artista koji su pre 10 godina živeli na drugoj planeti od THCele Familije.

THC je svakako postao prevelik za svoju publiku i nije više mogao da ga zadrži ograničenost rep scene i rep cena, tako da su morali da naprave ono što je Đus zavalio još 2003-e kada je rešio da snimi pesmu sa Funky G. Deluje kao paralelna realnost što su sada šampioni splavova i komercijalnog “turnt” repa, jer su do pre 5 ili 6 godina na bili raskršću, i dok vladaju trendingom, Škabo sa kojim su snimali album 2016-e, vodi tešku borbu sa Youtube-om jer mu cenzuriše i skida pesme o zaverama.

MILI

Nekadašnja percepcija: publika ga nije znala ali su ljudi na Youtube komentarima pisali da će biti BIG

Današnja percepcija: drukara sa najjačim hitom uz koju Kopile igra sa Avduljom


60%
transform
power

NEKADA:

  • loš kombo Bulls kačketa i Sixers dresa
  • bandana ispod Bulls kačketa
  • obrvice kao Madona iz 82-e
  • brčići kao Madona iz 82-e
  • kosica kao Firči
  • pogled zaljubljenog repera koji će da oprosti fulji što je opet drkala Bookey MC-u u Cvijeti
  • lik koji je sa ortakom odgledao Benzinov pornić
  • lik kojem je Jeru The Damaja dao maramicu sa svojim znojem na Povetarcu

Mili je otključao “wiger” mod da bi iskoristio sve trikove u knjizi najugoreženije subkulture kasnih 2000-ih: Iversonov dres koji nosi na duks, uparen sa Bulls kačketkom ispod kog je bandana i plastična čaša sa pivom ili rum-kolom u ruci. Ovo je u vreme Sudije i Zeksi Bastarda bila jedina dozvoljena uniforma Beogradskog fana Gejma, Tupaka i Dipseta, koja će mu pomoći da na ulici kruniše ono što je Struka nazvao kao dosta “krvi, znoja i jebenih suza”. U momentu kada ga prvi put zavalite na Gudroslavovim singlovima, shvatićete da nekim ljudima vagica i kese donesu samo muku i probleme a nekom nabace swag i neprejebivu harizmu – kada još na ulici zaradi “stripes” padanjem o kojem ne sme da se priča, napraviće i najbolju domaću trep pesmu svih vremena.

DANAS:


  • Glumac
  • čuvar “Ide Gasa”
  • osumnjičen za kršenje karantina seksom sa 6 dobrih kučki
  • osumnjičen da je predmet afekcije Sare Jo
  • osumjičen da je Miligramu oduzeo SEO prisutnost
  • diva repa
  • Mirijevo selfmade
  • od žickanja ispred OŠ “Pavle Savić” do Ognjena Amidžića u prajm tajmu
  • sluša samo bengere
  • #Brčići&ObrveOnFleek

Mimi je u pravu kada kaže da naš narod mrzi svakog ko je naizgled bez truda i preko noći stekao popularnost. Još gore kada ta osoba počne sebe previše ozbiljno da shvata, neprekidno ukazujući na svoju posebnost, što će dodatno da igra kazačok na tankim živcima mase kojoj domaće mim stranice dođu kao hladan mlaz vode za ozbiljnu hejter groznicu. Ono što mene doslovno nađe jebanim u mozak, jeste što – domaći fanovi zaista misle da reper treba da izabere da radi muziku za 200 fanova koji će ga cimaju kad će album iako je album izašao, umesto što snima hitove i živi nešto što je bukvalno, konačno – makar na jako minimalnoj skali, uporedivo sa pravim Američkim rep životom.

Osoba sa Rolex-ovim talentom za rep lakoću iznošenja svežine u liniji, i jedan od najzanimljivijih likova domaćeg hip-hopa ikada, mrzeli ga ili ne.

187

prvobitna percepcija: dobri momci domaćeg gengsta repa

kasnija percepcija: BK govnari koji definitivno nisu rep

65%
transform
power

Klasik 90’s rep grupa čije su recitacije o neispričanoj strani zlih Beogradskih ulica bile negde na pola puta između Srđana Moby Dick-a i Too $horta. Klasičan South Central Cartel fan bi mogao prosuti neki sip piva za mrtve Loc’s uz muziku, iako su 187 storitelinzi o tragičnim likovima sa sidom i adikcijom na iglu najviše odgovarali nemačkom VIVA pop-repu. Uklopili su gengsta muziku za zalazak sunca LA-a sa tekstovima o sivilu Beogradskih solitera. Rokeri jesu snimali “put beznađa” pesme, ali rep 90-ih je praktično semplovao odlomke iz crne hronike u novinama i zato je najviše uspeo da uhvati sivi oblak sa uranijumskom kišom koji je nad nama visio do 2000-e. Likovi iz pesama su uvek beznadežno propali, ne prihvataju pomoć od osobe koja ih voli i idu u sigurnu smrt, i umetnost je valjda tako pokupila tu neminovnost našeg propadanja koje ništa nije moglo da omete. Rani srpski reperi su se prvi borili sa demonima.

