80-ih su postojali samo Budweiser i Robin Hood, devedesete je preživeo jedino ko je rođen sa srcem savage-a, 2010-te su devedesete sa internetom, ali era domaćeg hip hopa u prvoj deceniji mladog milenijuma zlatno je doba tragičnih i neuzvraćenih napada dobrote, slučajeva kada bi nam reperi otvorili svoje srce u nadi da će otvoriti portal ljubavi i ujediniti region, samo da bi završili kao saundtrek za istraumirane asocijalne FB profile na koje slučajno klikneš tražeći devojku iz kluba; dušecepajućih priča o tinejdž folk-rep senzacijama koje se bez dobrog razloga razilaze da počnu solo karijere; dokumentaraca koji zalaze u sumorne realnosti provincijskih repera jedno 4 nivoa preduboko. Ovo su neke od tih priča. Ovo su najtužniji momenti srpskog repa svih vremena.
Raspad Elitnih Odreda
Da li imate dovoljno godina da se sećate vremena kada niste imali internet na mobilnim telefonima? Ako nemate probajte da zamislite tu gomoru. Probajte sad i da zamislite najveći rep hit koji se prebacivao sa mobile na mobilu preko bluetooth-a. Ne, to nije bilo Idemo odma od Bad Copy ili Trenerka stil od THCF, već Moja jedina od naše braće. Rodonačelnici novog talasa, urbani Pinki i Švaba sa ljubičastim trenerkama i isečenim obrvama, Wonta i Relja su oživeli posrnulu srpsku hip hop scenu i sa featovima s Bobanom Rajovićem, Dadom Polumentom i Anabelom Fanki Dži bili među prvima koji su otvorili vrata i napravili obrise toga kako danas izgleda srpska muzika koja 24/7 prži sa YouTube i TV kanala IDJVideos.
Znamo kakva je srpska rep publika i da su najglasniji oni sa najmanje para u džepu ili najmanje pečata u soški, ali pitajte iste te koji srpski reper je sažvakao više metaka u cugu (ili barem jedan LOL) i potom se uzdigo poput dizel pripitog feniksa da repuje o lepim ženama i skupim izlascima.
Da li ste svesni fakta da kada odete na IDJVideos kanal i kliknete da vam sortira pesme po broju pregleda da se u top 10 nalaze tri spota od Elitnaja dok ni jedan drugi artist ne može da se pohvali ni sa dve pesme u top 20?
Pozdrav za ove jedine prave kraljeve MySpacea i BG-a u periodu 2008-2013, obišli su zajedno svaki klub od Triglava do Vardara, preko Balija, Sidneja i Nju Jorka koji ima hromirane tapete na zidovima i barem 300 prskalica za Moete u šteku. Verovatno su pojebali više riba nego Nikola Kojo u prvom delu „Mi Nismo Anđeli“ i popili više litara viskija nego smrdljivi boemi na koje su se ložili naši roditelji. Hvala im za sve što su uradili za nas i našu zemlju, od čega smo barem delić probali da vam prenesemo ovde. I isto tako kako je žensko uspelo da pojebe Adama da uđe u beef sa Bogom tako je i ovde gospođa sa prezimenom Zmijanac uspela da posvađa dva Boga i tako stavi tačku na njihovu saradnju, gde se posle svako osećao tri puta gore nego Majk Tajson kada mu je umro Cus D’Amato.
