25 Najboljih Albuma dosadašnjeg dela 2020. godine

25. Damjonboi – Life Of A Rap Star

Singlovi: “Hayukin”, “Blessed”

Gosti : Nuk, Payroll Giovanni, Drego, Icewear Vezzo, Babyface Ray

Pre 10 godina legendarni kru diler-repera sačinjen u Dougboys Cashout napravili su mesinganijim tradicionalne Detroitske gengsta bitove klavirskih nabadanja u ritmu tik-tokovanja Rolex sata i tako apdejtovali formulu Detroitskog repa koji nije stanovao u Proof-ovom “Hip Hop Shop”-u. Prethodne skale bosovanja sa klasom odvele su 2005. godine lokalnu legendu Blade Icewood-a u martyrdom, a isto off-the-roof-stantovanje će Big Mitch-u iz BMF-a dati nacrt po kojem će da ukrsti teško floss-ovanje i teški kriminal i postavi ga na FEDS visine.

Gradsku tradiciju pretvaranja skupih riba u prigradske mule i spremanja kabanice za strip-klub, DamJonBoi koristi kako bi napravio ispoliranu hibridizaciju D-Town repa čije su ledene pretnje usmerene preciznošću Ruff Ryders nišana.

Reper-bitmejker – DamJonBoi je najsvestraniji lik sa ove strane Sada Baby-evog đuskanja i pored Helluva, drugi eminentni producent retke Američke sub-scene kojoj odgovara domaća kliše fraza Bate Trlaje o maloj bari i krokodilima. Njegov producentski tag bi te naterao da odslušaš pesmu od Russ-ovog bodigarda, ali ne duže od 10 sekundi jer ono što Detroitske bitove čini opijajućim kao digitalni brojač para u spotu u strip-klub, jeste igra koju prodaju Detroitski shit-talkeri. Trejdmark zvuk rep scene koja je poslednje dve godine postala utočište od svega aktuelnog, ovde je izglančan i crispy kao neotpakovan Sean John denim iz 2006. godine.

Preducenti su uvek imali stigmu oko sebe kako su mekši od repera – od Mannie Fresh-a i Drea do Young Chop-a, čak ni pojačan pistol-talk ne izaziva reakciju sličnu tvom prosečnom reperu sa par trikova sa kornera. Možda jer ono što su sevidž reperi formirali haslujući na korneru, producentima su trebali sati nerd-ovanja i nameštanja kanala u FL Studiju. DamJonBoi je imao lepši prozor u svet – bio je jedini lik iz huda u čijoj dnevnoj sobi je keva držala klavir – ali su strofe i lajfstajl jednako potentni prosečnoj pretnji iz nasumičnog opusa ovih kreativnih govnara, jer je preko pečat Red Zone-a. Ukleti Detroitski hud odakle su Seven Mile Bloods pravili Instagram hit-liste koje su raspirile mnogo nasilja – kada je bandin krvav pir završen, hudu je ostalo novo ime dodavanjem sufiksa na pozivni: 4820-Die.

Animirana mapa ima zabeležena sva Red Zone ubistva od 2009. do 2018. godine

Zabeležićemo još i da je reper-producent pronašao Meek Mill-ov recept za otključavanje klasik materijala, stavljanjem svoj pečat na rimejkovanje klasik hip hop pesama. Obrađuje “Jazzy Belle” od Outkast-a, tačnije “Pussy, Money, Weed” od Lil Wayne-a, ali i “Ready Or Not” od Fugees, hoću reći Dex Osame, jer očito JonBoi crpi svoje uticaje za izvor kreativnosti iz nove ere – došli smo dotle da rep rimejkovi postaju originalne verzije u kontekstu novih repera. Bitan izuzetak je napravio kada je rimejkovao Nas-ovu “Youre The Man”, što je prvi put da neki B-Side klasik od Nasa dobije svoju obradu. Nije slučajnost, jer je DamJonBoi već referencirao jedan Stillmatic gem: “I love Nas – but all i really need is one brick”.

LongLiveDamJonBoi.

24. Shooter Gang Kony – Red Paint Reverend

Producenti: L-Finguz, Dupri, Dave-O

Singlovi: “Sinner Story”, “Jungle“, “Bussdown

“Ayy, when I was twelve, I went to jail, I still ain’t never made no statement, bitch”

Najizdašniji novi reprezent repa suvih Kalifornijskih sojanica na kojima je duša teža od prosute krvi dolazi str8 outta Sakramentov – Oak Park. To je hud čija arogancija crpi snagu ekipe koja je killing spree zamenila za muzički biznis. Notoritet je potvrđen kada je lider-reper Mozzy stavio jedno obično popodne na kocku i otišao da snimi dis pesmu kraju novog opp-a. Ovo nije Oak Park pandan T.I-evom odlasku u Bowen Homes – ima dosta jezivije obrise jer je ista mini-scena puno puta osetila šta se desi kada reper povede kamermana u opp-suparnikov hud – neke lokalne zvezde kao Kafani, završe su na stolici kao Poručnik Den iz Forest Gampa.

Takve asocijacije su najgore što može da oživi reper kao Shooter Gang Kony, koji je uz Mozzy-eve producente uzeo i njegove ideje o hood ljubavi i nostalgiji iz nasmejanih dana zajedništva koji postoje kao glitch memorije i klasično bagovanje pod teretom PSD šokova od poispadalih čaura.

