Sada čitaš drugi deo serijala u kom se prisećamo najboljih spotova domaćeg hip-hopa devedesetih. Hronologija domaćih rep spotova: Prvi deo (1992. – 1996.) je ovde.
Gru – Petak Remix (1997)
Kao prvo R.I.P. Glorija iz Flejma. Mogla je biti najjača riba i fantazija jedne generacije ali je sudbina odabrala da bude predmet klipova koji su se delili na Burek.com forumu između postova na kojima Sima Ruma kači svoje prskanje po trozubim fufama koje je sa svojim bratom policajcem Duškom skupljao po Lovačkom Domu u Puckarošu. Spot za „Petak“ je prethodio godinama kada nisi uspevao da izdržiš do 00:00 kako bi gledao Silviju Sejnt na TV1000 i u doba pre pre interneta imao je efekat kao treća stranica Blica na kojoj se riba iz češkog Hustlera obraća ministru policije rečenicom „volim i ja vezivanje“. No bitnije od sećanja masovne napale koju je izazivao spot jeste da je ovo bio doživljaj kao i svaki Gruov spot, a to je u suštini ono dodatno što rep daje a što nijedna druga muzika nema ni blizu. Rep spotovi su animirali decu kada prerastu crtane filmove, bili su hepening koji iznova doživljavaš, uživanje koje obuzima svaki put kada krene spot koji je uz to doprinosio da se i sam osećaš više kul nego što jesi. Rep spotovi su ostavljali utisak sličan onom koje si mislio da imaš na okolinu ako staviš Bulls 95 kačket naopako i uzmeš novu Spalding loptu pomnoženo sa osećajem kada se u diskoteci prvi put očešeš dzonsonom o guzu dobre ribe. Možda tada nismo to shvatali ali sada kada razmislim mora da je bila korisna za „kulturu“ ova kolaboracija sa rege izvođačem, učvrstila je rep ali i Grua kao urbanu ikonu.
Gru na vrhuncu freshnessa sa uparenim naočarama za ronjenje i naravno Russell Athletic majom, samo se pitam dal su mu ikad platili za sve što je učinio za ovaj brend u Srbiji ili su bili u fazonu da im ide na penis jer im je devalvirao moć brenda forsiranjem. Ekstra bodovi i jer su prijave iz pesme ušle u narod i postale standarne vikend forice pa je možda i prva pesma koja ulazi potpuno u narod i zadržava se maltene do današnjih dana u novogovoru. Jedini je minus što u ono vreme nisi mogao naći puno devojaka koje će da se skinu u spotu bez da strahuju od osude svoje okoline te su dovukli i neke ribe koje su ovde očito samo da bi zaradile za fiks koji će da joj traje samo za taj petak.
Belgrade Ghetto feat. Gru – In da hood (1997)
https://www.youtube.com/watch?v=aBKi55l9a6M
Rep grupa koja je iz „City Records“ izašla nekorpumpiranog zvuka, odradila je potez približan domaćoj verziji „Fugees – The Score“ albuma jer su napravili spot za jedinu komercijalnu pesmu sa debi LP-a inače ispunjenog dubokim temama dostojnim modernih poeta odraslih u džungli Belog grada, tih godina sivljeg nego oblaci zbog kojih Nas nije mogao da vidi šta dolazi sutra. U pitanju su urbani triperi skloni filozofiranju kako su videli mrtvog goluba koji leti iznad Dunava i umesto govana prosipa mehaničke cevi punjene amonijakom, ipak u spotu preuzimaju ulogu opuštene ekipe blejača iz kraja, rane verzije Mlate i Sick Toucha ali za razliku od ovih sejača zla sa ugla koji uvek traže razlog da pošalju svog dobermana u trk na tvoju trenerku, Belgrade Ghetto su bili u dosta bezazlenijem gasu – gluvarenje i basket i poneko dobacivanje komšinicama koje prođu. Da u svom komšiluku spaziš Mlatu i Cobrana verovatno bi morao da promeniš rutu šetnje koju si tog dana isplanirao a sa BG Ghetto ćeš poželeti da im uletiš u tim i da opikate nezahtevni basket u kojem se na svakih 5 poena motaju fusevi i nema grubih faulova. Juice je i ovde, viđen je na svakom mestu u srpskoj rep videografiji kao putnik kroz vreme kojem je trip da bude uslikan u bitnim momentima svetske istorije i Đusov kameo pridodaje legendi ultimate rep lika sa ovih prostora. (statista je i Kojot, pevač benda koji nije imao sreće da izađe čist iz saradnje sa Pinkom). Kao gost je pozvan Gru valjda jer je jedan od simbola petog elementa hip-hopa odnosno basketa i drugi najveći celebrity b-baller iza Delče, rok ćelavca koji se dosetio pre njega da svoje basketpoklonstvo potvrdi emisijom na Trećem kanalu gde se po Kališu pika 3 na 3. (R.i.p. Delča).