Njezz-ova karijera
Jeste cela njegova muzička karijera jedna gicatu ali nije da ovim člankom pravimo Nojevu barku da spasimo srpski rep od smradova pa tako stvarno i nemam snage da preslušam više od jedne numere Viktora Savića aka NJEZZ-a. Za ovaj članak izabrali smo mozda i najslušljiviju od par pesama/spotova koje nam je podario ovaj ubica svega dobrog i vrednog što možeš da pronađes u domaćem repu. Ali da krenemo od početka, zašto je prvo nazvao sebe Njezz a svoj yt kanal INAT? Zašto jedan od najperspektivnijih domaćih glumaca ima tek 27k pregleda za više od dve dine? Zašto u pesmi potencira da je počeo da repuje sa 29 godina kao da je to nešto pozitivno kad čak nije plus ni u slučaju Cjofo MC-a? Zašto se odlučiš za rep muziku koja sigurno ima najviše palih boraca od svih žanrova, što zbog droge što zbog metka, da se pohvališ kako te krasi vrcavost? Šta zapravo znači vrcavost? Zašto je usrao jednu klasik numeru kao što je Cocktales od legendarnog Too Shorta? Zašto u 2015oj pljuje forumaše ako znamo da je 2007. ugašen poslednji relevantan rep forum na ovim prostorima? Kako je više od 50 ljudi učestvovalo u snimanju ove pesme i spota i da niko nije smogao hrabrorst ili ludost da kaže, ajde buraz nemoj, nemoj molim te? Zašto Njezz beogradsko dete priča engleski gore od Ivice Dačića? Zašto se snima selfistikom ako ima 29 godina? Zašto ljudi veruju u Boga ili u teoriju da je zemlja ravna ploča? Zašto nam je sve gore a nikad bolje poslednjih 20ak godina? Šta znači i zašto Njezz kaže „tekst je sranje, rima kivi banana“? Nemam odgovor ni na jedno od ovih pitanja iskren da budem ali imam jedan savet za sve dobre ljude koji čitaju ovo i koji su nažalost pustili Koktele. Ako prekinete ovu pesmu i zatim pustite na ripit 8 puta Cocktales od Too $horta osećaćete se bolje sigurno i imaćete mirniji san.
Momenat kad je Škabo počeo da izgleda kao pravoslavni isposnik
Ben G-ev vlasnik, poznatiji kao Škabio Kurtzoni danas se ustalio kao lik koji pojavom vuče poređenje sa liderom bande Rumuna koji imaju sidu i žuticu i koji žive u podzemnom svetu kanalizacionih tunela Bukurešta.
Škabo – u jednom momentu najomiljeniji reper sa naše scene bio je i glavni favorit za prvog srpskog repera koji će za nove generacije biti najvažniji tekstopisac, jedini kandidat za rep Caneta ili Koju, za legendarnu figuru čiji će se koncerti prepričavati a čiji će tekstovi izdržati breme vremena i pevati se i za 30 godina na Fusion Stage-u na EXITu. Ipak na razočarenje rep fanova kojima je trebao mesija, Škabo je batalio zdravu rep priču i okrenuo se ljudima koji vole da govore reči kao „pederastija“ ili da diskutuju štetnosti vakcinacije.
Dolazi do totalnog preokreta, Boško gazi do grla u vode staroserbske tradicije i od urbanog dorćolskog momka koji voli Public Enemy postao je lik koji cima ljude po gajbama da proveri dal će da mu se pridruže na Porodičnoj Šetnji iliti Pravoj paradi ponosa. Šta se zaista desilo ostaje veća misterija nego ubistvo Topčiderskih vojnika, tek jedini član Sindikata za kojeg je ikad bilo nade zauvek nestaje kao da su ga Rusi zamenili klonom koji će da širi meki uticaj Crvenog Medveda.
U onoj Biblijskoj priči otac kralj bude dodatno dobar prema sinu kojeg je prognao, iako je sin bio veliki šaban, ali samim tim je i veće dostignuće što se otrgao i vratio dobru. Iz istog razloga Škabo zaslužuje prekor, jer je bio najsvetiji sin repa i najveća nada kojom ćemo slomiti otpor fanova EKV-a. Očekivano je i da postoje nacionalisti-reperi sa staroslovenskom pričom, ali je tužno što je njihov pastir morao da postane baš Boško Ćirković.
