Kada je G.o.o.d. Music predsednik citirao Lajan-a sa “Haitian priest named Su, she took a candle and blew” linijom iz neočekivanog hita “Haitians” nije dao samo nasumičan props reperu a kudos sebi potvrdjujući da još uvek ima uvo na ulici, već je skrenuo pažnju na to da ovakvi poetski incidenti jesu ono što razdvaja sledećeg Chief Keefa od novog Que-a il Dae Dae-a. Lajan Slim je stanovnik Floride baš kao breakout star Kodak Black sa kojim deli haićansko poreklo, ali za razliku od zlatnog deteta Lajon je celom personom prigrlio haitian heritage i osetiš da drži vezu sa dijasporom svog nesrećnog ostrva dok baca adlibove na kreolsko-francuskom, sve vreme mašući haićanskom zastavom visoko kao Pun nekada Portorikanskom. Razlika se vidi i u deliveriju, koji je kod Lajana više divljački ali ne u smislu regularnog savage-a čiji su instagram stories puni snimaka u kojima drma glok u tvom pravcu dok zumira svoje lice koje je živa imitacija onog besnog emoticona sa dimom iz nozdrva, već je savage u smislu da jaše sa ekipom koja ne zna 6 reči engleskog i koji su spremni da dzak sa crnim prahom koji drže oko svog vrata sunu u tvoje lice i onesposobe te pretvarajući te u paralisanog zombija, roba kojeg će držati ispod svoje kuhinje sve dok voodo proročica ne skine magiju hex-a.
Znali smo da Lajan ume da repuje, iako je ovde smanjio neke sposobnosti koje je iskazao na njegovom ličnom favoritu “Quik Pick” gde smo videli da fura speedy rap kao da je naslednik škole Kool Moe Dee-a, ali je iznenadio sa širim spektrom skilova od onih koje na koje nas je tvoj prosečan savage reper navikao, pa ćeš uživati uz neke à la Wiz Khalifa hookove kao u “Mammas Boy” a iznenadićeš se kada čuješ da ovaj ostrvski čovek ume da kanališe i Kid Cudi-a iz ere kada je mr. Rager samovao na mesecu (”Purpose”). “No Turning Back” ima isti naziv i bit kao istoimena pesma palog B’more repera – Lor Scoote a još nisam otkrio da li je u pitanju blatantni bajt ili samo omaž, ali svakako i ovo benga skoro kao original.
Trud je došao na naplatu i san je postao dodirljiv ali ostaje žal iz razloga što je Lajon zaobišao većinu krugova koji ulični reper sa divljačkim afinitetima mora da prepliva i tako nije prošao fazu da kroz dva do pet mikstejpa izrezbari svoj zvuk i stvori jednu solidnu fan bazu jer je Def Jam ovom nextyear XXL freshmenu ispolirao put do exposurea sa bitovima dostojnim jednog major label debi albuma ali se bojim da su time doprineli da se lakše stopi sa kolonijom nebitnih repera koji izlaze svaki dan i pritom se zagubi u sve nepreglednijem shufflu.
To što je potpisan za label koji pre pre 3 godine terao YG-a da snima singl sa DJ Premierom jer su mislili da „My Nigga“ nije potencijal da bude hit pesma nam svakako ne uliva nadu da iko u Def Jam-u ume da probudi duh voodo priesta koji je Lajan Slim šejtanski ispoljio na „Lajan Anthem“ i Haitians“.
Оставите одговор