Geng-memberska muzika o tome koliko je lojalnost na testu okoline dnevno, sa dobrim odmerom novog vejva ratchet muzike koji ima ukrštanje držanja glizzy-a i viralnog Tik-Tok plesa (i doživljava procvat sa izvođačima kao 1TakeJay i Ambjaay), ali i koncentracijom “plottin” muzike u maniru retrospektivnih Bay Area repera sa –jedan korak van-jedan korak unutra ulice– lajfstajlom. Ustanovljen primer da duh lokalnih zvezda ostaje samo u krajevima gde je Mac Dre radijski prisutan kao Drake, dolazi do izražaja na pesmama kao “Gone” ili “Veterans Day” gde je Kony urnebesan kao svaki pravi predstavik gengsta rep grane:” If i go to prison the only way she’ll see a wedding ring “. Rasplet na “Sinner Story” ima duh G Herbo-vih najdugovečnijih storitelinga, samo iz prvog lica – jer je Shooter Gang Kony deo generacije na koju je 2Pac-ova “Shorty Wanna Be A Thug” bila uticaj kao “Rane” na dizelaša. Produhovljeni duh gangstera sa barutnom olovkom na kiši metaka, daje album koji je za svako doba i stanje – bilo da puniš pištolj za pull-up ili puniš kadu za balončiće, ovo je dokaz da retro-gangsta sa introspektivom ne izlazi iz mode.


23. Conway x Alchemist – Lulu

Singl: “Calvin

Gosti: Cormega, Schoolboy Q


Alchemist-ova senka je dugo stajala nadvijena nad obe strane rep spektruma – kao A-lister, održavao je veze sa underground hip-hopom preko LA korena dok je istovremeno pravio mejnstrim bengere za Jadakissa i Mobb Deep. Kao jedan od najfunkcionalnijih i najkonstantnijih pothedova svih vremena, dugovečnost maratonske karijere je možda podcenjena – po svemu sudeći trebao je da posustane kao savremenici iz ranih 2000-ih, bilo klubski-friendly kao Timbo i Just Blaze ili underground-friendly kao Hi-Tek i Rockwilder.

Deo tajne je u neiscrpnim zaronjivanjima u free-climbing istraživanja najobskurnijih semplova koji donose neuravnotežene head-nodove, a kao nukleus underground hip hopa, u prethodnoj deceniji Alchemist je reafirmisao Prodigy-a, dao klasike savremenim legendama kao Action Bronson i promenio karijerni arc Currensy-a. Ovaj drugi deo karijere je crpeo iz stoney dela njegove persone koji je usađen još kod DJ Muggsa, kralja “dusted ‘n’ dirty” muzike. Posle deset godina davanja vitamina underground rep publici, mejnstrim prihvata “blunted” stil hip-hopa i to najviše zbog učenika ove estetike kao što je Grizelda kru. Zato je kolaboracija sa Alchemist-om logičan go-to, sada kada je stil repa sa imaginacijom isprljanih ulica Nju Jorka 80-ih došao na predvorje komerc muzike kao lukrativna grana koja akterima uz dovoljno grind-a donosi život za koji bi El-P primio malj u glavu 2001. godine.

Uz respekt za vividno rimovanje, multije i pop-kulturne i sportske/kečerske reference koje pružaju Conway i Butcher, ceo “movement” je izgrađen na Westside Gunn-ovim “šok” kaverima i teatrikom faux umetnosti. Estetska preferencija -u ovom slučaju za visoku evropsku umetnost, fanovima je dokusurila svaku viziju muzike bez smisla za brending. Ako Griselda ima muzej gde su većina artikala precenjeni, Conway je fiksirao delo za centralni hol i dao Alchemist-u da odvede njegov chill-wave za rep hedove u hipnagogia-halucinaciju za vreme popodnevne dremke iz koje će ih probuditi samo metak u čelo. Uz isečke iz hud-klasik filma “Paid In Full”, sa atmosferom fantastičnog muzičkog skora iz “Unkut Gems”, Conway-ov “do or die” lik koji se penje na vrh lanca ishrane dobija obrise izumrle gradske životinje koja se 70 godina tovila dimom i betonskim azbestom velikog grada. Jedan Griselda album čijom kupovinom ploče sa Discologs-a od butlegera, rep fan neće ispasti idiot.

22.  MIKE – Weight Of The World

Producenti: KeiyaA, rbchmbrs, Red Lee, and Darryl Johnson

Singl: NUMBERED DAYS

Prošlo je nekoliko eona internet vremena od kad su Mr. Eon i Aesop Rock bili prihvatljivi u užim socijalnim prstenovima samopoštujućeg rep fana – ovoj redakciji je sav trud “pametnog repa” postao nepodnošljiv onog dana kada je Sage Francis uhvatio publiku jutarnjeg EXIT-a na njegov štik parodiranja everyday workaholic lika, pa je kolektivni osećaj za scenu najbolje je opisao Aleks Trebek kada se posrao na takmičarku “Jeopardy” zbog slušanja nerd-core hip hopa (iskreno doduše u odnosu na nerd-core rep i Buck 65 iz Anticona deluje kao mafiozo rep). Ipak sa trenutnim talasima mašinerije koja jednako žvaće pop zvezde sa emisijom na Apple radiju i underground repere sa kofi-šop publikom, pojavila se nova lo-fi scena koja bar malo preuzima pažnju kritike sa trap izvođača u ovom dobu apsolutnog-poptizma koje živimo.

Bilo je nedavno neverovatno gledati kako najveći Youtube hip-hop kritičar Anthony Fantano veći deo monologa svoje recenzije posvećuje objašnjavanju kako je MIKE-ov stil monoton, i još podvlači kako ne može da se udubi u očiglednog Earl Sweatshirt klona. Istina je da MIKE-ov stil neobaveznog flow-ovanja kruži na Fat Beats i sličnim kanalima još od kada su Odd Future fanovi čekali da Earl završi najteži letnji raspust u kampu u Južnoj Africi. Uzbuna zbog nipodaštavanja podignuta je u komuni zaintresovanoj za bedž najboljeg anonatora Rap Genius-a, ali je zamaglila bitniju stvar u vezi hip-hop kritike u 2020.-oj godini. Jer je gotovo neverovatno da vangard hip-hop kritike i vodeći msililac za formiranje underground rep mišljenja ne pokušava da svari ovakvu vrstu muzike, samo jer nije servirana u neku oblandu prihvatljivije eksperimentalne muzike kao što je Earl. Tako će MIKE-ov “substanca pre stila” stil doživeti da mu gejtkiperi zatvaraju vrata, pokazujući koliko robuju serviranim clout-om sa uobičajenih mejnstrim kanala.