Nažalost u godinama koje usledile momcima se promenio život kada su čuli Trent Reznora pa su raskrstili sa repom a muzičku tranziciju ubrzali preuzimanjem imena društva književnika iz 19-og veka i danas rade industrial ili slično pod imenom Hashish Club. Hashishari ili ne, podrška za evoluciju ali svaki put kada se jedan bivši reper uhvati eksperimentalne muzike samo ojačava poziciju zlobnika iz garde tradicionalnih vrednosti koji otpisuju rep kao mladalački žanr neukih muzičara, stoga je postojanje Belgrade Ghetto-a u retrospektivi postalo uvredljivo za nas, iako nemamo nikakvog prava da im oduzimamo bodove za doprinos i da gađamo hipotetičkim drvljem i kamenjem ove pobegulje i rep izdajice.
Ako ih vidite na nekoj književnoj promociji obavezno ih vratite u njihovu prošlost tako što ćete im se obratiti sa „YO, my Brotha“.
2B4 Time – Ližem Te Po Telu (1997)
https://www.youtube.com/watch?v=Xa4NBtnMGQQ
Lascivna numera Smederevskih repera koja vuče na poređenje sa ranim Rap-A-Lot izdanjima zbog svog „over the top“ komično-nasilnog prizvuka u kojima ne štede nikoga, a najmanje žene. Tema koja je ove momke opteretila jesu prodavačice tela odnosno želja da se svakoj ženi koja je na prodaju detaljno izližu njeno telo, kao da su nesvesni poraznih posledica koje po čoveka ima oralna nehigijena. Ipak jedan reper se zove MF Bitch Killer i verujem da ga je briga za kučku i bolesti koje ona nosi, MF Bitch Killer verovatno svaki problem sa kučkom rešava tako što je udavi jastukom tako da nema problema sa polnim bolestima dogod ignoriše znakove koje dobija svaki put kada piša. Dobro je dok neko ne kaže MF Bitch Killeru kako svojim lizanjem zapravo dovodi do užitka i svog najvećeg neprijatelja -ženu. Ako je verovati našim izvorima lik u ovoj grupi bio je Marko Kon – kontautor i autor evrovizijske pesme „Cipela“ a ovde nosi sličnost sa današnjim Marko Konom jedino po jednakoj nesnošljivosti. Kada treći lik repuje „ližem te po telu u delu prepona“ Marko Konov gengsta dvojnik se saginje ka dupetu svog ortaka i da simulira oralnu satisfakciju ali to nije ni njegov najgori deo u spotu jer kasnije pljune kameru a mislim da bih pre snimao 20 Chikago divljaka kako mi mašu napunjenim pištoljima ispred glave nego da mi ovaj srpski El Chico Loco zašlajmari jebenu kameru kao da je Peter North upravo promašio metu za cum.
Pozitivan deo njihovog legata je da se u pesmi prvi put čuje „kokoš“ sleng za ribe što znači da ova numere pretiče Project Pat-ovu „Chicken Head“ za nekih godinu dana, dakle srpska je ideja da se rugamo ženama sa „qua qua“ onomatopejom, tako da se rep istorija ovog momenta menja i nadam se da ću dobiti kredit za cratedigging kao da sam Bege Fankov naslednik kojeg niko nije tražio.
