Najbolji Zaytoven producirani albumi 2018.

 

 

5. Lacrae – Make The Trap Say Amen



 Jedan od onih ljudi koji sve vide uvek u dobrom svetlu, čaša je uvek polupuna a nikad poluprazna type of fella, Lacrae radi gospel rep, ali ne all-out hrišćanski manuel koji će da ti trlja na nos u svakoj pesmi stantujući poznanstvom sa svim tipovima lične moći i mira koje pruža vera u Svevišnjeg.

Ovo je muzika za ljude koji su uvek hteli da saznaju više o Isusu ali su se bojali da pitaju i puno je light-hearted flex-ova kao što su da na Gremije ide sa svojom mamom. Lacrae je za onaj marginalni deo rep publike koji će uvek da se dobro iskače uz neku Logic-ovu turn-upčinu i za trep fanove koji su postali fanovi Gucci Mane-a tek posle strofe na “We Be Steady Mobbin” sa Young Money albuma.

Ipak, sve se svodi na spašenje duše a Zaytoven je doveden da poruku napravi pitkijom i da mladom reperu pomogne da proširi standarne teme trepa odnosno bando, dilovanje, drogu i novac na nešto novo – u ovom slučaju na trep kao sredstvo kroz koje će Lacrae da bude mouthpiece za Isusa Hrista. Dok je na misiji koju je dobio od Božjeg Sina, svakako je najviše pohvalno što je naziv tejpa inspirisan OJ Da Juicemen-ovom himnom iz sredine 2000-ih kojom je unsung hero trepa najavio takeover podžanra.

Između referenci na Psalmove iz Svete Knjige i lekcija o čuvanju duše, Lacrae daje same ol’ regularne savete koje su oduševile crni svet na Jay Z-jevom 4:44 albumu – nemojte bacati pare na nakit i kola već štekajte novac kako bi kupili plac ili voćnjak ili štagod, što je zapravo pouka koju je mogao da shvati ko je živeo makar sa jednim roditeljem ili legalnim staraocem bar do 12-e godine života. Ako je rep čekao 40 godina da bi najpromućurniji reperi rekli kako je sve vreme ključ bio u štednji onda smo u problemu, ali ko sam ja da išta kažem, može biti da naša ciganska nacija u svojoj kulturi ima štednju kao osnovu, dok je u srećnijim društvima (ako godinama segradirani projekti i hoods mogu biti deo srećnijeg društva) koncept štednje do sada bio nepoznanica i izazivao je gađenje kod poštenog 9 do 5 sveta.

Produkcija je “aight” i to na naj-aight način ikada jer zvuči kao delo kvalitetnog marljivog trep producent-radnika koji ne poseduje kreativnu žicu niti išta zanimljivo u svom arsenalu zvukova, odnosno da je album odeća bio bi Bill Gejtsova ili Dr. Dre-ova – jednolična dosadna odeća. Izborom produkcije Lacrae najmanje čini uslugu Bogu jer ovako Tvorac ostaje i dalje sinonim dosadnih stvari, tako da je ovo dobar turn-up album samo za ljude koji se boje da frizeru kažu kako su oni na redu kada im neko slučajno zauzme mesto.

 

ljudi koji i dalje kače ovu sliku puštaju ovaj album pred grad

 

 

4. Future – Beast Mode 2

 

Prvi “Beast Mode” je došao kao srednje dete u trojci koja je oživela Future-ovu karijeru i ponovo ga pokrenula posle krize za koju je optužena Ciara koja je na Anti-Yoko Ono sranju pokušala da svojim pop clout-om napravi pop artista Future-a sa uljuljkanim poluljubavnim pokušajem od “Honest” albuma. Znamo kako se to završilo – samo su napravili Monster-a i Future je napravio verovatno najveći kreativni skok viđen u trepu. Od sredine prošle godine Future je u svom drugom relativnom slump-u i daleko je od momenata kreativnih spazz-out-ova koji su nekada bili češći nego lajanje na DMX pesmi i ludila kao “Karate Chop“, “Shit” ili ona pesma gde svaku reč završava skričavim zvukom kao da više neće izaći iz istog uma.

Nije ni čudo što je krio da je prestao sa lean-om poučen sopstvenim iskustvom kada je postao polu-superzvezda polu-meme čija je cela stvar bila da Future ne može da pogreši jer izdaje vrućinu iz kotla pakla, sve dok ljude nije smorilo da se igraju tog providnog bandwagona. Zaista, to što se rešio adikcije mogla je postati jedino viralna fora kojom će fanovi da izražavaju najočitiji razlog zašto je Future-ova muzika prestala da bude hepening koji je stvorio jedinu stvar na svetu koja može da parira Beyhive-u odnosno Future Hive.