ŠTA SE DESILO?

Onda se desila transformacija koja je uhvatila grupu u najvećem rebrendiranju koje je scena videla. Marko u Srbiju donosi “tuff guy” gengsta look – u spotovima ga mažu uljima kao telo 50 Cent-a, pa postaje jedan mejnstrim baja kog underground reperi ne smeju da pogledaju popreko. Najekstravagantniji član, Bane (RIP), morao je da prilagodi stil i podredi ga grupinom novom imidžu koje je diktirao tadašnji sponzor Puma. Ipak je povremeno dokazivao status najvećeg “don player“-a grupe, kada je provukao povez za oko, potez u stilu američkih makroa koji štap koriste iz estetskih razloga. Prema boji kosu kao Slim Shady i tako doprinosi ključnih 15% za zaokruživanje rep sile neviđene na ovim prostorima odkad je The Master Scratch Band zakotrljao rep loptu.

“Puma’s the brand, because Klan makes the Troop”

U režiji moćnog BK Sound-a dobijaju imitaciju najmodernije svetske muzike trenutka, koja ih vodi za ruku na vrh muzičkog lanca ishrane. U odnosu na ostatak Srbije bili su svet, što je značilo da je muzika bila na nivou najboljeg pop zvuka Grčke i Turske. Sa boost-om od BK nisu bili konkurentni sa ostatkom rep scene, čak nisu igrali ni isti sport kao V.I.P. i Beogradski Sindikat iako pretpostavljam da jesu igrali na istom terenu i sa istom loptom.

Utoliko je bilo bizarnije kada su na blokbaster albumu disovali baš Sindikat, podsmevajući se iz separea kao kraljevi scene, potezima Sindikata koje su nazivali underground pijunima. Ove legende Budvanske rivijere i prvi reperi na splavu, zaista i jesu bili kraljevi scene. Prvi su u spotove doveli ribe koje nisu izgledale kao da su sišle sa šipke, već kao da se Comix Zone stilom prebacile iz kadra reklame za Mobtel da bi treskale sise u rep spotu. Svet koji su napravili izgledao je kao da je digitalizacija uveliko stigla kod njih, dok su ostali reperi i dalje bili na modemu. Sa istom muzikom bi danas bili ogromni u gastoskim klubovima koje pune Coby i MC Stojan.

Bili su još jedno evropsko obećanje Srbiji u tranziciji koje je svojom kristalno čistom slikom teralo ljude da poveruju kako smo zaista zaslužili lepše stvari od džingla za Pink marketing telefon.

Škabo

nekadašnja percepcija : svestrani član BS-a koji ima najviše da kaže o čorbi domaćih dešavanja koje nas oblikuju danas i prethodnih 20 godina

kasnija percepcija: Čip-čip dadule koji hoće da žene rađaju

100%
transform
power

Mladi tekstopisac dokazuje da reper može biti zahvalan sagovornik o bitnim socijalnim temama društva u tranziciji, pa Škabo rane 2000-e dočekuje kao saradnik Blica i Playboy-a, i kao urbana faca koji će stajati kao link između Luda i Petra Janjatovića u doba kada se mislilo da ćemo dolaskom Chuck D-a dobiti svetskog glasnogovornika dok je pokušaj stvaranja B92 kulture bio u punom jeku. Sve do 2004-e trajalo je ovo doba kada su Public Enemy, Škabo i Edo Maajka imali više nego pošten kritički osvrt u perima novinara koji su sa rokerskim naočarima za gledanje muzike nekako uspeli da vide i neke dobre stvari sa repom. Toliko da su stavljali te izvođače na pijedestal kulta, daveći kolko Edo Majkini tekstovi nose u sobi meda sa gorčinom koju Balkan i njegovi apsurdi od bola drže u tegli. Iako su ti trenuci davali repu nov glo, pokušaj bojenje domaće rep scene u Manjifiko boje nije imala većeg traga.

Reper tada najbliži rep verziji Cvijića koji je evro-skepticima odgovorio Miletom protiv tranzicije, Škabo za nekoliko godina postaje Miletov luđi rođak sa etno-sela.

ŠTA SE DESILO?

Znate ga još iz naše teme “Najtužniji momenti domaćeg repa” kada se naljutio jer smo ga uporedili sa Rambom, kraljem komune iz podzemnih tunela Bukurešta. Umesto redovnog učesnika muzičkih panela i Utiska Nedelje u kojem će se uspostaviti kao kulturološki Rambo hip-hopa, dobili smo klasičnog lika sa kapom od srebrne folije kojem se kurac puni samo na slike vukova i pomen paganskih simbola. Škabo se obraća prvenstveno srpskim kućama pod čijim krovovima san nikad neće uhvatiti umirujući tok zbog odluke naših Sinoda da u istorijski kanon ne stave pre-Nemanjićke kraljeve.