Voodoo Popeye – Karantin (1997)
Pre pritiskanja na plej možemo da vidimo kako mladi Popaj čilira u Tomi Hilfiger jakni na stepeništu sa ambicijom da bude domaći LL, i to je samo po sebi dovoljan doprinos kulturi da je zaslužio da mu popušimo kurac što smo ga prošle nedelje nazvali srpskim Eminemom na ovom sajtu. Ako mu se doda i činjenica da je prvi imao neki neortodoksan stil i plasirao ga na najširem nivou, usput direktno inspirišući repera koji će naredne decenije da nauči celu zemlju originalnim sleng rečima kao što su buksna, blajv i bičarke, Popaj zaslužuje da mu popušimo dva kurca. A poslušamo li reperski outro koji je nabrijani Vudu dodao na kraj Karantina, svog najvećeg hita, naša cifra se vraća na 0 jer ipak mi smišljamo pravila, ali je očigledno da je odnos Popaja i repa zamršeniji nego što je iko mislio. Kao i u svakom spotu ovog artista prvo ćeš uočiti da su liriksi preneseni na ekran najbukvalnije moguće, kao kad narkoman na ulici dobacuje njegovoj ribi a statista u spotu joj zapravo dobaci lopticu. Drugo što ćeš primetiti je da je Popaj uvek bio nepoverljiv prema narkomanima. Šteta, da je dao nekom od njih šansu i video da su normalni ljudi možda ga Ajs i Prti ne bi pregazili i ostavili u prašini domaćeg repa zauvek.
187 – Bludni sin (1998)
Skoro savršen početak jedne rep pesme i njene ekranizacije, vidimo skejtere kako rade backflipove i trikove, DJ skrečuje ploču, najluđa G-Funk zujalica te tera da stisneš pesnicu i zube i samo kreće lagano uspinjanje kao da te šerpasi nose na vrh ludila Himalaja. Prema i Marko objašnjavaju kako je suviše rano da se ide u kluzub pa se već 16-i put vrte u krug kolima. Preskaču dosadne delove i već u sledećoj sceni ispred kluba upadaju u frku sa obezbeđenjem koje ih vređa nazivajući ih klošarima u patikama, Prema se bez razloga izvinjava međutim kreće sranje i tu je nejasno šta se tačno desilo, ali je epilog da iako brojno nadjačani 187 ulaze u klub gde se Marku svi izvinjavaju. Tri bludna sina nastavljaju da talasaju zajedno sa 15 riba koje hrane sebe bananama na seksi načine. Banane nikad nisu bile hasane na ovako seksi način ni u jednom spotu, sigurno je za snimanje potrošeno više banana nego što prosečno Mutombovo selo potroši po glavi stanovnika za jednu godinu. Neka ekipa je pikirala Baneta kao najslabiju kariku i iscimala ga, mršte se ali mu jedan lik iznenada šalje pederske smeške i u sledećem trenutku Bane gleda u cev pištolja. Valjda tu uleće Marko, esencija bludnog sina sa ovim ludim obrvama i špic nauljenom frizurom koja je bila više za 2018u nego 98u i spašava svog bludnog drugara. Tu se još malo talasa po separeu ali se pojavljuje maleni demijan klinac koji baca west coast znak rukama i koji nikako ne čini da se osećaš priajtnije posle 3 minuta gledanja Markovih obrva, Premine plave kose ili Banetovih đaner „Oakley“ naočara. Epilog jednog sasvim običnog izlaska tri bludna sina završava se na gajbi gde njih trojica peglaju ribu kojoj su pored njihova tri kobasa potreba i „banana, šargarepa i karađorđeva salama“. Prava bludnica rekli bi ljudi, ali da sumiramo priču spot 7 od 10, refren i bit 10/10 priča koja prati spot verovatno odlazi na 14 od 10 i samim tim zakucava ovu numeru i spot blizu vrha na krstu najesencijalnijih srpskih hip hop ostavarenja u 20-om veku.
