Kako je Sister Souljah, opskurni član Public Enemy, promenila kurs Američkih izbora 1992-e

Public Enemy je ponovo u svetskim vestima ali kao i svaki put u poslednjih 30 godina – opet zbog pogrešne stvari. Grupa se drži na Manu Chao marginama antimperijalističke muzike za Maradonu i Južnoameričke diktatore još od kada su krekeri pustili otrovni gas gengsta repa na crnu omladinu, ali vest da je maskota/ikona /hajpmen i najlegendarniji #2 repa Flavor Flav otpušten jer neće da Berni Bro-uje sa sadašnjim bendom koji je kao inkarnacija -više No Smoking Orchestra nego Zabranjeno Pušenje, ako izvinete moje Nele Karajlić fakte, napravila je kolektivan frowney face na licima svih kojima je “Hype” bio prva naučena reč iz rep rečnika. Prethodna najčuvenija PE vest je isto bila zbog otkaza članu – pre 29 godina je Professor Griff nevoljno oteran jer je zatrovan Zionskim Mudracima i Henri Fordovim faši-frendli knjigama otišao u full-blown antisemitizam koji više nije mogao da krije u intervjuima.

No, najveći medijski događaj sa kojim je Public Enemy ikada povezan ni nema veze sa bendom ali, apostrofiran u novinama kao ključni momenat Američkih predsedničkih  izbora 1992-e ima vezu sa tadašnjom obskurnom članicom grupe – Sister Souljah, aktivistkinjom iz Bronx-a, u kojoj je u krvi i mesu Chuck D video sve što repovao u svojim pesmama. Više o toj ženi mentalnom parohu zajednice kasnije, zasad treba zapamtiti da je Sister Souljah zamenila Professora Griffa kao Ministarka Informisanja a informacija je bila da su u ratu. Ovo je bilo doba kada je moralna panika Američke javnosti u vezi pop kulture (Predsednika Buš je opominjao Simpsonse kao loš uzor) a naročito u vezi rep muzike dostizala kulminaciju, vreme Tipper Gore besa kada su u nedeljnom proseku gengsta reperi uspevali da naruše harmoničan život Američke porodice – bilo da je Ice Cube protiv kojeg su reagovale Jevrejska Liga i Korejska zajednica, Ice T protiv kog je istupila prva dama Amerike ili 2Paca zbog čije THUG prirode je reagovao potpredsednik, rep je bio meta na nišanu političara koji su naizgled pokazivali svoju brigu za mentalno zdravlje nacije.

Usmeravnja javnog besa na muzičare se primio kao shtick, i predsednički kandidat iz Arizone sa malo izgleda za pobedu pronalazi svoju rep kartu koja će preokrenuti njegove izglede u izbornoj trci. Momenat u kojem Bil Klinton poentira izdvajajući navodni ekstremizam Sister Souljah-e, ostao je zauvek u leksikonu Američke politike poznat kao – “Sister Souljah Moment –  po definiciji iz političkog rečnika momenat ili situacija u kojoj visoki politički kandidat istupa van očekivanih okvira da bi se distancirao od previše liberalnog ili tradicionalnog/radikalnog krila u sopstvenoj partiji (najčešće kalkulantski) zarad pokazivanja nezavisnosti svog karaktera kojim će da zaradi sve poene neopredeljenih ili nesigurnih birača.

Kako je situacija uopšte došla dotle da malo poznata reperka čiji je jedini album prodao ukupno mizernih 60.000 primeraka podigne pažnju medija na najviši nivo i postane dilbrejker koji će od Bila Klintona napraviti zvezdu Američke politike i sledećeg teroristu koji koristi pogodnosti Ovalne Sobe?

Sedam dana pre najvećeg testa za Demokratske unutrašnje izbore, odnosno Super-Tuesday, Bil Klinton će dočekati na slikanju u zatvoru u Džordžiji, gde u društvu otvorenih branilaca prava za isticanje zastave Konfederacije, pozira sa crnim osuđenicima u pozadini postavljenim kao da je najnormalnija stvar davati eye-candy dekor rednecima koji slobodu vide u nošenju oružja i obraćanja crnom ratnom rezervisti sa “boy”. Da bi sve imalo još mučkije tradicionalne Amurričke obrise, Klintonov zatvorski fotošut se desio ispod rasističke verzije planine Rašmor sa poraženim generalima Juga, što nije bila ni blizu najgora istorijska trivija za mesto u kom je rođen najčuveniji čaršavski pokret odnosno Ku Klux Klan. Do 1970-e rođendan Klana se ovde obeležavao se klasičnim anualnim paljenjem krsteva.