Više niko ne žali što nije postao najprisebniji kritičar naše soc. realnosti u paralelnoj sadašnjosti gde RTS pravi dokumentarne emisije o uticaju uličnog žargona na omladinu. Za razliku od svoje grupe koja nekad glumi pastire-žrtve a nekada žestoke rasturače globalizacije, Škabo je više od “Island je isterao MMF!” praznoglave BS priče, samo što je njegova muzika odavno doživela ekvivalent onom momentu koji je (do tad ugledni sportski radnik) David Icke doživeo, kada je izleteo sa Reptilijanskom zaverom.

Škabo Domanojević na putu da bude statista u akcionom filmu sa vukodlacima u Slovačkoj

Sa izgledom sveštenika Srpskog sreza 18-og veka koji ima tuberkolozu, ovaj vukodlak Sloven iz prvog dela “Underworld”-a, zarobljen je u svojoj uskoj tematici, pa je svoju nišu suzio više nego Soraja struk u fotošopu. Tematika počela od nacionalizma, trenutno je na čipovanju, i učinila je da od Škabove muzike nisu odustali još samo ljudi koji nutricionističke savete dobijaju od doktora sa Miroljub Petrovićevog fakulteta. Zarobljen u tematici svih svetskih zavera, njegova muzika se oseća kao svet u filmu “Kocka”, gde svaka prostorija ima šifru koja vodi u istu kocku iz pakla i ako uđeš u nju, verovatno si zaslužio život iz Kocke bez izlaza. Jedino što su u Škabovoj Kocki, sve šifre na glagoljici.

boli ga kurac, sada je didžital



Marčelo

nekadašnja percepcija : Marčellow Black

današnja percepcija: Marko Šelić Marčelo

50%
transform
power

Pričati o Marčelovom početku ponovo je gledati stoti put “origin story” Piter Parkera, ali pođimo još ovaj put u Marčelo-Verse. Srpski Eminem za Oneyinog Dr. Dre-a, svojom pesmom na “Prvi Put” samostalno je poneo domaći rep na leđima postavši rookie godine + MVP, Luka Dončić 2000-ih, izabrani pik. Postaje tandem sa Sho3-em – preuzimaju baklju liričkog repa i art forme koju su negovali Mos Def i Talib Kweli, te se zavetuju da će zauvek čuvati tajnu B-Boy dokumenta, iako ćemo posle shvatiti da je nikad nisu imali. Hteli smo da verujemo jer su njihove XXXL South Pole perjane jakne zahtevale respekt, jer je Marčelo je hodao okolo nadignutog kurca kao da je osvojio Blejz betl, a Shorty je pokazivao Gospodi da nije koje FUBU pantalone nosiš – već kako ih nosiš. Imali su publiku, devojčice i props. Nažalost, fizika rep muzike je takva da, kada se dva egocentrična tela u jednom objeku napumpaju, pucaju atomi, raskida se još jedan pakt. Sa obustavom prijateljstva i zajedničkog albuma, MC koji je karijeru počeo kao Marchellow Black, baca i utrljava Starkama srce hip-hopa koje mu je iz svog Hrama doneo Shorty.

ŠTA SE DESILO?

Marčelo na prvom albumu nejmdropuje “hip-hop” preko 30 puta, da bi na drugom albumu ovaj broj pao na samo 3 pominjanja. Bedno poštovanje koje hip-hop žanr ima kod nas, Marčela dovodi do shvatanja da je ovaj medij izražavanja nepouzdan alat nekom ko pretenduje da bude shvaćen ozbiljno, pa odlazak iz hip-hopa vidi izlazak iz adolescentske faze svoje muzike. Počinje da svojata alternativne rok bendove kao svoje prave uzore, i buntovništvo menja za ironičan otklon tipičan nekom ko teške situacije rešava pričanjem aforizama. Neće naučiti da svira gitaru ili bubnjeve, ali će formirati “Filter Kru” bend koji će mu trebati ako hoće da binu SKC-a zameni za Nišvil. Znao je uvek da njegove vrednosti ne mogu biti zastupljene na Oskaru Popularnosti, a sada je zahtevao divlju kartu za Zaječarsku Gitarijadu, pošto “Porin” nemamo.