C-YA – Sam protiv svih (1998)
Zemunska trojka su imali nihilističko destruktivni pogled na svet ali je više to bila tinejdzerska žalbena „svi su protiv mene“ emocija, što je malo čudno jer se naizgled ne uklapa sa ovakvim likovima, budući da su se momci držali kao likovi koji će te u pola 3 isterati iz tvog zakupljenog separea a tvojoj devojci prosuti piće po haljini i izdrljti pizdurinu dok ti bespomoćno gledaš. Ipak pretpostavljam da se iza tog oklopa nedodriljivih momaka krila neka nesigurnost i da im je trebao dobar zagrljaj, samo ne od onih likova što ih dele besplatno na trgu. C Ya su pravi muškarci, grubijani koje vole samo prave devojke – lavice jer one osete da se u njima krije emotivna duša i osoba vredna spasenja, koju će samo ona moći da natera da otkrije svoja prava osećanja i životnu priču kada ljubavlju uspe da konačno prodre do njegovog toplinom netaknutog srca.
Očit je ogromni 2pac influence i izgovaranje reči kao pokojnik koji je voleo da pije „hennesy“ isto koliko i da ga rimuje se „enemies“ a kao što sam pomenuo pesma je možda previše ponesena tinejdzerskom emocijom pa je više prilagođena za slušanje srednjoškolcima koji imaju probleme sa roditeljima nego što se obraća pravom zemunskom pucaču. „Champions“ duks je verovatno najmanje swag duks koji je neki reper nosio ikada a „i kurve me jure svaka mi se nada, meni ne trebaju takve gde ste bile do sada“ ultimativna rep fraza prvi put je upotrebljena ovde, jednog dana će isti rep trope preuzeti čak i Dejan Matić i od njega napraviti svoj najveći hit.
C-YA – CYAZBACK (1998)
Ovo je muzika uz koju ćeš se pred izlazak nabrijati da zaštekaš mali perorez u patiku, pažljivo kako ga obezbeđenje ne bi napipalo i tako te sprečilo u ispunjenju plana da po ulasku u klubu nađeš lika za kog si prošli vikend istripovao da razmenjuje podrugljiv pogled sa njegovom drugaricom koju si muvao sat vremena i izbodeš ga jedanaest puta direktno u srce i mirno odšetaš sa mesta zločina. Nijedna normalna aktivnost neće biti podstaknuta puštanjem ove pesme, ni trening ni spremanje za ferku, jedino može da te inspiriše na ubistvo čoveka, samo se nadam da još nekog zdravorazuman oseti sličnu stvar dok sluša pesmu i gleda ovaj spot inače su loše vesti da sam verovatno zreo za sklanjanje sa ovih ulica i to za stalno.
Definitivno najbolja povratnička pesma uz „Vraća se Sindikat“ a sva tri člana C YA benda izgledaju kao da su mučili puno životinja u svom detinjstvu, ali ako ovo čita društvo „Levitijan“ – momci chill, morate shvatiti da je u nekadašnje vreme nabijanje petarde mačkama u dupe bilo tretirano kao minorni nestašluk i savršena razbibriga svakog zdravog dečaka, baš kao što je prstenac koleginici na poslovnom putu u stilu Barda Živadinovića bio dobrodošao, te nema potrebe kažnjavati ih za zločine iz mladosti, uostalom bila su takva vremena, siguran sam da se i C YA danas toga stide jednako kao svojih izlazaka na splav u upasanim trenerkama.
Who Is The Best – Otvori nebo za mene (1998)
„Who Is The Best“ ima skoro savršeno ime primenljivo na svaki mid-90’s proto-evropski belački rep bend, koji bi bio odgovarajući čak i da im je zemlja rada Holandija ili oblast Katalonije. Posle aktivističko-političkog repa koji su zamenili za smooth west coast g-funk zvuk ovde se pojavljuju na introspektivnom east-coast fazonu, a žele da te ubede kako je ovo estetika koju sada furaju jer repuju kako su „spremni za Trijumf kao Wu-Tang“. 98-a je i West coast rep je definitivno mrtav a WITB su prekoračili preko njegovog trulog leša kao da se nikad nisu ni poznavali, sve zviždučkajući i praveći se da su se izgubili dok traže put do istoka.