Bil Klinton je pokazivao obećavajuće fleševe nade za crnu populaciju pošto je prethodoni deo kampanje proveo naglašavajući svoje siromašno odrastanje u multikulturalnoj sredini, i minglujući sa crnim političarima, naročito Jesse Jacksonom, dvostrukim gubitnikom na predsedničkim izborima čije prisustvo na balkonu u noći kada je Martin Luter King ubijen, je Nasir Jones arhivirao na Kanye-ovoj “We Major”. Dolazak na platformu koju je organizovala Jesse Jackson-ova “National Rainbow” Koalicija trebao je da potvrdi Klintonovu volju za stisak ruke sa crnačkom manjinom. Znajući, ipak, da je nekoliko godina ranije bio jedan od osnivača frakcije u Demokratskoj stranci koja je kao odgovor porazima od Republikanaca tražila put povratka povlađivanju middle Americi, ne čudi što Klinton to veče ima svoj program. Govor na platfori koristi za performans kojim fleksuje svoj integritet zaboravljenoj srednjoj klasi radnog amerikanca koji je otišao za Republikancima još kada su crnci izborili svoja civilna prava sredinom 60-ih godina. 

Klinton će bez prethodne najave svom afro-američkom domaćinu, izneti decidiranu osudu malo poznatog rep izvođača, (Souljah) takođe prisutnoj na konferenciji, i time naizgled hrabro se distancirati od previše liberalnih frakcija stranke i razotkriti se prosečnom belom amerikancu kao definitivno jedan od njih.

Par meseci ranije u vreme Los Anđeles nemira zbog Rodney King presude, kada je posle tri dana paljenja grada pozvana vojska, Sister Souljah je iznela mišljenje koje van konteksta deluje radikalnije nego išta što su Black Pantheri ikad izveli. Na pitanje da li misli da je nasilje afro-amerikanaca opravdano, Sister Soulja odgovara da ako crnci ubijaju crne na dnevnom nivou, ne vidi zašto bi bio problem da uzmu nedelju dana odmora i umesto između sebe, ubijaju belce. U istom intervjuu je navodno rekla i da ako ima dobrih belih ljudi, još ih nije upoznala. 

Bil Klinton izlazi na govornicu Jesse Jacksnovog skupa i bez najave domaćinu (koji tvrdi da je to veče tvrdu reperku konačno ubedio da sarađuje sa sistemom), apostrofira njen intervju kao ekstremizam kojeg ima sa obe strane – opasnog kako sa belačke, jednako i sa crnačke strane. Poredi Sistah Souljah govor sa predsednikom KKK-a, David Duke-om, i govori prežvakane populističke stvari – kako rasizmu i mržnji ne sme biti mesta u Americi. Lako je pomisliti kako su ovo stvari do kojih stoji svaki razumni čovek, ali ne treba puno razmišljanja da bi prozreli klasičnu smicalicu koju Klinton pravi kada je crnački poziv za nasiljem uporedio sa belačkim pozivima za istrebljenje. Ignoriše činjenicu da njen poziv za nasilje nije nastao kao poziv za ugrožavanje drugog već kao afekat na sistematsko nasilje koje trpe još od kad su izjebani za 40 ari zemlje i magarca, i traži razumno ponašanje u situaciju u kojoj ovi traže osnovna ljudska prava za jednakost. Uostalom iznednačavanjem belačkog i crnačkog ekstremizma, ignoriše da belački dolazi iz pozicije moći a crnački iz pozicije apsolutne nemoći u kojoj je kamen ostao jedini izbor u opcijama koje Amerika nikad nije nudila.

Jesse Jackson je bio u opasnosti da će mu iscureti bateriju iz ušiju, ali posle ovog distanciranja od afro-američkih saveznika, Klinton se više nikad neće osvrtati jer su soccer mame i tate koji nikad ne mogu da stignu na školsku predstavu dobili novog heroja, a radnička klasa je mogla da se umiri nepredviđenim istupom.