U paralelnoj realnosti je “normalna” Srbija pobedila i kinematografija ne gaji samo naše “Vidimo Se U Čitulju” nasleđe, tamo Marčelo pravi esencijalni domaći saundtrek za novi film Srđana Dragojevića o gej huliganu. U ovoj našoj realnosti, jedna stvar je najgora, to, što je pored svog tog političkog angažovanja, njegova poruka tolko upicanjena ispod maske pozorišnog pantomimičara, da Marčelo sada stoji na bini kao govornik revolucije umesto da ide sa zvučnika. Možda je potrebna nacija od 5 miliona da ih zaustavi, ali Haustor muzika za 80’s bebe neće povesti ništa jer vreme možda i ne postoji ali definitivno ne stoji. Marčelova bi povela bunu još manje, pa se pitam dal je ikad pomislio koliko onda zaista ima bunta u toj muzici?

Ikac

nekadašnja percepcija : reper i dizelaš – pravi Srbin

sadašnja percepcija: brat Arhangel

82 %
transform power

Nije Deniro izmislio srpski-emo rep, nego Ikac, jedini srpski reper koji je mogao postati hip-hop verzija Džeja da je otplovio solo čamcem za svojim suncem ljubavi. Šampion naroda po veličini srca, pre nego što je imao cilj da ga zna ceo grad, imao je za cilj samo da sa bendom izda audio-kasetu i proda je u 1000 kopija. Publika će ga upoznati kao ex-dizelaša repera, koji je sa jednakim uživanjem slušao 2Paca i mitove o Kneletu, ali je prava istina da je Ivan Jović Ikac svoj početak imao u hard kor bendu. Pre nego što je terao publiku da viče “heej” i “hou” uz dignute ruke gore, Ikac je izazivao pandemonijum šutki kroz HC scenu Srbije (i Crne Gore) sa “Voice Of Minority” bendom koji u svom imenu ne krije koliko je anti-sve. Bio je to pošten sastav Miloševićevske mini-Juge koji su sankcije prekraćivali vežbanjem svirki i maštanjem da svoj album vide u “Metal Express”-ovom katalogu novih izdanja. U svakom slučaju, na zagrejanim, dupke punim koncertima u KST-u, tadašnji nastupi Ikca nosili su sa sobom rizik da dobiješ izbijenje svih zuba, kada anarhista u večnom sukobu protiv strejt-edžera istripuje da si levičarsko đubre.

Ikac levo u plavoj majci

Tako da Ikac svoju karijeru ne počinje na bleji sa reperima na Trgu, već dolazi iz kulture deljenja pankerskih informatora o štetnostima mobilizacije i fašizma i cirkanja piva ispred ‘Demije, kulture prašenja pank žurki dok neki skins ne ostane bez gaća. Kao što će mnoge stare Delije posvedočiti o prisutnosti Ćićvua na bitnim događajima Severa, tako Ikčevo ime odzvanja u krugovima pravih old skul HC-pank glava za koje je vladalo uverenje da vreme provode tražeći Roma čija će glava da testira koliko je tvrd gelender. Zapravo su bili anti-fašisti koji nose bejzbolku u fajerici, iako bi čovek poverao da su klasični nazi-skinsi.

Ovako je Ikac maštao da izgleda tada

ŠTA SE DESILO?

Kao što znamo, promena muzičkih afiniteta, od “Sick Of It All” fana do DMX fana, nije jedina transformacija koju je ovaj čovek imao. Kao i svi svestrani geniji, on se transformiše na svakih 7 godina, menjajući svoju odeću kao što neke zmije menjaju kožu, jer šta je čovek osim duša u ljušturi svog telesnog avatara zauvek u potrazi. Pošto je u repu prošao sve što se može proći, Ikac je postao pasionirani motoraš i član kluba “Arhangel”, bajkera koji dokazuju da i loši momci imaju srce. Kao da ga dani prašenja sa bendom nikad nisu ni napustili, Ikac se vratio svojim rock korenima, pa neće biti čudno ako odete na bajk-skup u Ohrid i na bini ugledate Ikca kako izvodi medley Biohazard hitova. Zaista je okrenuo je ceo životni krug i opet se našao sa likovima kojima jakne najverovatnije smrde na miks urina, kerozina i krvi od jučerašnje tuče.

Best of Both Worlds

COBY

nekadašnja percepcija : prokupački bitmejker sa legendarnim statusom u rep komuni

današnja percepcija: superstar na bini i Meca Dobrić u Jutub komentarima


100%
transform
power

Izgledao je kao da je sa 20 godina prvi put izašao iz šume u potrazi za hranom, ali je ovaj genijalac repa stajao kao idejni pokretač iza renesanse VIP-a, najsvežijeg radijskog Dade i najuticajnijeg uličnog singla THC-a stavljajući domaći rep u kontekst koji je pratio modernu produkciju, flow-ove i ideje. Sve što je dodirivao pretvarao je u zlato, pa postaje jedinstven domaći producent čiji je produkcijski plejsment korišćen kao reklama i kao rep priznanje. Makar ta reklama koštala 50 evra koje je lokalni reper dobio na Fejsbuku za bit kada je Cobi povlačio sve kriterijume da ne bi postao MC Starvin’ Marvin.