Spot ima neke miseriozne frejmove „Tekkena“, čime video nenamerno podseća na one spotove u kojim domaći izvođači ubacuju inserte iz stranih filmova praveći se rade originalni sauntredek iz novog filma sa Metju Broderikom i Mirom Sorvino, pa se moram prisetiti kako je dobar trip bio izum lažnih domaćih saundtrekova i još jedna pozitivna stvar koju je Sloba dozvolio a koju su WITB izgubili za šta su delom i sami krivi pošto su toliko čikali revoluciju. Lepo je Sloba rekao u onom poslednjem intervjuu koji na svaki datum pred Đinđićevu smrt širi tvoj rođak kome se gadi tvoja porodica jer je lepila Otpor nalepnice na vrata od sobe – „jednog dana pravićete me od blata Srbi“. U svakom slučaju prijemčiv i prigodan spot i kvalitetna pesma na koju bi čak i fan EKV-a kojem bojažljivo puštaš sedmu rep pesmu te večeri konačno rekao „ostavi ovu da ide do kraja“.
MC Bestova „ja gledao sam ljude kako umiru i gledao sam ljude kako dobro žive“ zvuči na papiru kao kul ideja za linuju ali je zabrinjavajuće ako je stvarno gledao ljude da umiru i nije ništa učinio povodom toga, možda nije hteo ništa da učini jer MC Best napušta sve stvari do kojih mu je nekada stalo kao što je napustio west coast repovanje. MC Best možda ostavlja ljude onda kada im je to najpotrebnije, možda je to razlog zašto se niko nije puno bunio ni za njega kada su mu ukinuli rep emisiju na Politici.
Monteniggers – Aj.. Aj.. (Pa se kroz grad zajebaj) (1998)
Nakon što su iskidali i postali popularni sa prvim albumom „Tajna Marenda“, a onda izbacili letnju praćku „So i Tekila“ 1997, stigao je na red da se izbaci novi album. 1998. je izleteo drugi, ujedno i finalni projekat Montenigersa prostog naziva „Allboom“. Jedna od dve pesme, koje su dobile video tretman sa ovog albuma je upravo „Aj aj pa se krod grad zajebaj“ (druga je bila „Kako ti je tako ti je“). Dok su na „Ducka Diesel“ napravili sprdnjicu i iz prvog lica predstavili tvrde glave, kojih je tih godina bilo na pretek, ovaj put lavovi su videli da sranje nije slatko, jer talas kriminala nikako ne prestaje, nego samo pojačivač dobija, pa su na ovoj numeri rešili da pokušaju omladinu da nateraju da stavi prst na čelo ali ne dosadnim popovanjem, nego opet kroz forice i fazone. Po prvi put, Montenigersi nisu sami ovde, nego tu je i Rade Rapido, koji u spotu izgleda kao Kool Keithov alter ego Black Elvis, čak pre nego što ga je i Kool Keith smislio. Čak smo na par mesta videli i priču da je celu pesmu Rade napisao, al da je dao Montenigersima, a on jednu strofu samo roknuo. Tu su svi rep elementi koje treba da ima jedan spot iz devedesetih, DJ sa gramofonima, grupne scene gde svi vajbuju uz numericu, glavica što brejkuje, ali malo konfuzije unose scene gde su Montenigersi ofarbani kao „žena zelena“ iz Djoganijeve „Idemo na Mars“, kao i scene sa ribama što ližu sladoled koje deluju kao ostaci pinkovih džinglova iz tog perioda, koje je Dejan Milićević režirao. Sve u svemu još jedna klasik numera i spot za Montenigerse, nažalost poslednji, jer će godinu dana kasnije, Nebojša Saveljić Nebo, pogininuti u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori, što će ujedno biti kraj postojanja grupe.