Flip Flop napušta Filter Kru zbog skidanja srpske zastave
Malo ljudi pamti trećeg MC člana Marčelovog „Filter Crew“ genga, nekada relativno popularnog underground repera – Flip-Flopa. Bio je kao stvoren za Filter jer je forsirao multije i jer je u svom vokabularu koristio reči kao „jecaji“ ili izraze kao „nesnosno mi je teško“. Bio je naizgled normalan dečko-pripadnik nižeg dela srednjeg sloja i izgledao je kao reper za kojeg imaš najviše šansi da ga sretneš dok sedi na sprudu pored Dunava zagledan u daljinu i delovao kao osoba koja je bar jednom šetala žitnim poljima dok rukom prelazi preko klasja dodirujući ga prstima. Bio je baš normalac, jedna od onih osoba koje stariji ljudi prekorevaju zbog minđuša u ušima uz neizbežan dodatak kako ipak imaju razumevanja za takav hir jer „mladost – ludost“.
Marčelo je imao neki plan za kulturnu dekontaminaciju srpskog okruženja i Flip-Flop je bio poslednje parče slagalice kako bi Filter Crew krenuo u taj poduhvat. Sve je počelo lepo, album „Puzzle Shock“ je doživeo još veći uspeh nego prvi i čekao se grupni album pod imenom „Shock Reloaded“. Ipak nacionalizam, nesporazum i Marčelova urođena ljubaznost (ovog puta prema jaranima sa druge strane Drine) naprasno su prekinuli Flip-Flopovu karijeru i učinili ga sadržajem samo jednog artikla koji spominje njegovo ime od tada – i to baš ovog koji čitate.
Šta se desilo?
Marčelo i Filter drugari su zajedno sa Bad Copy i Sindikatom imali nastup na Starom Sajmištu. Sve je bilo friendly, naizgled zdrava rep priča, ipak je tada scena još bujala i Marčelo je već počeo da zaboravlja kako su ga neki Sindikalci oslovljavali po dolasku u Beograd (Čmarelo). Ipak hepening je uzurpiralo nešto što će se do danas prepričavati. Na bini su vidno pozicionirane stajale – srpska zastava i pored nje logotip DJ Kobazz-ovog brenda, glavnog sponzora čitavog događaja – Chetniks. Marči se sve više susretao sa zamerkama svojih jarana kojima smeta ovaj naziv, a kako je ovde došao u situaciju da nastupa ispred samog znaka Četniks i još zastave Srbije sve ovo mu se učinilo degutantno, da ne kažemo čak nacionalno ostrašćeno. Da ga ne bi istripovali za Ljotićevca i da nema probleme kada svrati na kavu sa rajom u Baščaršiju, Marčelo rešava da ukloni zastavu i sakrije je negde gde joj Flex i Kobazz neće moći prići.
Flip-Flop odlazi sa bine uz psovke i ostaje bez svoje ekipe i tako sebe spašava života gde će morati da baca bekvokale liku koji repuje o Pegli, napasniku iz škole. Vraća se u underground i nastavlja da pravi muziku za ljude koji i dalje kupuju filmove za 400 dinara kod uličnog prodavca, nikad ne osvrćući se na ono što je moglo biti.
Vikler smuvao Kaju
Jedini član Bad Copy-a sa kojim nikad ne bi želeo da ostaneš nasamo zaključao je ženska srca širom Srbije kada je pokazao umetničku stranu na svom prvom solo albumu gde je sve fore pokrao iz one jedne Farelove pesme i one pesme gde Andre3000 peva kao da je u rok bendu. Čoveče on je bio sladak, bio je opičen, njega briga šta drugi misle, on i kada psuje to radi sa razlogom, nije samo reper on ima i muzičku školu, uostalom kao i da nije reper, on je u duši jedan teški panker a rep mu koristi samo da se bolje sprda sa masom. Svaka devojka koja je radne dane provodila na Akademiji bila je egzaltirana pojavom ove persone koja i cigare puši samo jer je shvatio da mu dobro stoji kada traži „pljuge“.