Samoterapija u stvaranju muzike, MIKE-ov rep je dadaizam u odnosu na Earl-ov impresionizam. Nezaintresovani flow može da baca mrvice golubovima u parku, a bezizražajnim personalnim repovima se suočava sa gubitkom članova porodice i sumnjama prema svetu i sebi, puštajući u procesu svoju krv kao da definiše novu Bruklinšku sapatnost. Muzika, 13 % download-ovan vaporwave sa snipetima soul vokala isečenih na Windows95 sistemu – pretila bi da postane repetativna kad bi bitovi prestali da menjaju oblike u nepotpune forme.

Kada zvuk praznog Američkog šoping mola počne da steže težinom trčanja u snu, autor priredi vatromet za kalklisanu eksploziju čula, koja cilja oslobođenje iz steza sopstvenih ograničenja i tera da život ceniš ma kolko postao siv. MIKE-ove igra reči je kao vrsta Roršarhovog testa, daće ti odgovor koji si odabrao da vidiš, jer je skoro svaka linija zauvek otvorena za interpretaciju. U najlepšem slučaju, često uspeva da pruži euforiju za životom i re-otkrićem da je čitava stvar bila u razmišljanju o traženju otkrića. Zbog takvih momenata je ovo zahvalna muzika i poklon za svet.

The skimpy burned quick, at times when gettin’ herb was a trip
But now the work in, we all gettin’ personal spliff

+ Neko iz najdubljih močvara rep blogosfere je bio na tragu nečega kada je MIKE-a uporedio sa Rio Da Young OG-em, Mičigenskim pistol-packerom, poznatom da dnevnim observacije odmotava iz njihovog klupka sa one-linerima koji ne samo što hvataju momenat, već se razlikuju od savremenog repa jer imaju smisla sa sledećom linijom i sa celom temom pesme. Snaga izvođača kao što je MIKE, jeste što može da te apsorb-uje – koliko talenat Future-a i Juice WRLD-a stavljaju bol u booming zvučnik, savremeni nerd-reperi u katalogu uspevaju da svoje očajanje stave na površinu ne ostavljajući ti prostora da se skloniš od njihovih trikova hipnoze.

good to know: dupla značenja u kojima se kriju reference 90’s repa će vas uvek zabaviti kao dobar easter egg: ” We felt the Triumph on the news, we was on alert”

21. Rio Da Yung Og – City On My Back 

Producenti: Marc Boomin, Sav Beats, Enrgy Beats, Von Classics

Singlovi: “City On My Back“, “Dance Moves”, “Stay Wavy


“Ain’t nobody give me shit, I got it by myself

Crazy part about it, I did all this shit on house arrest”

Da li ćemo se izraziti previše grubo ako kažemo da je nedopustivo i ponižavajuće što većina posetilaca Instagram rep blogova znaju da nabroje sve članove Earth Ganga, ili deset najboljih J.I.D. pesama, ali nemaju pojma za Rio Da Young OG-a, pa ako ste trigerovani, još prekjuče je bilo vreme da postanete hip i zavalite jednog od najkreativnijih repera – što se tiče čistih #bars. U gengsta rep blogosferi, Rio Da Yung OG prvi put pravi blip na saradnji sa LOM Rudy-em u pesmi “Tennis” gde smo čuli jednu od najupečatljivijih i najsvežijih razmena rima u Detroit-Mičigenskom duhu ledenih impresija sa komičnim tvistom, gde na Rio Da Yung OG-evo:

“My uncle still sell dope, but he legit, he a heart surgeon/ he on there working his patient with some hard on ‘em/someone called for a split he left a heart open”

LOM Rudy odgovara sa:

“Damn, your uncle cold cat – i heard a nigga tellin on his brother, he a cold rat”

Rio Da You Da OG je iz prigradskog nasilja Flint, grada iz Majkl Murovog dokumentarcu “Roger and Me” u kom je ispraćena propast lokalne General Mothors fabrike i sa njom i bela selidba iz grada, koja će biti pogodnost za hudove i bande. Rio radi produžetak nezrelog Detroitskog humora: “My bitch told me to grow up, I’d rather grow weed”, koji ide do najneprijatnije apsurdnosti kao kada Rio pita kolko košta ljudski život, “Cause im trying to buy me a nigga”. Verno prati Detroitski blueprint, kada je u pitanju obligatorni deo ovog rep žanra, odnosno prečesto pominjanje članova uže i šire porodice – koji su često ili deo konspiratora, kao, ” Auntie, hide this brick for me, pull up your girdle high” , ili tu da izvuku deblji kraj, kao: “Just almost beat my brother ass, I seen my fiend with him” , a nekad i samo za moralni podsticaj u teškim vremenima:

“My granny caught me with some work, read me a Bible script”.

Poslednji put kada se neko igrao sa sirovim materijalom biznisa prodavanje droge sa ovoliko inventivnosti je verovatno bio neko iz Brick Squada ranih 2010-ih.

“I don’t like to beat my bitch up, cause I be hitting work”

+ Za fanove Money Bagg Yo-a koje manje zanima de sa Ari tipom thothies iz krugova “poppin” repera, a više mogućnost da je Money Bagg potencijalni Majkl Majers.