Bil je fitovao njihov bil, ali će impresivna mlada sestra koja je odrasla na welfare-u i puteru od kikirikija u Bronx-u te godine istrčati jedan od najmoćnijih reperskih press-runova ikada, i postati verovatno najubojitije intelektualno oružje koje je rep imao, jer je umela savršeno da artikuliše stvari koje priča miljama daleko od intervjua ostale rep braće koji na ozbiljnoj televiziji nisu mogli da uhvate niz posle drugog pitanja o primenjivanju poruke iz pesama na pravi život. Sister Soulja je stala na put tom ponižavanju u kom su novinari gledali na gengsta repere kao stvar sposobna da im poruši kreditni rejting koju im niko nije najavio na žurnalističkoj školi.

Lari King je očekivao eks-dilera koji poredi rep muziku sa Arnold Švarcenegerovim filmovima, a ova sestra je išla po Američkoj kablovskoj televiziji odgovarajući koncizno na svako moguće pitanje, sa savršenim izgovorom koji nikad ne zastranjuje kao from rags to nobles afro-amerikanci kada počnu da pričaju kao da su nasledili plemićku obavezu ubiranje poreza u Olde Engleskoj (see: Jay Z kada ide na večeru sa predsednikom Clippersa i Warrn Buffetom pa mora da se pravi da je ON jedan od drugačijih), ne, Sister Souljah ima držanje kao da je Papino pranje nogu osuđenika za nju ništa osim prljavog trika i kao da bi udahnula Crnom Panteru život nazad u pluća kada bi izgubio presto od Killmongera. 

Sister Souljah je vikala na crnce kao da hoće da ih probudi posle 200 godina sna i u glavu im stavi poruku za preživljavanje, ali njena poruka na albumu nije uspela da dopre do više ljudi nego Harlemski diler po dobrom danu, u tom kratkom istorijskom periodu kada je delovalo kao da su concious reperi novi vesnici borbe za jednakost. 

Bila je crna Sara Konor koja susreće Chuck D-a na spoken word poetry sranju, i kao da drži crne garde koje čekaju da im pošalje kordinate lokacije za početak revolucije. Snimala je pesme koje su bile Public Enemy interlude-ovi o 911, ali došli iz sveta gde je Chuck D-eva mantra o “repu kao CNN-u za crne ljude” postao code name pokreta Otpora, i natrljavala je svu nesreću koju su amerikanci pripisivali crnoj mački i ostalim crnim stvarima, belačkoj populaciji na nos – bar je pokušala ali je MTV zabranio njene spotove u kojima pokazuje hud kao otpremnicu za siguran put do postajanja upravnikove kučke u gvozdenim poljima smrti.

Zbog ekstremističkih izjava još TV i radio stanica su zabranili njene spotove, stavljajući STOP na njenu karijeru.

Osim što u originalnom intervju-u Sister Soulja ni nije pozivala na nasilje. Nikada ne libeći se da kaže kako je saradnja sa belim agresorom nemoguća i nepoželjna, Sister Soulja u famoznom intervjuu koji je 6 meseci bio javni intres cele zemlje ne opravdava nasilje, ali govori kako se isti stepen govana svakodnevno događao u South Central Los Anđelesu, samo su za vreme LA nereda – žrtve bili belci. Zaista, ako divlje životinje na travi i PCP-u u svojim krajevima ubijaju suparnike sa drugačijim bojama odeće bez razmišljanja, zašto su Amerikanci bili toliko šokirani kada se to prenese na ceo grad, makar na 3 dana?

Njen ekstremni radikalizam je produkt verovatno ispravnog verovanja da dokle god ogroman deo populacije ignoriše nepravdu koja se dešava u getoima, pomažu nerešivom problemu, jer ako borci za prava abortusa ili životinja ne ukazuju svakodnevno na neživot koji se odvija u njihovom komšiluku, onda su saučesnici u zločinu, i ne samo da im se nije moglo verovati već su zaslužili mač njenog Hamurabijevog zakonika u Pan-afričkoj službi oka za oko i vrata za vrat.