Pokušavao je i ranije sebe da nađe kad je snimao komični rep “Odbojka Na Plaži“, što je nešto između Beni Hil gega i pesme koju su deca sa spec. potrebama snimili za oproštaj od odmarališta Crvenog Krsta u Sutomoru, zbog koje je bilo dosta neprijatnog ćutanja na putu za nazad. Ipak, Gucci Mane “Stoopid” je bila još par godina daleko. Najveći talenat domaćeg repa praktično zakucava jedan isti ekser u ograničenom dvorištu domaće rep muzike koja postaje dead-end, i shvata da su mu prilike suženije nego mogućnosti siromašne kaste iz “Parazit” filma. Nepodnošljivo je razočaran u rep dokumentarcima gde ponavlja reč “grtko” kao da je u njegovom oku porastao ponor iz kog bi pokušao da se izvuče tako što će kupiti kartu za prošlost i upucati sebe u momentu pre nego što pošalje prve bitove V.I.P.-u.

Fanovi su počeli da se pitaju dal će se Cobiju ikad vratiti deo uloženog ili smo ga izneverili. Besan je i traži pravdu na fejsbuk statusima, a lokalni reperi više ni ne dobijaju “seen“. Još neko vreme pokušava da prevari rep sa nekim pesmama prepunim foricama koje su patile od toga što pokušavaju da budu “prokleto kul”.

ŠTA SE DESILO?

Coby se transformiše u hitmejkera kada sa Bobanom Rajovićem Piromanom probije led i snimi prvu urban-narodnu hit pesmu za koji će moći da se koristi i reč “benger”. Uskoro i ostali folk-pevači počinju da posećuju studio u kojem Coby stavlja svoj magični “finishing touch” još od dana kada je samo slušao kikove i snerove. Pimp up-ovaće i ponovo pronaći Dara Bubamarin groove, te joj dati najveći rap swag još od mashup-a 50 Cent-a sa “Zidovi” koji je klokovao brojke na internetu 2008. godine. Shvatiće da uho za najpitkije svetske flow-ove može da upakuje sa svojim afinitetom za tradicionalnu kafansku muziku i postane superstar koji se sa Rastom bori za presto ostavljen napuštenim otkad je Zdravko Čolić snimio “Tabakeru”.

Tabak Mala resident neočekivano postaje seks-simbol milenijalsa i jedan od članova balkanskog Rap Pack-a, loše četvorke koju će novinari stalno pokušavati da uhvate u proklizavanju, iako im ovi neće često davati to Darko Lazić zadovoljstvo, jer će biti zauzeti kvarenjem omladine. Na sreću, ni novinari im još ne daju Darkovo vreme, jer ovde i dalje Adil prodaje novine a ne reperi, i salute za to.

Nije kao da nije bilo pokušaja spajanja narodnjaka, kao ono što su Bombe 90-ih radile flertujući sa dizelom, ali dok su oni talili onaj krvavi deo narodnjaka i od njega pravili opijat za spid generaciju – Coby je semplovao još krvavije i reapropriejtovao ih davajući im novi ili prvi život za male mature, svadbe, klubove i kafanu kod Zaleta.

Struka

Nekadašnja percepcija : atmosfera je bila takva da su svi – od FTP-a do Ministra Lingviste disovali ovog fejk gengstu

Današnja percepcija: old skul domaćeg repa koji održava pravi rep živim


38 %
transform
power

2004. godine naša zemlja nezaustavljivo juri na putu da bude kandidat za članicu Evropske Unije, a domaći rep fanovi sureću se sa rep izdanjem koji će testirati limite njihove Balkanske zatucanosti. Ne možeš mnogo kriviti tadašnju rep rulju, jer niko nije bio spreman na Amerikanizovanog Srbina koji rimuje kutlne rep fraze iz USA i priča bajke o brojanju keša, jurnjavi sa pandurima i giji na suvozačkom. Izobilje gengsta elemenata u Strukinim maštovitim rimama, najsličnije je trep mikstejp kaverima iz 2010-ih, gde striptizete igraju pored kamiona iz kog ispadaju pare nasred geta. Njegovo karikiranje stranog repa sa mekim tonovima u verziji fly Bassivity vojnika nije se svidela tvom prosečnom rep puritancu i dalje fiziološki nespremnom da na ovakve izlete ludila ne odreaguje emocionalno.

Plus, do dolaska hard kor hip-hopa, u Srbima je tinjao tihi moral koji nije dozvoljavao da im bude prijatno kada na domaćem TV-u ili CD-u neko priča o jebanju, a kamoli da naziva tvoju ribu “o kurcem ovisnicu”, pa su psovke u domaćem repu delovale gadno koliko i pornić posle drkanja. A i Struka je prosto doživljavan kao buljaš. Kada ga je Perhaelo, prvi internet rep hejter zvao u emisiju kod Aunt Sandre, Struka je odgovorio “keva ti je gej” što je samo potvrđivalo da Strule nema predstave koliko je komičan. Bar ne na način na koji je mislio da je komičan.