Gru – Ljuba nudi ljubav (1999)
Kao što svako poznaje barem jednu osobu koja je član 2pac sekte i koja i dalje veruje da je 2pac živ, isto tako svako od nas ima barem jednu osobu u svom okruženju po kojoj bi moglo da se napiše 80% teksta iz ove numere. „Ljuba“ nema problem da u izlasku priđe maloletnici i da joj šapne da je slatka sa tom gvozdenom fiksnom protezom, da bi posle 5 minuta već namigivao i pućio usne u pravcu matorke kojoj se razmazao ljubičasti karmin preko gornje jedinice. Naš drugar Ljuba će bez problema da ti startuje sestru pred tobom a kad ode gajbi u sitne sate će i kevi tvojoj da pošalje poke i rikvest na fejsbuku. Moderni Ljuba na svom IG profilu ima slike sa 50 različitih riba iz klubova kao i iz wca klubova. Ljuba je tip osobe koja na desnoj podlaktici ima istetovirano „Od birača nema jebača“ dok na levoj po vertikali mu stoji „Jebo, ne jebo, kurcu godine prolaze“ i tako čvrsto brani svoj stav da je lepota u oku posmatrača i da su standardi lepote nešto izmišljeno od strane vladara iz senke koji žele da nas drže hipnotisanim. I eto ko bi drugi mogao da opeva i ekranizuje ovaj društveni fenomen nego najveći plejer na našoj sceni u tom trenutku i te prelepe 1999e godine usmeri srpsku omladinu na pravi put i da umesto razgovora o tome koji je avion upravo proleteo iznad nas i koji tip Tomahawk bombe je najčesće korišćen, razmisle malo i da ga ture nekoj komšinici makar ona imala bore po vratu i žute zube. Ako je Puff Daddy inspirisao Grua za scenografiju ovog spota, isto tako je i Gru bio inspiracija Dj Tomekku za video klasik „Ganxtaville pt 1“ pesme, kao i skoro 2 decenije kasnije za poluuspeli spot Balada Disidenta hip hop benda Beogradski Sindikat.
Full Moon – I kada znam (1999)
Kao što je Tokio glavni „lik“ u Izgubljenima u prevodu tako je i u prvom spotu Full Moon-a uloga zvezde otišla Beogradu kakav je bio januara ’99, zimu pred i dan danas nadrealno bombardovanje, a da bi eventualna nostalgija bila još jača spot je smimljen Veštica iz Blera tehnikom kroz perspektivu Đusa i Šortija koji sa suprotnih krajeva grada stižu na Trg Republike da cirkaju (belo vino jer najviše liči na 40oz flašu), duvaju, fristajluju, crtaju grafite i verovatno dobacuju devojkama i rade druge reperske aktivnosti, dok su u toj idili okruženi sa još repera, metalaca, skejtera, cigana ali i pandura. Stvarno je teško pogledati ovaj video a da ne poželiš na trenutak da budeš vojnik za jedan od 4 elementa hip hopa, i ako se ne slažeš s ovim očigledno si izuzetak, jer samo uporedi prvi tekst bilo kog demo repera iz 2000-ih sa sadržajem ove pesme: Adolescentske setne misli o neodređenim životnim preprekama? Check. Svaki stih počne kao izjava samo da bi se pretvorio u pitanje ili se nedovršen spojio sa narednim stihom? Check. Te stvari nisu postojale u domaćem repu pre Full Moona. Ipak za svakog autora njegove reči imaju smisao, i nesumnjivo su i Đus i Šorti ovde prosuli mnogo toga dubokog i ličnog, na prvom mestu Đus koji je sigurno tad već imao osećaj da mu stiže odluka da switchuje stil i snimi „Keš Kolica“ godinu i po dana kasnije. Ali koje god to značenje bilo, sigurno je i da se ono potpuno razlikuje od onoga što ostatak stanovništva čuje u Sđuovim stihovima ovde, kao uostalom i u Šortijevom refrenu: „I kada znam da kasno je za sve, svaki korak koji napravim i povratka mi nema, i dilema, da li sam pogrešio kad kažem da je to? Da li shvataš šta je dobro, a šta zlo?“. Mogli bismo reći da je ovaj vanvremenski refren……… izgubljen u prevodu.