Ulaskom u Velikog Brata, deo fanova povraća od muke jer je Bad Copy zaplivao komercijalnim vodama, te više nisu obični brljavci iz Koteža koji im pomažu da prodaju fore, sada pripadaju svakome, sada je i Mirko iz razreda koji sluša samo folk provalio fore o sarmama, sada svi vole da prde jer je to mejnstrim. Mlađe sestre od onih riba koje idu na Eyesburn jer „Koyot pogledom se jebe“ još uvek nisu bile spremne da priznaju poraz. Ma kakve veze ima, to ih on minira izunutra, odradio je trojanca establišmentu – tešile su se. Ali onda se desilo nešto što ih je udarilo jače nego raspad Kosheena. Vikler je smuvao Kayu. Tu se već razvila sumnja da je ovo ipak stvarno seljadin iliti obična inverzija Marčela, drugog lika koji se javnim poslom bavi samo da bi ga umočio. Ma, ipak je ovo bio rijaliti, uslovi su takvi, to je nemoguć život, nije to stvarno, ma kakva Kaya, uostalom videćemo baš sa kim će doći na Demiju – razmišljala je naivna Kruševljanka koja je došla u BG da studira geodeziju i upozna Skaj Viklera.
Ipak, Vikler izlazi iz rijalitija i definitivno slama srca mladih dama koje neće podneti kada iste godine i drum’n’bass umre. Vikler i Kaya postaju par i u spoljnom svetu, postaju glavno intresovanje Blic Plusa, a Skaj koji je jednom nastupio sa tortom za Kayu na kojoj je pisalo „Izvini“ više nikada neće imati bitniji uticaj za mladež Srbije. Odlazi u melos, radi sa Anom Stanić i jedno vreme postaje rep verzija Firčija. Od tada je snimao i neke rock opere kao i antimuzika projekte a sve u cilju vraćanja u svoj hram urbanog delovanja, ali ništa nije bilo isto. Ako to nije tužno onda ovaj citat za kraj sigurno jeste:
„Kako da ti kažem… to je prototip onoga čime želim da se bavim, meni je cilj da u što bližoj budućnosti sarađujem sa simfonijskim orkestrima, da komponujem ozbiljnije stvari.“
„Balada disidenta“ umesto himne treće generacije Dorćolaca postaje himna provincijskih studenata
Živo me zanima da li su u toku procesa stvaranja pesme ovi rep puritanci, petnaesta generacija dorćolaca, u glavi imali svoje pretke, koji su ispratili na svetsko prvenstvo u Urugvaj naše najbolje fudbalere, kako se provode uz ovakvu boemsku himnicu? Da li sećaš kako bilo nam je pre, posle svega što je ostalo moj Beograde? Pa kitu moju se seća Beograd da vam kažem lepo ja, ne seća se niko jer nije bilo tako a sećaće se znate ko? Ove numere i ove face pregledane preko 10 miliona puta na YouTube, sećaće se svaki propali student iz provincije dok se bude selio kao podstanar na gajbu još više udaljenu od centra zbivanja i jeftniju za 15 eura mesečno. Setiće se ove numere i svih ludih izlazaka od 1500 dinara u našem belom gradu kada bude našao i obrisao prašinu sa svoje kartice za menzu u procesu seljenja sa jedne u drugu gajbu u Jagodini. Setiće se svih tih promrzlih noći i čekanja busa na liniji 33 koji vodi u studentski dom 4. April. Iako su hteli da ožive duh Beograda i prikažu neko lepše vreme o kojem su slušali od svojih bližnjih, samo su uradili nešto mnogo gore nego bilo koji političar ili emisija na TV Pink ili TV Happy. Učinili su to da svaka funjara i fukoš iz svake zabiti u Srbiji tripuje Dragana Bjelogrlića ili Preleta u spotu Vlada & Bajka i prijatelji Beograd dok otkinut od jeftinog alkohola i zagrljen horski peva stihove ove možda i najpogubnije pesme po naš beli grad.