U svakom slučaju pra-Struka je bio bliži Miliju nego što bi tadašnje generacije htele da priznaju, samo Mili nije imao swagger sina tatinog sina koji je kupovao samo original CD-ove pa su morali da mu nabace “drukara” status. Ipak, ako je Mili hejterima odgovorio sa duplo jačom dozom žuči za njihovo srce, Struka je rešio da ugasi tompus koji je do pre 5 minuta pućkao u tvom pravcu.

ŠTA SE DESILO?

Prelomni trenutak da rep fanovi konačno polože oružje i propse pred njegovim skilom, te prihvate da Strukini komercijalni afiniteti imaju istinske rep korene? To je verovatno Srećan Dan, pesma koja je izašla 05-e ili 06. godine u kojoj Struka sa nikad pitkijim multijima, glatkom igrom rečima i najlepšom mizogenom rimom veka, u kojoj od kasirke Meka traži jedan “Mc Blajv”, pa sve do šoutouta za Timjah Tim-a, osigurava da više neće biti najsigurnija meta anti-mejnstrim repera.

Pomilovanju Struke je pomoglo što je svoj talenat za hood-komičara pokazan kroz skitove prvog albuma, kao i svoju “Siggy Stroo” personu pomerio još više na stranu sprdačine, tako da Struka više nije lik sa gijom za kaišom, al to jeste njegov smešni “alter ego” Siggy. Stoga i ceo “Jebeni Belci” fazon. Tri godine posle “Ipak Se Obrće” albuma THCF je izdao prvenac, i Struka faktički postaje stameni kamen druge generacije srpskog repa. Čak više ne stoji ni na suprotnoj strani sa bivšim ortacima iz Suppahouse, kao predstavnik “money” priče i antiteza njihove “autentični rep” priče. Svi su pod zastavom hip-hopa ponovo.

Danas nastavlja da podilazi svojoj ciljnoj publici, ragbistima 85-o koji imaju decu, te njegovi uleti na aktuelnim hitovima sa zvukom zaglavljenim u eri G Unita i “Gasoline” ukazuju fanovima da nije spreman da traži iskupljenje za svoje singlove sa Looney-em. Zapravo, čak je i nov lejbel nazvao Honey Money Gang što apsolutno zvuči kao zaostavština iz “pillow talk”-a koji su Looney i Struka imali na Bassivity kampovanju 2004-e.

Đus

nekadašnja percepcija : menja se na svake dve godine sa jedinim zajedničkim imeniocom u “gasu”

današnja percepcija: stamen


120 %
transform power

Hodajuća ikona, najveća karika na lancu domaćeg hip-hopa, sa milion i jednom alteracijom kroz koju je vodio hip-hop kulturu, često odlazeći izvan nje, gde je jedini kontinuitet od 2001-e bio gas. Da, nadenuti nekom ime “tata” hiphopa, zahteva da si tip osobe koji piše komentare kako je ovo “jedini čovek dostojan da ocenjuje rime”, ali Đus zaista jeste ljudska personifikacija hip-hopa kojem bi KRS-One dozvolio da postane dekan Hip-Hop hrama na nedelju dana. Jedini domaći reper koji je repovao i ubijao još od izlaska “Kids” filma za X-generaciju i koji i dalje repuje i ubija. Ima auru “The Man”-a, čoveka koji komanduje rep autoritet još od kada su njegovu sobu ispunjenu skicama rima i grafita, sa Guru-om iz kasetofona, snimili za Nemački dokumentarac o četiri elementa.

Plus “Full Moon” album postaje domaći gral hip-hopa i jedini album žanra koji će imati mitološku snagu do tada rezervisanu samo za domaći rok. Mislim na tvrdnje koje prate “once in a lifetime” ostvarenja izašle van granica naše zemlje, kao ona kako je Đus spojio prvi DnB sa čistim bum bepom, što ne znam dal stoji, koliko i Eyesburn kao pioniri trube u roku, ali sama tvrdnja govori koliko je Đusov trag/tag. Da su Ameri, danas bi “Full Moon” kecao milionske cifre na Jutubu zajedno sa iskopanim artifaktima Bushwick repa 1994. godine. Klasik za vrajtere sa vagona, kojem danas većina ril repera mogu da pariraju taman koliko i Joey Bada$$ može da parira Inspectah Deck-u.

ŠTA SE DESILO?

Dešava se najklasičnija rep transformacija u knjizi – underground heroj postaje “self made” emsi koji hoće da roka žurke i pravi pare. Đusijeva transformacija iz bekpekera u mladog Biznis-Men-a, koji meša “one love” hip-hop i repovanje o lovi, postaviće ovog emsija na zdrave pljerske osnove. Kada izda za BK Sound, po tadašnjim rep standardima dobija instant “prodao se” etiketu, što će njegov prvi singl rado prihvatiti, pre nego što prođu godine i postane etalon po kojem se meri domaći old skul kvalitet.