++ Spada u lozu Detroitskih repera koji izazivaju Kantovu filozofiju gde je svaki čovek sposoban za dobro, ali je Rio Da Yung OG je poklopio Kanta i celu tezu o moralnoj dobroti ili “ne radi drugome što ne želiš sebi” stvari, kada repuje: “You see me with an opp, just shoot the car up – let him die with me”.

20. City Girls – City On Lock

Producenti: Tay Keith, Weezy, Traxamillion, Southside, Earl On The Beat

Singl: “Jobs

Znate za probleme u QC-u jer su Migos odlučili da tuže svoje vlasnike/menadžere/poslovne partnere i time jedan od najuspešnijih biznisa pod crnim pokroviteljstvom stave pod medijsku skrutinizaciju, pružajući novi čaj DJ Akademiks tipovima industrijskih ljudi. Račun od karantina je dostavio memo za način standardnog poslovanja i sada preti da mala Kulture uskoro počne da ispašta ako kvalitet jednog roditelja spadne na Instagram thots preko kojih je Rich The Kid prešao. Problemi možda sada dolaze na tapet, jer u poslednje dve godine Migosi nisu čak ni najrelevantnija grupa svog lejbela: to su City Girls.

Pee” i Coach K su sa “from the ground up” rosterom pokazali da su najsposobniji da nađu talenat i odvedu ga do popularnosti i postojanoj karijeri. Znaju da izgrade artista i održe ga, bez preteranog prisustva koje će prezasiti tržište.

Prvo su donele novu žensku liberaciju, koja je možda zavisna od muškarca, ali je on spao na status kešomata i živi u večnom strahu da će dobiti zamenu, a ceo dolazak su ispratile sa apropriacijom izraza “PERIOD” od koledž riba iz Valley-a. Kada je izraz dobio afirmaciju u afro-američkom kolokvijalnom govoru, a njegovo spelovanje sa “T” uručeno nazad afro-američkoj zajednici, Young Miami pravi geto-gramatički lapsus i Flewed out postaje jedan od generacijskih izraza čiji će vek očigledno biti duži od “Kray” i sličnih promašaja. Ne samo to, već su bitno su uticale na žanr scam-rap-a, i praktično započele repovanje o prevarama sa kreditnih kartica koje su danas prigrlili muški reperi. Napravile su fandom od toga što su nezavisne kraljice koje u svakoj situaciji drže lika u šaci, te su pionirke repovanja o sugar-daddy kulturi nadogradile svoj zanat u ultimativni skem-artist rep.

Na klasik debiju su servirali throwback na Floridske klasike od Trick Daddy-a, da bi drugi album bio švedski sto gombo-a savremenih komercijalnih trendova preko kojih su brže nego što smo mislili stigle do muzike preko koje bi Doja Cat repovala. Naivni flow majstor Yung Miami teže pronalazi bit ali je uspela da održi City Girls ime za dve godine JT-inog zatočeništva – a sada kada je velika ženska nada na slobodi, njenom tečnom južnjačkom deliveriju, ovi rejv-izmuzeni bitovi su merilo koliko i Teksaškom gun-slingeru ubacivanje obruča na čunjeve u Luna Parku. Ne bih je odma zaključavao u studio sa Southside-om (koji je ovde radio jedinu ljigavu pesmu “Pussy Talk” i to sa Doja Cat), ali se nadam da će vrélo Detroitskih ghetto-tech background instrumentala presušiti pre nego što stigne do Pitbull-ove obale. Album je najvredniji jer opet slušamo JT, koja bi uz pažjivije odluke i neke ispravne industrijske poteze mogla postati današnja verzija NBA Youngboy-a za publiku sa Onlyfans adresom u potpisu.


19. Lil Keed, Lil Yachty, Zaytoven And Lil Gotit – A-Team  

Singlovi: “Acomplishments”, Drip Jacker“, “G5

Gosti: Foolio, DYN Finesse, Dae Dae

Posle 15 godina traženja uspešnog modela i nekoliko debakla u borbi sa piraterijom – muzička industrija uspeva da ponovo uspostavi kontrolu i to sa manje činilaca nego ikada, recimo sa Spotify i Apple, koji postaju istovremeno gejtkiper i naplatilac – dok advertajzeri ulažu isključivo u sajtove sa belačkim rep pretekstom, pa fanu plaćeni industrijski tejstmejker servira samo artiste kao Don Toliver ili striktno albume sa Da Baby-evim gostovanjem. U ovoj raspodeli, muzika legendi koje su ostale verne ideji trepa neprestano proširujući keyboard paletu, čak ni sa All-Star ekipom dece Zaytoven-ovog produkta ne dobija nivo pažnje kao novčano-grabeće kolaboracije u maniru Currensy x BAPE patika ili slične kurčeve saradnje.

Na A-Team albumu Keed, Lil Gotit i Yachty kreću se po Zay-ovoj podlozi kao da je hibernetičko borilište, ili kao da je Professor X-ov demo nivo na kom X-Men vežbaju trikove ili stvari koje ne bi letele u pravom životu. Lil Gotit-ov žablji deliveri na “G5” refrenu nije viđen još od kad je Nine kreketao na trakama u alterego tripovanju MC Froggy Frog-a, dok Lil Keed nastavlja da gradi svoj put na eklaktičnim hook-ovima na “Real Slime”, sa pop refrenom u kojem namerna promuklost njegovog deliverija održava ovo u kategoriji eksperimentalnog Slime repa. Lil Yachty je došao da održi dostupnim nivoe “whoa dance”-a koji imaju još ovu godinu pre nego što postanu “washed” ali i dok je još uvek koliko toliko sveže da se na nekim trakama šapuće. C-lista afilijated slajm kao DYN Finnese iznosi svoju ulogu na reprezentativan način da te pritera u prisećanje na njegovog pretka – Ola Slime-a i na ogromnost YSL sveta koji u svakom momentu ima dečake iz Thug-ove ulice, i jednog dana će biti posebno drvo za izučavanje. Zay održava duh sa novom Atlantom, klasičnom muzikom za crnački tejkover Bar Rafaeli žurki u Parizu, kao “Fashion Nova” – osvežavajuće Piña Colada sranje koje nalazi crnje iz Clevelend Avenue-a kako hrane bobicama borovnice sestričine od Donatelle Versace i uče ih da broje bands.

