ALBUM NEDELJE
Deni Braun je naš brat. Iako je za 30. najavio izlazak svog trećeg albuma, nije mogao da izdrži do kraja i svet je počastio sa streamom Atrocity Exhibition celog projekta u utorak već. Ovo je četvrti album Deniju, po njegovim rečima najličniji, koji predstavlja njega od početka do kraja, što je donekle i jasno, jer ako vidimo od prvog, Hybrida, polako nas je sve više puštao da zavirimo u njegov svet. Sad je otvorio širom vrata, dao svima molly na račun kuće i odma nas stavio na katapult prvim linijama albuma „I’m sweating like I’m in a rave / Been in this room for 3 days / Think I’m hearing voices“. Ime je uzeo od pesme Joy Divisiona, benda na koji se nabrijao dok je snimao XXX i kako kaže već tad je znao da će neki album tako nazvati.
Teme su kao i uvek gudrica, jebanje grupi kujica, preispitivanje samog sebe i sveta u kom živimo, začinjene sa dogodovštinama iz dana kad je bio u blizini prangija, loše vutre, kreka i digitalnih vagica. Takođe jedna od stvari što izdvaja ovaj album u moru drugih koji su izašli ove dine, su bitovi. Predstavljaju savršeni miks onoga što do sada već znamo da naš poremećeni brat voli – repa, roka i grajma. Bukvalno na mestima gde Deni i nije tolko isprštao što se tiče repa (jako ih malo ima) tu je ludački bit da posluži kao malena štakica i da pridrži ga da se ne sruši od hemije i napada panike, dok ne krene sledeća numera.
Gosti su kul, ali dve od četri trake na kojima Braun nije sam, su i one koje imaju najmanju ripit vrednost. Jedna je Rolling Stone, gde gostuje Petite Noir, i nju sam čuo samo kad je procurela i nijednom više, a druga je Really Doe, koja sa Kendrikom, Ab Soulom i Earl Sweatshirtom, deluje jako na papiru, ali rezulatat je prilično dosadan, jer iako niko od njih loše ne repuje i tekstovi su kul, era possycutova i numera od pet minuta je jednostavno prošla. Kelela je lepo podmazala From The Ground svojim nežnim vokalom, a dok je na Old albumu imao Dip koje je predstavljala molly himnu, ovde ima Get Hi hvalospev vutrici i tu mu društvo pravi večno naduvani dr Greenthumb aka B Real. Iako ga nema na listi gostiju, Schoolboy Q je obezbedio njegove nabrijane adlibove za Pneumonia i nadam se da će možda i uskočiti na remiks i baciti stroficu jer verujem da bi legao kao banana klip u AK47. Ono što je malo čudno je što nema nijednog lava iz Denijeve Bruiser brigade, al to verovatno to sve čuva za njihov album, koji je trebao čak pre ovog da izađe. Pored When It Rains, sledeća traka koja će dobiti vizuelni tretman je malopre spomenuta Pneumonia.
Sve u svemu ovaj album će se slušati i slušati i kapiram da je jedan od onih koje ni posle 20 puta nećeš skroz zavaliti i kad ga pustiš 21. put čućeš nešto novo.
Numere koje su se za sada izdvojile su: When It Rains, Lost, White Lines, Tell Me What I Don’t Know, Today, Dance In The Water.
Оставите одговор