“Sellout” priča se slegla i album je postao klasik, a 4 godine kasnije nešto se dešava kada na Đusovim nastupima počinju da se vrte dizel i dens pesme, iako niko nije mogao da pretpostavi koliko će Đus daleko to odneti. Izlazi “Brate Minli” koji nosi odgovornost za Švarcov singl sa Slađom i neočekivani drugi krug koji će istrčati naši 90’s izvođači sa Pinka i Palme. A da Đus nije shvatio, kako je ovo period sa najviše fly stilova i tvrdoće iz koje se gas može crpeti zauvek – da li bi Srbija zaista bila kao u onim mimovima gde je slika visoko razvijenog tehnološkog društva? Neki intelektualci su tih godina kada je Đus vratio turbo-modu zaista mislili kako se samo u Srbiji nose Air Max patike.

Posle toga je usledilo: 80’s kafanski hitovi, klasične City Records pesme, euro-pop dizel himne, gengsta rep sa Ilom, IDJ Hitz sa DJ Shonetom, autotune hitz sa Napoleonom, Solo IDJ hitz, trep album, “Bata Kan Kan”, BG splavovski benger sa Jelenom Krunić, klupski EDM narodnjaci za gastose, meme rep, i iz svakog od ovih žanrova ima primere jakih pesama. Kada se rep publika plašila da je Đus izgubio kompas i da napušta rep vagon, on se posle svake avanture ponovo reinventovao, “Hiphopoium” serijom hraneći gladne repere jednako kalorično, istovremeno se trudeći i da im bar malo ostavi i da mu se napasaju jaja.

Mimi Mercedez

nekadašnja percepcija : “gle ovu narkomanku”

kasnija percepcija: “gle ovu baštovanku”


55%
transform power

Dobro je nova generacija pretočila svetski problem drastičnog smanjenja pažnje u dvominutne pesme, ali je Mimi još pre 7 godina zavalila Džordž Kostanza koncept, gde će uleteti sa najjačom prijavom i ostaviti te da moliš za još, kada je na vrhuncu naracije. Svi su bili zabrinuti za njen sistem vrednosti a “dizel na 1000” estetika nije pomagala. Na prvi pogled je njena hevi drogeraška preferencija došla samo da bi našu moralnu lestvicu zakucala za konačno dno, ali da bi motanje na studentskom indeksu prošlo za više od šok faktora mogla je da učini samo Mimi Mercedez sa toliko samouverenim stavom iza koje stoji izgrađena priča, sa još 19 godina. Sestra drugarica je htela da te nauči kurčenju jednako kolko i solidarisanju, i uspela je da povede seksualnu revoluciju i pomogne zemlji da se suoči sa nekim zaostalim skrupulama kao i da udalji našu rep muziku od njene standardne patetičnosti.

Estetika njenih ranih spotova sa užasnim oblaćenjem, neprijatnim scenama gde trese butine na Dakija, ženskim Gucci stomakom, stip klubovima punim para na podu, treš seksipilom i hud storibordom spotova sa lošom kamerom, najviše imitira “out the mud” estetiku najpoznatijih trepera Amerike, čak do recikliranih Rick Ross-ovih instrumentala i skruovanih refrena. Brže nego što se očekivalo, analize Miminih tekstove postaju zadatak za sociologe koji dešifruju “kod” srpskog društva. Posle ironičnog otklona mnogi hipsteri počinju da nose njeno ime na reveru, dok će intelektualci da vade “Mimi” kartu u redovnoj “Šta trenutno slušate” rubrici na zadnjoj strani “Danasa”. Nenad Čanak će čak dva put da je citira u istim novinama, bastionu građanske Srbije, što je bilo valjda prvi put da neko toliko protrese Srbiju i njenu utemeljeno mišljenje a da nije repovao o politici.

Iako je Mimi do 2014-e imala tekstove bolje nego većina kolega, njen nazalni flow sa često zbrzanim delovima i treperskim naglašavanjem reči nije bio ništa za pisati kući. Od 2015 I “Varljivo Leto” flow postaje tečniji, i po meni – najlepši u igri, stavlja ga u džep i kao Gucci gubi nazalnost (dal je ovo posledica smanjenja trave? posledica treninga? produkcije?) i od tad je najbolji reper zemlje, što će verovatno biti priznanje na koje će morati zvanično da sačeka.




ŠTA SE DESILO?