18. Lucki- Almost There

Producenti: BrentRambo, Plu2o Nash, StoopidXool, Kid Hazel, Yung Icey

Singl: “Faith

.

Kada je debitovao kao anomalija trep muzike 2013. godine sa prevremenskim mikstejpom “Alternative Trap”, došao je u pre-Soundcloud doba, i malo ko je očekivao da će alternativni DIY odgovor Čikaga na dril ostati upamćen nekom sem redovnijim čitaocima čikaškog Fake Shore Drive bloga. Ostao je da čami kao još jedna zanimljivost kreativne ere ranih 2010-ih koja je bum imala zajedno sa Tumblr-om, dok su kurs hip-hopa kreirali gejtkiperi sa blogova i fanovi.

Posle početne optimističnosti, prvi reper iz sadašnje ere koji je dodao dubinu i apstrakciju u svoju nauku o pomeranju produkta, izgubio je razdraganost i prigrlio nezaintresovanost. “Alternative Trap”, se ispostavio kao most između Cloud rap-a i trepa, a Lucki obuzet sumorštinom svoje persone počinje da repuje sedativnu muziku preko Björk. Kada karijera nije išla nigde, povlači se sa objašnjenjem da mu je potreban mir u sklonište za odvikavanje od adikcije sirupom.

A onda je muzika pronašla svoj put do srca admina shitposting hip-hop stranica, i Lucki je krunisan kao Carti za tužne likove koji se uvek osećaju kao obučeni za po kući. Ambijentalna gliči muzika odjednom je baju sa samognušanjem dovela u incelski fandom, i Lucki stiče kultni status na Reddit hip-hop podforumima posvećenim rep plamičku na njihovoj sveći kolektivnog doom-a, čaršavu u koji se ušuškaju kada je šuma napolju prepuna očiju prezira. Njegova otvorenost da prizna kako su mu pantalone mokre jer je ugazio u baru, napravila ga je antiherojem sa čijom luzerskom ciničnošću mnogi ljudi iz gornjeg doma “specijalnih” mogu da se povežu. Zato su Lucky-evi podforumi puni tema kao “Lucki changed my life” or “Lucki gets me”. Takođe ga žele potpuno za sebe. Zauvek.


Y’all posting the same shit everyday ”

Sa Lucki-evim srljanjem u nerazgovetni deliveri niskobudžetne melodičnosti, bitovi sa težinom Planete X dobijaju pospani osećaj pred zabod od mešanja Oxycottona i sirupa. Nekad dok hoda u snu bitovi ga zateknu na sred zbivališta gde se ljudi i kola kreću kao na ubrzanoj filmskoj traci – ovde nikad nije preudobno ali ćeš u najsumornijim momentima osetiti povetarac, i onda ćeš shvatiti zašto ga vole nju-ejdž device sa interneta – jer je ovo isti povetarac koji je milovao kosu nevidljivom srednjoškolskom čudaku dok je izvirivao iza žičane oglade gledajući indiferentno kako ragbisti i likovi sa muzičke sekcije bond-uju uz pivo i novooktriven osećaj zajedništva posle zadnjeg dana škole.

Tako je nekad ova apatična muzika kao magla oko vašara u velikom gradu iako nije stalno tužan i ganut – bajkoviti svet ima tipične visokobrzinske potere za tvojom kučkom iz Gunna-inog univerzuma, jer šta je Soundcloud reper ako ne posterizuje brendove kao banalnost postmoderne apropriacije ili štagod. Lucki i dalje funkcioniše u sistemu konstantne potražnje bez da ugrozi artistični narativ svojih audio dnevnika.



17. Ka – Descedants of Kain

Producenti: KA, DJ Preservation, Roc Marciano, Animos

Kada su 1983-e RUN DMC napisali “Sucker MC”s, bogovi hip-hopa su sigurno imali viziju da je u tom trenutku negde u Bruklinu mladi grešnik KA pokupio svoj prvi alat, i osetio šta znači držati ruku Boga. Jedini reper kojem svi osim E-40-a treba da se poklone i nazovu Sir-om dok se ne penziniše, KA je Njujorški vatrogasac i ex-bum beper sa propalom karijerom, koji je skoro 25 godina proveo master-ovajući svoj zanat. Najveći živi Njujorški observer napravio je olovkom ceo krug od Nas-ove Šekspirijanske linije o smrti i spavanju, i najbliži je rep viziji pisanja koje ljudi zamišljaju kada opisuju stvar merljivu sa kvalitetom najlegendarnijeg engleskog dramskog pisca.

Jebeš Pulicerovu nagradu, jer kad bi Isus došao da traži 12 apostola današnje ere, po jednog iz svakog od umetničkih esnafa, predstavnik crne muzike bi sigurno bio KA – reper koji drži svetost u olovci da može da bude pisac novih Biblijskih psalmova. Igrao se sa Staro-Zavetnim slikama i pojmovima i na ranijim albumima obrađivao “regrets” koje su kliše još od Jay Z-evih “Regrets”, sa religijom koja vezuje nit za reversovanu verzija filma “Sedam”. Skupljajući papir potrošio je sve ulaznice za Raj i kada otpakuje grehe daće nam dijamante.