Sister Souljah koja je završila humanističke studije na državnom fakultetu u Nju Džersiju, ali i Ivy League univerzitetu – Kornelu, poznavala je svoju istoriju dalje od “Roots” serije i znala je da je svaki pokušaj crnačkog uspostavljanja sistema nezavisnog od belaca bio krvavo ugušen od vlade ili KKK. Koristeći antiimperijalističku spiku iznosila je krvave Američke rukavice ostavljene u Nikaragvi i Angoli kao da je svoje uspravno držanje naučila proučavanjem Malkolmovih arhiviranih snimaka na projektoru na tavanu i njene replike su dosegle nivo kakve nisu videli rep artisti nikad ranije ni posle – držala se u diskusijama sa akademicima crnog preporoda pokazujući da rep kao “youth culture” ima šta da kaže. Bil Klinton je replicirao posle njenog brutalnog odgovora, što se takođe nikad nije dešavalo u jednostanom bifu političara koji pecnu repera i nestanu da se kriju iza amandmana i kokusa.

Sister Souljah je poručila da je geto na prvim linijama rata, 5-6 godina pre Prodigy-a iz Mobb Deep i ukazivala na to da legalno robstvo nikada nije ukinuto, još 20 godina pre nego što je Kanye West saznao za 13-i amandman.

Turneja koju je imala gostući kod Opre, Leri Kinga, Phil Donahue-a, CNN-u, naslovnoj strani Newsweeka– završila se 1992-e, krajem ere kada su politički reperi pokušali da budu savest hip-hopa i kada se mislilo da će muzičari iz hood-a postati spokesmeni za ceo crni narod. Do 95-e mogla je da se pojavi samo u dvominutnim segmentima jutarnjih show-ova na CBS-u gde će dati svojih 5 centi o vrućoj temi dana kao “Da li gengsta rep treba da se zabrani?”.

Bil Klinton je posle eksploatisanja njenog intervjua dobio popularnost koja ga je prvi put prebacila sa trećeg na prvo mesto kandidata, mesto sa kog se neće vraćati nazad. Prvi “crni” predsednik Amerike jer je svirao saksofon kod Arsenia i znao lirikse Luther Vandross-ovih B-side singlova, Klinton je odabrao da se ulizuje ciljnoj publici posetioca Dolly Parton-inog zabavnog parka i krekerima koji čuvaju recept od Koka-Kole u trezoru, i pre nego što ga je zanimalo da skine Flavor Flav-a sa kreka, gledao je kako da skine ljude sa programa  socijalne pomoći. Reperi kao Nas će da se slikaju sa njim praveći se da je ovo jedini bivši predsednik koji je razumeo crnu zajednicu ali dok Nas priča o glupim zaverama koje ne postoje, Klinton se stvarno slikao promovišući svoju kampanju sa zatvorenicima na mestu na koje je čak i Martin Luter King upozoravao u svom “I Have A Dream” govoru.

Isti Bil Klinton je proizveo nju ejdž masovnu crnu inkasaraciju, eskalirao War On Drugs posramljujući i Regana, doneo “Three Stikes” zakon koji je makar doprineoj istoimenoj klasik Hot Boyz pesmi, finansirao gvozdene plantaže sa 10 milijardi dolara, povećao broj siromašnih porodica za 50 posto i potrudio se da bude prvi kandidat za predsednika koji će da prisustvuje ubistvu lobotomizovanog crnog osuđenika koji je bio u stanju mentalne bebice – i sve to samo da bi dokazao da je tvrđi i više sicc od Brotha Lynch Hung-a još 92-e.

Rat koji je Sister Souljah vodila ranih 90-ih sada je samo fusnota u poslednjoj eri u kojoj su ljudi verovali da muzičari mogu da konkretizuju nemoguće stvari koje zagovaraju i arhiva njenih intervjua na jutubu ne pruža utehu zbog relevanosti poruke, ali pruža poruku da je svako odustao od svog aktivizma, osim Chuck D-a. Sister Soulja sada hrani crnu inteligenciju sa šekspirijanskim urbanim dramama koje su  postale NY Times bestseleri i sasvim sigurno su zaslužni za procvat savremenih urbanih novela. Umesto fraze koje će da usvoje za Black Lives Matter proteste, pravi dela čije su rečenice napravljene da vise na Facebook zidovima hood romantizera:

“You think these streets love you? These streets don’t love you. You could walk these streets for 40 days and 40 nights and these streets wouldn’t even know your name” .

Mediji kao Čikago Tribune su označili “Sister Soulja Moment” kao ključni momentum koji je Bil Klintonu donelo predsedničku fotelju, uz reči kako joj duguje sve. Smešno kad pomisliš da joj nažalost verovatno dugujemo i mi.

#Prati nas na Instagramu