Mimi je iznela na svet 93FU ekstremiste, neonske trep levičare, spidaše sa ganferskom estetikom, fly striptizete sa mozgom, srpske baje koji se mole Arkanu, počela je teme i vodila konverzacije da bi dočekala vreme potpune dominacije i postala putokaz puta kojim treba živeti. Malo seksualne liberacije, malo levičarskih istraživanja, malo drogiranja i burnog perioda da bi se skrasila kao Mama koja će osim o njenoj deci da brine o svojoj bašti. Na kraju krajeva Mimi je normalizovala toliko stvari u ovom društvu, da kao originator koji je pomerio stvari može da se pomeri i ostavi nas da sami razmišljamo dokle će nas nevidljive granice društva držati pod ključem.

Mimi je uvek bila moralni kompas, ipak sa odrastanjem došlo je do neminovnosti koje nosi svako sazrevanje, a to je saznavanje da sloboda ima cenu. Pre nego što je Mimi ušla u svoju “Mama” fazu, ohrabrivala je slobodu za nedavanje jeba za bilo šta na ovom svetu. Ako želiš da šmrčeš spid i blejiš sa ortacima nervirajući okolinu koja u vama vidi disfunkcionalne idiote, Mimi je verovala u tebe. Ipak ova vera nije išla bez pokrića, jer Mimi danas zastupa filozofiju koja je bliža tome da ohrabruje drogiranje samo ako vodi ka istraživanju sebe ili svetske filozofije, što svakog ko nema cilj u životu tera da konačno shvati kako je ortacima koji su se ranije osećali napadnuto od Mimi.

Odjednom Mimi baš ne vidi toliku poentu drogiranja ako noć spida nećeš iskoristiti da sa prijateljem konstruktivno prođeš kroz sve probleme komunizma u praksi. Fleksovanje sa buksnama i spidom je nekad kul, ali šta zaista znaš o Karl Gustav Junogovoj teoriji ličnosti, kao da me sada pita Mimi. Mimi, neki od nas bi samo da se drogiraju i budu idioti. Kao ti nekad.

Al šalim se naravno. Samo je bilo lakše kada su svi neradnici imali takvog parola sa integritetom kao što si ti. Mimi koja ustaje u 9 ujutro je nekad zaista delovalo neverovatnije nego da Ludi Srbi počnu da pevaju IDJ balade sa Leonom.



Surreal

nekadašnja percepcija : “drug dealer rap” za boom-bap-ere

današnja percepcija: pomaže Miliju u drukanju, prodao se


65 % transform power

Počeo je kao “loco pajdo diler” reper koji bi prošao na festival nautentičnijih Monogamija “rap-a-likes” , da bi sa odlaskom u Španiju ekplodirao njegov psihodelično-hedonističko dvojezični anglo-srpski rep posoljen sa samoironičnim otklonom Prti Bee Gee-a, u duhu Sajpresa i Sklulboj Kjua. Povezivanjem sa Krešom Bengalkom u kreiranju dilerske himne izgledalo je kao da anti-gang signs fanovi koji se i dalje naježe na “middle from Little Italy” deonicu od Big Pun-a, konačno imaju nekoga da slušaju kada dosadi Smoke Mardeljanov rep o repu. Sa pecaroškom Schoolboy Q kapom i bradicom debelog studenta istorije, bilo je verovatnije da će Suki poći stazom kojom su završili Suid i Bane Sunshine, umesto što će svoju adikciju da upakuje i proda Miligramu i Jeleni Karleuši.


ŠTA SE DESILO?

Brije bradu da bi napravio kultnije brkove od Vajfertovih sa hiljadarke, pa i dumb down-uje flow za “Ja sam U Gasu” čiji tektonski udar pravi na sceni potrese koji traju do današnjeg dana. Boom-bap fanovi teško podnose kada se najjači novi adut preseli u protivnički tabor i svrsta se na stranu “trepa”, nove babaroge repa koja preti da ugrozi normalno odrastanje dece. Sa pravljenjem “Gassivity” tria po prvi put “pravi” rep ulazi u klubove, te dolazi do pregrupisanja “bum bep” glava koje imaju skučeniji pojam “pravog” repa i zaoštravanja, koje kulminira kada Reksona da Smoketu dvojku. Sve ovo nema puno smisla, naročito kada znamo da se težište repa pomera na svakih 5 godina, kada jedna generacija odraste sa nečim.

Sadašnjim srednjoškolcima će “Ja Sam U Gasu” postati merilo za pravi rep kao “Keš Kolica” ili “In Da Club”, pa ne znam kako Sukijevi fanovi iz wayback dana kada se motao debeli indžo, na nekom nivou ne cene što je od Miligrama napravio ril-lajf mim Stiv Bušemija koji nosi skejt i kačet da bi se uklopio sa teens. Šteta što su, bar dok trep ne postane evergrin – njegovi bližnji su osuđeni da čitaju komentare kako je narađen u intervjuima.

BONUS:

Vule C – Ya

ŠTA SE DESILO?

Sada je Kurt Kobejn.





#Prati nas na Instagramu