Rođen u koloseumu modernog Babilona gde se morao latiti mača, KA se obraća kao Biblijski pisac u odelu bivšeg uličnog haslera, koji ti podvlači psalmove iz kojih curi nektarinsko saće ulične mudrosti. Dok su Griselda pravili svoj zamak, KA je služio liturgiju u maloj sobici gde mu društvo prave voskana Devica Marija i golub-pismonoša. Odškrinuo je prozore da pusti svetlost za osušenu biljku hip-hopa i daje slušaocu onoliko koliko je spreman da sažvaće. Sa kodom usamljenog samuraja fokusiranog na šah-matiranje prošlosti, ovo je heroj iz Francuskog kaubojskog stripa koji živi pravično koliko mu okolina dozvoljava. Sa količinom wordplay-eva i duplih značenja ovo je rep verzija najlepšeg kaligrafskog pisma ili iluminiranih manuskripta.

Rakim je morao da pogne glavu kada je video da hard-kor hip-hop može da ima toliko poetičnosti – KA-ovi okulari će te odvesti pravo u 1984-u godinu i trpezariju u Bruklinu na najvividniji način još od Kuma 2:

They names known, came home, now the house got two religions, Peace be with you, wa alaikum salaam

Od prelepog fraziranja stvari kao kako opisuje odbijanje da poklekne i fejluje I delete the doctrine of “retreat’s an option do metafore sa wordplay-om koje će reći sve što treba da znaš o njegovom porodičnom drvetu – Was always the same one word when my family got the sentence”, ili detalja koje možeš znati samo ako si odrastao na određenim NY mestima kao: “Seen killers let off steam, then return to scenes as concerned folks“, KA ima sve, pa i dupla značenja sa Poet Lauret večeri: “Funny used to call my friends money, I lost hundreds“. Iako album hvata mood vremena kada su metro stanice Nju Jorka bila dobra mesta za dobijanje večnog smeška na licu od žileta zbog Najk patika, KA ostaje u relevantnim vremenima, spajajući istoriju sa svojim današnjim posledicama: Our peacekeepers used to bust they gun repeated.


16. Sheff G – One And Only / Sleepy Hallow – Sleepy For President

Producenti: Great John, AXL Beats

Singlovi: “Molly“, “Dead End Freestlyle“, “2nd Intro“, “No Suburban 2

Sa Pop Smoke-ovim uspinjanjem u rep svece uz odzvanjanje Fivio Foreign-ovih “AY” i “BOW” i “BOW BOW BOW” adliba, Bruklinski dril je od minornog podžanra odjednom dobio pažnju koja skoro da prevazilazi prvu i drugu “drill” inkarnaciju. Scena je postala jedna od opcija koje bi mogle da ublaže pad trep ere komercijalne muzike. Sheff G je rodonačelnik BK Drill scene čije je sporenje sa 22Gz i Blixky ekipom oko toga ko je otac podžanra morfovalo u ozbiljni Bruklinški BD/Blood/Crip rat koji je postao Njujorška verzja rep Game Of Thrones-a.

Za razliku od GS9 i Shmurde, ova klapa NY repera nije primila uticaj dril pionira kao RondoNumbaNine ili od Sosa, koliko će svet bazirati na “Kill Shit” od Lil Bibby-a i G Herbo, dok će sa brže snerove servirati Londonski dril producenti kao AXL Beats. Pop Smoke će uzeti ovaj stil na svom putu do zvezda, a Sheff G, koji je sa “No Suburban” ekplodirao u pet boroa Velike Jabuke i Velikoj Britaniji, dao je Pop Smoke-u blueprint za vrstu novog cocky Bruklinskog drila u čijim spotovima ortaci nemaju musty dukseve. Kako je muzika imala za fanove pretežno posetioce britanskog dril kanala PressPlay, Sheff dičuje stil, uzima još neke alate u ruke i prelazi na stazu melodijskih repera kao Polo G i Lil TJay – prerađuje blage melodije o bolu i fuck-niggas koje nisu bili loyal i sada će ostati u skrrrt-u prašine njegovog Rarija. Da ne zastrani kompletno u A Boogie-evu zonu, omogućila je nova eksplozija drill-a podstaknuta Fivio Foreign-om, Sosa Geek-om, i Sleepy Hollow-om, koji vraćaju BK drill stil na demonsko vreme.

U muzici Sheff G-a i Malog Džona od njegovog Robin Huda – Sleepy Hallow-a, ne osetiš vrućinu bakine kuhinje naštekane golim sevidžima, već vrućinu momenta na autoputu kada ortak na uslovnoj dodaje prangiju – ako je Chief Keef svoj dril oterao u super-splašersku muziku na džet-skijama, Sheff G je dril odveo u prelazak vrhom prstiju preko jezera. Nekad je kao pad sa drveta od 45 metara u lišće i najtiši “tup” zvuk ikada, pa ako Keef i Lil Durk bujaju na maksimalizmu, Sleepy Hallow a pogotovo Sheff G tek blago ljuljaju kolekvu. 50 Cent je možda proklet, legendarno je disovao Lauryn Hill i njenu akustičnu izvedbu sa nepostojećim bitom na MTV “Unplugged”, a sada Njujorški reperi prave hitove samo na takve instrumentale. Hi-hatovi i dramovi iz Britanskog drilla, sa sporim gitaricama sličnim Bad Boy Records R&B singlovima sa Loon-om iz MTV ere, deo su repertoara nekih od najvećih bengera nove verzije Bruklinške pop serenade.