Ipak, nekad su se reperi već posle drugog albuma pitali kuda dalje kreativno i koje teme uopšte sada koji kurac da istražuju – napredak je bio đavolja rabota jer postoji samo toliko tema koje su skupljali u getu. Današnji reperi kao Future su praktično na svom tridesetom albumu i pored privremenog ukanaljavljenja teško da su iscrpeli sve ideje. I ovaj slump će proći a reperu kao Future je svakako teže da stvara nego Drake-u i Cardi B, jer za razliku od ovih izvođača koji imaju čitave timove za tekstove, deliverije, refrene i flow-ove, Future deluje kao da i dalje zavisi isklučivo od svog kreativnog pera odnosno glave.

“Racks Blue i “31 Days” su svakako dva hita koji će lepo stajati na Future-ovom osmodiskovnom paketu najvećih hitova (doduše verovatno se “Greatest Hits” kompilacije više ne prave. A ni diskovi). Zaytoven je za prvi deo serije rekao da je bio nešto kao najfiniji work of Art i uporedio ga je sa Karavađom – u tom slučaju ovo je onaj Andy Warhol-ov video u kom jede Mek Burger i pije kolu na slamčicu jer nalazi da je najfascinantiji deo Američkog društva to što i milijarder i beskućnik uživaju u istim disposable stvarima.

 


3. Usher – A

 

 

Usher je gej urbani Betmen i osim pesme sa Lil Jon-ovim bitom, poznate i kao jedina koja je ostarila gadnije od “In Da Club”, slušao sam ga samo još na propalom Gucci-evom hitu koji nije uspeo u nemaštovitoj nameri A&R-a da na najsigurniju prečicu napravi Guwapa zvezdom izvan trep staništa daleke 2010-e. Iako na ovim prostorima doživljavan više korni nego Denirove “kume” prijave, u Americi ima neku tradiciju u crnoj kulturi i iako u svom odnosu sa R&B muzikom nisam odmakao daleko od ere kada su reperi mrzeli R&B jer je mek, ovo je verovatno jedini album u vezi kog mogu upotrebiti reč “falsetto” a da ga imam u neprekidnoj rotaciji još od Jeremih-a i SHLOMO projekta.

Definitivno pomaže što Zaytoven na ovaj album trpa najviše Zaytovenovih karakterističnih “aah” i “ooh” zvukova, onih prepoznatljivih vokalnih zvukića koje znate iz Nelly-eve “Dillema” pesme sa Kelly Roland. Posle ovog albuma je i definitivno jasno da baja o kojem je važilo mišljenje kako reciklira svoja 2 “chirpin” zvuka, 3 hit hata i jednu vrstu bas udarca – zaista može da pravi muziku koja će da zvuči timeless čak i tradicionalistima. Zaytoven ovde sija najsjajnije, kao da konačno skida Gucci sa sebe i oblači belu haljinu za ceremonijalno krštenje kako bi razotkrio svoje prave korene – odnosno odrastanje na crkvenom klaviru koji je svirao u kongregaciji svake Gospodnje subote dok njegov otac drži propovedi.

Zay nikad nije imao momenat kao Mike Will, Lex Luger i Young Chop koji su redom postajali HOT commodity za A listu belih muzičara i dok su DJ Mustard i Mike Will Made It sa svojim trep ili ratchet zvukom promenili pop zauvek i naterali Katy Perry i njenu mamu da uđu u trep svet, Zaytoven je saradnjom sa skoro uvek isključivo trep artistima (koji su često bili ispod radara mejnstrima) ostao netaknut simbol movementa.

Zato danas samo Zaytoven produciran projekat daje poseban pečat reperskoj diskografiji i predstavlja sertifikat sličan onome koji je DJ Drama delio sa svojim “Gangsta Grillz” brendiranim mikstejpovima. Ovo je jedini trep producent koji saradnjom sa belom Amerikom nije razbistrio svoj zvuk pa Zaytoven-ovi dramovi nikad nisu izvetrili zajedno sa Miley Cyrus hitovima za urbano tržište – to što je bio retko kopiran znači samo i da je ostao fresh – to što nikad nije zaista blew up-ovao znači samo da je zvuk koji je pravio 2006-e, 2010-e ili 2013-e i dalje poseban niche.

U svakom slučaju, zajednički “A” album ima neke divne klavirske kompozicije koje će jednako da vole i tvoja baka i tvoja drugarica iz klupe i prvi je album gde je Gunna feature >>> Future feature. Verovatno je još tu Future-u nikla ideja da napakosti Gunni tako što će debelim ženicama u skupim Prada krpama da zabrani ulazak na svoju žurku.

 

2. Foolio – 6Toven

Kada je reč o projektima koji nemaju nijedno gostovanje, onda bih verovatno birao da slušam ovaj album još 100 puta zaredom na silu umesto da poslušam sve J Cole-ove non-feature projekte po jednom i zaista se konačno uverim da je toliko dosadan koliko kažu umesto što pričam napamet krijući se iza popularnog mišljenja mase koja mrzi Dreamville smrada. Šalim se doduše, slušao sam Jermaine Cole-a i zaista je dosadan i mogu slobodno reći da sam više naučio iz debi projekta 20-ogodišnjeg repera iz Jacksonville-a sa dredovima veličine King Kong-ove piše nego iz prošlogodišnjeg mentorskog albuma sa “ali da ja vama ipak kažem” aspiracijama prema mladim reperima koji ne ispuštaju plastičnu čašu iz ruku.