Sha Ila – To mi radi (1999)
Drugi najseksepilniji glas u domaćim rep refrenima posle Leontine na „Biću tu“ u startu je postavio blokadu na svaku optužbu da su Sha-Ila ukrali ovu pesmu, a usput im je pokrio i dobar deo manjeg problema, tog što im strofe zvuče kao spontani sajfer dva osnovca koja su se našla posle škole da utvrde na koju je neobeleženu kasetu ćale jednog od njih snimio pornić. Ali ako dobar ritam i lep ženski glas nisu bili dovoljni da ova dva cara iz svog prvog pokušaja ubodu prvi i najveći hit zajedničke karijere, ostalim delom puta ih je pogurao spot u produkciji Pink/City Records koja je u to vreme za disciplinu snimanja žena u seksi pozama bila ono što je LeBron danas za NBA, dakle neosporni vladar snimanja žena u seksi pozama. Za ne poverovati je šta je malo dete to vreme moglo da vidi na televiziji, ali je istovremeno i smešno jer sada mala beba može da otvori YT klip kako Stoya čita knjigu dok joj van kadra stavljaju vibrator u pičku. Spot je očigledno bio inspirisan originalnim videom od 2 Live Crew, mada je inspiracija očigledna samo po šašavim rekvizitima koji se vide u pozadini, poput zelene fotelje na naduvavanje, jer sem toga jedina radnja u Sha-Ila verziji spota je radnja nadraživanja gledaoca, povremeno ispresecana kadrovima repujućih Ile i She. Daleko od toga da je ovo jedini pretežno seksualni rep spot, samo mi se čini da je Ila mogao da iskoristi ćaletov maksimalni clout tada i da pljesne neko dupence povremeno bez dozvole, sem ako im je cilj bio prvenstveno da urežu u svest gledaoca frazu „moj mali će pući“, u kojem slučaju nema nikakve sumnje da su uspeli, i to težim putem jer u bar 50% slučajeva urezivanje nije proisteklo iz toga što se fraza čuje u pesmi.
187 – Princeza sa asfalta (1999)
Mile Kitić je izbacio klasik numericu „Kraljica Trotoara“, gde je opisao situaciju kad se zaljubio u jednu kraljicu noći koja je posle ugodne večeri sa ovim carem, otišla sa svojim makroom na turneju po Evropi, a Mileta ostavila slomljenog srca. E pa sada zamislite da je ova priča imala drugačiji kraj, da se posle nekog vremena ova kraljica vratila i živela sa Miletom i podarila mu ćerku. Ukoliko se pitate kakva bi ta persona bila, sve što trebate da uradite je da pustite spot tri lava sa ulica Beograda – „Princeza sa Asfalta“. Naslov vam nije odao da ova pesma nema srećnu tematiku ali prvi kadrovi na nečijoj sahrani će vas odma postaviti u pravo raspoloženje za ostatak spota. Samo 15 sekundi kasnije kreće priča o ovoj princezi, koja je ujedno i jedna od retkih ako ne i jedini ženski kriminalac opevan od strane muškaraca u domaćem repu. Priča kreće sa pljačkom, koju uz pomoć prangijica koje je Marko obezbedio i hokejaškim maskama, očigledno isprisiani filmom „Heat“ iz 1995, gde beogradska Boni sa ožiljkom preko face sa tri Klajda, dosta lagano odnosi plen. Tolko lagano da čak ni bakicu koja je tu kao taoc nisu povredili (mala trivia – to je inače baka od Baneta). Nakon toga stvar je prosta, ostavljaju Grand Cherokee na mestu gde ih kupe kabrio čeka, pa pošto ima samo mesta za dvoje pored princeze, jedino je realno da uleti Marko koji se do tog trenutka ustoličio kao najveći šmeker u domaćem repu. Iako bi očekivali da će sad da krenu scene polivanja šampanjecem, proslave, bacanja para u vazduh, ne dobijamo to, nego se nastavlja u tvrdom gasu. Dok damica izlazi iz crkve sa plenom iz pljačke biva pokošena nevidljivim metkom i vidimo kako joj lanac i plen bivaju oteti iz ruku dok leži. Jasno je da njena smrt neće proći tek tako jer su tu tri lava da je osvete i sledeće što vidimo je kako neki smrad u vili sa malim kučetom, očigledno nalogodavac, dobija Luka Braci tretman sa žicom oko vrata. Spot se onda vraća na svoj početak i shvatamo da su prvi kadrovi bili snimci sahrane princeze i dok se smenjuju flešbekovi vidimo opet nju, živu, možda u raju kako konačno dobija kameru, svetlo i rasvetu koja je tražena za nju kroz celu pesmu.
Оставите одговор