Oba albuma,“Sleepy For President” i “One And Only”, funkcionišu kao produžetak jedno drugog, i mogu da se slušaju u cik-cak formatu sa back and forth plejlistom. Iako imaju blizanačku identičnost, Sheff G-jev flow je razbistreniji, dok Sleepy Hallow ima jaču aromu Amiri pantalona i izvlači muziku iz sedativnog sveta nazad u zonu Bruklinskih dens poteza spinovanja u krug sa parama. Dril reperi su konačno našli swag, i imaju mesečnu viralnost na TikToku. Samo, u TikTok kontekstu, njihov “came from nothing” nadir gubi kontekst za koji je namenjen i postaje aksesoar, jer TikTok atomizira muziku i stavlja je u pogrešan setting za slušanje. Da li će Bruklinški drileri početi da prave muziku koja lovi vajb loopa od 20 sekundi? Nadamo se da ne, jer Hip-Hop konačno ima offspring Carlos Santaninog perioda petljanja sa R&B-em i hip-hopom, koji će da izvuče nihilizam iz drila bez mejnstrim razblaživanja.



15.  Daboii – Tour Vibes / Yhung T.O. x DaBoii – Demon and Mufasa

Producenti: Lil Rece+Link+Up, Helluva Beats,

Samosvest Bay Area izvođača je na drugom nivou: “Yeah I know my music weak – but you still slap it though (Stupid)” , ili još bolje: “It’s sick how we say stop the violence, but be the ones promoting“. DaBoii, najbolji član sada već bivšeg kolektiva SOB x RBE, ima skričavi glas pa repuje sve pretnje animirano, a off-beat deliveri je moldovan po dobu Yay Area-a izvođača koji su ghostride-ovali automobile i zvuči Hanna-Barbera kao izvlačenje prekomerno velikog čekića u crtaću ili spuštanje niz dinosaurusov rep. Najbolji Bay Area artisti su često pravili svoju hud viziju savršenog Pleasentville-a, staromodnog i u vremenu zamrznutog Amerikog gradića u kojem umesto novina, poštar na prag dostavlja ciglu kokaina. Sa linijama kao “Nigga I’ma be ballin’ ’til I’m 80, like I’m Uncle Drew” scene su više televizijske nego likovi iz Tyler Perry-evog filmskog “Madea” univerzuma.

“Legit pressure applies, we the reason why the opps be distant, we can have the same damn clothes, but I’ma rock it different”

Kada je mejnstrim pre tri godine otkrio SOB X RBE , grupa je već imala desetine miliona vjuova pregleda po videu, od kojih su 99 % dolazili iz lokala u kojem se E-40 važi za boljeg repera od Jay Z-a. Posle dva odlična albuma, jednim kolabo albumom sa Hit-Boy-em i hajlajtom sa Kendrik apruvovanog “Black Panther” sauntreka, nisu uspeli da dokažu njihovu tvrdnju sa come-up-a kako su bolji od Migosa. Poslednje dve godine su doživeli puno unutrašnjeg trenja i optužbi između sebe (hell čak i ubistvo, bivši član Lul G čeka suđenje jer je upucao osobu blisku grupi), koje su grupu ostavile u permanentno predraspadnom stanju.

Sumnjamo da će kolabo na “Mufasa & Devil” biti poslednje od ovog kolektiva, ali ako ostane, otišli su sa bang-om. Još više flashy sa thug-ovanjem na visokom nivou, muzika ima osećaj saundtreka 2Pacove večeri u Las Vegasu kada je ubijen, a pesme kao “First Thing First” vraćaju osećaj kada su rep albumi sa ukletim semlovima noćnih šumskih zvukova išli barem Gold. DaBoii potvrđuje da nema parelele u nezaustavljivom električnom performansu, dok je Young T.O. i dalje jedan od najsvežijih rep pevača koji sa pištoljem u uskim pantalonicama hoda okolo i traži osvetu za razbijanje bro koda.


14. Rod Wave – Pray 4 Love


Producenti: AceLex On Da Track, Olivier Bassil, SonoBeats, TnTXD, Tre Gilliam

Singl: “Rags2Ritches

“Late at night, I am not thinking. I cannot even sleep, because, is it a problem with me? There is so many things are going on in my head. Do I need to change or am I straight? I am up thinking there is something really wrong with me.”

Rod Wave veruje da postoji nešto inherentno loše u njemu i jedina uteha mu je kada se otvori ljudima – koji ga izbodu u srce i ostave da krvari i da vrti filmove o spartanskom podizanju njegove majke koja nikad nije mogla da ga nauči da ne bude naivčina. Tako zaglavljen između sopstvene traume i verovanja ljudima, Rod Wave ne može da sredi svoj život, ali će rat koji vodi sa sobom pomoći da se opet izboriš sa neprijatnostima koje si zakopao u detinjstvu. Treperi pevaju pokušavajući da pronađu smisao u okolini i uticaju koja je ostavila na njihovo ponašanje, dok je Rod Wave pevač koji repuje sve misli iz uma over-thinkera. Tako nesanicu deli sa svetom kako bi zajedno našli smisao za život pun bola, izdaje i neuzvraćene ljubavi.

Niko ko je odrastao u napuštenom domu ne nosi ovako svoje srce na rukavu, i retko ko sa ovoliko ožiljaka na srcu postane sa 22. godine dovoljno bistar da shvati kako nas je bol napravio. Osim Rod Wave-a, soul verzije NBA Youngboy-a, koji je svoja reminisovanja pretvorio u najlepše hook-ove za najodaniju rep publiku još od kada je Kevin Gates svoju otvorenost sproveo u indukovani bol koji će na registru usamljenih duša upaliti dosta crvenih lampica. Za razliku od Gates-a, Rod Wave nije stigao da bude ogorčen jer i dalje traži odobravanje i stavlja te na igru čežnjivog lika koji zbog nedostatka pažnje jaše sam u kolima i ponovo vrti najgore filmove doprinele njegovom mentalnom stanju. Determinisan je da pokaže svima kako su pogrešili sumnjajući u njega, ne da bi im napakostio već odobrovoljio, jer ne traži klasičnu lojalnost već da nekog napravi ponosnim.