Mladi Foolio je još jedan reper koji je do svoje 15-e godine prošao više nego većina nas za 3 života i jedini koji ima album sa ove liste na kom se Zaytoven maksimalo kameleonski prilagodio lokalnom senzibilitetu up and coming repera koji klejmuje najplodnosniji rep turf od kada je Souncdloud postao nalazište talenta i clout-a, odnosno Floridu.

Foolio-ov appeal je u tome što je do bola chill gengsta reper, ne u smislu da je napušen ili leaned up, već ovaj ortak građen kao bambus baklja ne ide da te oduševi direktnošću ili agresivnim multisilabl rimovanjem koje se lepi za uši fanatiku dobrog repovanja. Zbog načina na koji spituje ima gomilu smešnih linija koje prođu iznad glave kao: “Niggas bitches, got on thongs, I can see that nigga’s coochie” ili “My grandma a zoe, we do voodoo, chop the head off a goat” . Ili brate: “Want a bad bitch look like Marilyn Monroe”.

Zaytoven se uklopio kao timski igrač i dao Foolio-u da diše, pa bitovi zauzimaju backseat za Foolio-ve repove i generalno vlada osećaj kao da je Zay večernji gost koji je seo za klavir u dnevnoj sobi i prepustio svom domaćinu ulogu maestra sobne ceremonije – Zaytoven nežno pomera dirke u pravcu pravljenja familijarne atmosfere, dovoljno tek toliko da bi domaćin Foolio imao muzičku pratnju uz koju će komotnije da odradi svoju stvar. Ovo je svakako domaćin koji će da pomene jako mnogo ortaka koji su završili na muralima i belim majicama, a neće zaboraviti ni članove porodice kojima je prodavao drogu. U njegovom slučaju to je baba, jer čak i baka mora nečim da se namiri pred spavanje a geto bake očigledno ne daju džeparac bez da dobiju Džesi Pinkmen dozu opidoida.

“Serve my grandma when it comes down to that benji
Niggas bitches, get that money and act stingy
Knock knock, who at the door? Oh that Whitney”

1. Q Da Fool – 100 Keys

Q Da Fool bi definitivno bio fan favorit na WORLDSTARHIPHOP-u, da je taj sajt i dalje okupljalište svih onih koji vole da pogledaju miks nekoliko dobrih uličnih brawl-ova i otkriju nove lokalne rep kabadahije i pucače. Q Da Fool dolazi iz DMV oblasti i nedavno je potpisao za Jiggin Roc Nation i planira da naplati industriji za sve što su uradili Fat Trel-u. Ne komanduje pažnju samo zbog svoje sposobnosti da napuni šaržer mecima i isprazni ga brže nego YBN Almighty Jay svoje džepove, već ima autoritet starešine iz zatvorske sobe i pojavu onog tipa zatvorenika koji jedini ima dozvolu da sedne za upravnikov sto.

Svakako je prvi gengsta reper koji nosi kufi na glavi i razlog je zbog kojeg bi Jim Jones iz ranih 2000-ih definitivno razmislio da li da nastavlja da hoda okolo i naziva sebe “kufi smack”-erom.

Još od kada je 2012-e uhapšen za pokušaj ubistva sa nepunih 15 godina, manje više je sa pauzama narednih 5 godina proveo u zatvoru. Poslednji u nizu repera koji nisu hteli da postanu reperi jer ih je bilo sramota zbog WWF fejk sranja koja su sinonimi za rep još od kada je Game počeo da stoji za G u gengsta – definitivno je prelomio kada su zatvorska pisma fanova njegovog debi tejpa “Trap Gospel” počela da postaju mnogobrojnija od pisama koje je dobijao od thotijana.

Manje ulični farmaceut a više lik koji na slobodi upotrebljava zatvorsko ponašanje kao Baki B3 i koji može da finnese-ue “panties out of a nun” , izbacuje tejpove sa Gucci-evskom radnom etikom a “100 Keys” u kojem mu asistira Gucci-ev najlegendarniji saradnik – verovatno je najbolji. DMV goon je dobio bitove koji najviše zvuče kao apdejtovana formula Gucci Mane-ovih klasika kao “My Plug” i “Colors” iz dusty studio ere, što je odgovarajuće jer smo dobili novog kralja uličnih pretnji koji je direktniji nego čuveni 21 Savage-ov odgovor na DJ Vlad-ovo pitanje u vezi njegove tetovaže na čelu. Upozorenje – album se može učiniti jednolično u kućnoj atmosferi ali u kolima bang-uje više nego Cripsi i Bloodsi 93-e i prilično je solid i dugovečan projekat. Videli smo budućnost ulične muzike i njeno ime nije Cassanova već Q Da Fool.

 

 

 

 

 

 

#Prati nas na Instagramu