Marčelo & Filteri – Pesma za Sunce
Kada uzmemo u obzir da Marčelo prvih 20 dina borio kao lav da bude reper, a sledećih 14 da dokaže da nije, jasno je odma da je jedan od glavnih kandidata za ovu listu. Momenat koji smo od njega izabrali dogodio se 23. 7. 2012. kad je ova lirička pirana odlučila da sa svetom podeli, putem svog kanala, spot za numeru „Sunce“. Naravno i pre ovog momenta svima je jasno da ova muzikica neće naići na odobravanje ljudi koji posećuju Loudpack stranicu, ali posle ovog spota još je jasnije. Ovde je classic Čelo humor iskazan u linijama poput „lakše me skalpirati, nego skapirati“, „najlepša zika je zvuk vodokotlića kad se pusti voda“ ili možda i najjača „moj novi izdavač zove se Hejt – od kad me je izdao, sve je okej“. Svaka linija ovde može da bude ispraćena tužnim smajlijem, a nakon gledanja spota ništa veselije se nećete osećati, pa moramo da primetimo da ako je Džej imao pesmu „Sunce ljubavi“ ne možemo da se ne zapitamo dal bi bolji naziv za ovu numericu bio „Sunce tuge“. Ako još uvek mislite da ovaj spot nema šta da traži na listi, mislim da posle čitanja opisa ispod yt klipa, neće biti dileme.
„Sunce je palo u tešku depresiju. Dosta mu je mučnog rada od izlaska do zalaska, mizerne plate i rđave hrane u menzi. Odalo se usamljeništvu i gojaznosti. Dotle je svet u haosu. Sve je u rukama neustrašivih Filtera, koji, vešto savlađujući zlokobne prepreke, kreću put Sunčevog doma da ga spasu… dok nije prekasno!“
Krang prodaje 3 kopije Tehnodroma u Beogradu
Krang je bio betl reper koji je svoje puteve krčio po srpskih rep forumima sredinom 2000-ih, gde je vremenom skupio skroman broj pratilaca koji su mu dali dovoljno uverenja kako srpski rep čeka svog spasioca, nekoga ko će publici da sroči kako rep nije samo „magija i nauka“ već je i veština verbalnog prangijanja, tvrdoća u poeziji odosno panč lajnovi i rimovanje sa multijima. Ipak za njega je rep bio prvenstveno – pančevi do iznemoglosti. Upozoravao je Krang kako će njegov predstojeći album mnoge repere vratiti u školu pravog znanja. Oslanjajući se na forumaški respekt i na „word of mouth“ marketing Krang izdaje svoj dugo očekivani album i prodaje ga u ukupno 3 (tri) fizička komada CD-a.
Ponižen i povređen, verovatno i pijan – Krang dolazi na najpopularniji rep forum tadašnjice pa otvara dušu i priznaje koliko je razočaran svima koji su ga tapšali po ramenu a koji mu se sada ne javljaju na telefon, ili se javljaju ali menjaju glas i glume drugu osobu, ne želeći da imaju ništa sa Kruševačkim Vinnie Paz-om. U momentu gde se iskrenost i poniznost mešaju Krang poziva svo troje ljudi koji su kupili album da sutradan tačno u 12 dođu na Trg kako bi ih on odveo na pivo kao čovek. Posle toga nismo čuli mnogo stvari o ovom čoveku, ali smo sigurni da bar dvojica kupaca njegovog albuma nisu došli na zakazano okupljanje jer smo godinama kasnije od zajedničke Loudpack poznanice saznali kako je ona bila kupac čak dva CD-a, čisto iz samilosti. E pa ako to nije tužno onda ne znam šta jeste.
Deniro izlazi na binu sa ružom i maskom, gađaju ga flašom
Godina je 2004. i Deniro je rešio da oproba svoj nov kostim, ali kao i svaki superheroj, nije iz prve uspeo da ubode dobru kombinaciju. Dok se tada većina repera ložila da fura dvolitru pivdžole na bini i što šire stvari, Deni jeste sebe nazivao „klošarom u kinti“, ali to veče je rešio da flipuje fazon i uleti sa preludom akcijom, za koju ljudi ni danas verovatno ne bi bili spremni, a kamoli tada. Pojavio se na bini sa Zoro maskom i ružom u ruci. Samo nažalost kostim Džoni Depa iz „Don Juan DeMarco“ nije bio dovoljan i Deniro nije uspeo da zavede publiku te večeri. Kao što vidimo na snimku, publika nije bila oduševljena ovim izgledom, tako da dok su se pesme o ortacima, životu u gradu i devojkama smenjivale, ljudi su uglavnom bili zbunjeni i nisu znali kako da reaguju na sve ovo. Ovo izdanje je uspelo da izazove toliki revolt kod publike da je neko ispalio flašu u Denijevom pravcu, to ga nije previše uznemirlo, jer kako kaže u „Možes da pucaš na mene“ numerici „Ostajem na bini,i pivskom flasom kad me gadjaju“, ali sigurno ne ubraja to u lepe momente rep života. Iako jedan od najvrednijih repera na sceni sa preko sigurno više od 100 numera, Deni nije uspeo da postane mainstream, a ovaj stunt je verovatno imao dosta veze sa tim, jer će to godinama ostati prva asocijacija kada se njegovo ime spomene, a ne njegov rep ili radna etika.
Gospoda – Šampanjac spot
Sa Bookey MC-em kao jedinim momkom u gradu sa više briga na leđima od Marčela, Gospoda su čak i u najsvetlijim Bassivity danima bili jedva bolji od adekvatnih u sporednoj ulozi koja im je dodeljena, osuđeni da budu B-tim V.I.P.-a i skupljaju sekunde na parketu kad je meč rešen i nema razloga da se umaraju Ikac i Relja.
Ako je bekstvo iz Basivitija i otvaranje Platinam studija bilo blagoslov, udruživanje sa Elitnajama i oslanjanje na Fiftijev i G-Unit zvuk sigurno nije, i svakome ko ima makar kap bekpekerske krvi srce se cepalo kad je 2008-e kliknuo da vidi nov spot Gospode, ne toliko zbog Preza koji je čak i na Marčelov „De Facto“ uspeo da ušunja redaljku i otvaranje grkljana, ali zašto smo morali da vidimo Bukija, glasnika potlačenih i većeg zaštitnika drugarstva od Branka Kockice, kako u starom izlizanom NFL dresu stoji između Wonte i Mack Damesa i poliva se po čuvenoj Common beretki čašom Navipovog Miliona? Da, u redu, nije nijednom opsovao i čak je posle šestog šampanjca uspeo da u mraku striptiz kluba primeti da je „pazar u plusu, gazda sreću ne krije“ (!), ali cela generacija dobre dece koja slušaju srpski rep prešaltala se tog dana na S.A.R.S. i Anu Stanić.
Denirov dokumentarac kada peca sa ćaletom
Ovo je dovoljno tužno da ti upropasti čitavo veče, pa kako ne bi dozvolio da ti veče propadne zbog Denira, pročitaj ovde najtužnije stvari koje smo saznali iz jednog gledanja dokumentarca „U sivom gradu“ (2010):
1. denirov otac mušičari i sumnja da će završiti na reci
2. stresni period kada deniro shvata da mu se roditelji razvode
3. denirov otac svira tužni užički bluz na gitari i usnoj harmonici u isto vreme, na reci
4. naduvan i pijan Deni Boj piše rime da bi lakše upoznao sebe i shvata da će postati bitanga i ništak.
5. deniro se priseća detinjstva na nekadašnjem igralištu koje izgleda kao horor verzija stvarnosti
6. deniro sedi sam na soliteru i piše rime
7. kada pita tonca dal je Marko snimao nešto skoro i tonac odgovara da ne zna gde je sad Marko : (
8. „ljudi ne kontaju da se borim za mrvu svaku“
9. snimaju ponovo vokale za numeru „Kad oluja ode“ : (
10. tonac nije siguran šta je loop
11. drugi deo dokumentarca je ceo mutiran zbog prekršenih autorskih prava… jako tužno
12. treći deo dokumentarca počinje pesmom koju posvećuje pokojnoj mami i usput se ispoveda da on i Nela nisu uopste bili dobra deca
13. deniro plače
14. denirov otac shvata da mu se sin neće leba najesti od rep muzike – dosta tužno
15. pevaju neku pesmu sa komšijama, takođe dosta tužan momenat
16. otac je prozuko od vinjaka i ima jako setan glas.
Оставите одговор