“Mama made me feel like I overstayed my welcome”

:'(

Toliko se puta se osećao usamljenim da tmina i dalje živi u njemu i sada crpi kreativnost iz mraka jer u njegovom svetu nikad nije otišla želja za samoubistvom ih tinejdžerskih godina srednje. Neće praviti bajke od svojih osećanja ali će napraviti svoju traumu mekšu nego jastuk. Kad bi od psihičkog bola moglo da se umre, ovog pacijenta bi odavno odneli sa nosila. Mislim peva o rođaki, jedinoj osobi iz porodice koja je razumela njegovu muziku i onda je umrla. Muziku koja ovako paje prašinu najdubljih delova duše ne nastaje u studiju sa gomilom ortaka i kesom trave – vokale je snimao sam u mračnoj hotelskoj sobi. Sa verovatno najboljim projektom kolekcije reminisovanja užasnih životnih okolnosti i kako da ih savlada, na emocionalnim klavijaturnim i gitarskim notama od melanholije, Rod Wave koji očito veruje u Isusa i Kupida ali je više vernik karmičnog vraćanja, definiše novi strejn uličnog “pain rap”-a i postaje prvi rep kandidat za singl sa saundtreka “Titanik” rimejka.

*mnogo je smešno samosvestan:

“I done been crossed by my closest people, can’t blame you for that
Last bitch told me that she love me, couldn’t stand on that
Told me that she would never leave me, then her bags was packed
So I guess you can take that story, say I’m traumatized”

13. Sada Baby – Skuba Sada 2

Producenti: Jose The Plug, Helluva Beats, Trap Manny, Chopsquad DJ

Singlovi: “Aktivated“, SlideSkubaru

Sada Baby je i dalje u rep purgatorijumu, iako je linija iz “Bloxk Party”, postala popularna fraza – “Pussy ass niggas get shot and run to the gram”, aksiom stvoren za generaciju koja više ne preza ni kada svoje L-ove pretvara u clout poene. Ima nešto strava kod toga što je ovako mim-abilni reper kreirao viralnu generacijsku frazu, ali dobra fraza ide samo toliko daleko jer Sada više nije ni drugi u Detroitu iza Tee Grizzly-a. Sa eksplozijom 42 Dugg-a pomerio se na treće mesto. Dok su ova dvojica pogurani spoljnim faktorom – Grizzly sa Helluva-inim “Dreams & Nightmares” inspirisanim bitom, a 42 Dugg kao istovremeno štićenik Lil Baby-a i Yo Gotti-a, Sada Baby je sam na svojoj grbači, doprineo Detroitskoj rep renesansi sa 76 spotova koji imaju više od milion vjuova na Jutubu. Sa gotovo nedeljnim aploudom novog videa, većina njegovih pesama često ne nađu svoj projekat, već su razbacani u bespuću Jutuba. “Skuba Sada 2” je kompilacija jednog dela od tih najboljih pesama i popularnih “loosies” iz prošle godine, zajedno sa dve nove.

Album otvara “Aktivated”, energična traka sa Sada-ine “dens” strane dignute na Boys 2 Men i Jodeci-u i donekle upozorava te na ono što sledi – “Skubaru” i “No Talking” su mitski primeri kako izgleda čovek koji sanja svoj zanat, i igra se po terenu slično Alan Ajversonovih prvih 8 godina u Filadelfiji. Skoro svaka Sada-ina pesma i jeste takva, ako se držimo sportskih poređenja – jedno veče postigne 55 poena, drugo 69, a na lošije samo 29. Najšarenija pesma je “Off-White Whoop” gde Rollie ima boju maline, žuti Percocet sa roza sirupom ima izgled kao Super Wario, a najmdropuje borovnice, Super Maria i Kentaki Derbi da bi vrhunac bila “shoot a cop car ’cause I’m retarded” linija.

Sada Baby je sa sirupom na dasci za surfovanje a telo mu je podeljeno sukobom dve duše koje u njemu kohabitiraju. Kada peva sa harizmom disko frika sa funk-podijuma 80-ih, postaje Skuba Riffin, odnosno deo obuzet duhom David Ruffin-a, napaćenog pevača Temptations-a. Kada momenat pre kilometarskog repovanja počne da reži kao životinja pred napad, onda je u njega ušao Skuba Steve, psiho grizli medved sa šapama na čoperu. Svaki album ima dobru dozu ovih nepokornih personalitija. Ipak ako zbog hladne izvedbe ostalih Deotroit repera ne osetiš otkucaje srca, Sada Baby bi minut pred sudnji dan učinio sve da svojim čoperom nasmeje bebu za susednim sedištem u avionu koji ide pravo u pakao. Kada bi glumio u filmu, ovaj villain bi đuskajući dočekao svoje opelo, i sa rafalima u prosviranom telu, nastavljao bi da pleše sa glokom sve dok mu vilica ne udari o cement.

Skuba stavlja celog sebe u izvedbu – ne možeš naći ritmički patern u strimu energije gde deliveri uvek pronađe način da pokrene 4-wheeler iz blata. Ovaj krvožedni ujak repa sa puno promena raspoloženja i punom sačmaricom, blagosloven je šarmantnom naivnošću životinjica iz Magične Šume i ima retko savršenu sihronizaciju svega što radi kao cirkuska trupa koja 35 godina uvežbava rutinu letenja nad trapezima. Neverovatno je kako Sada zvuči, i to bez 35 ljudi koji rade na jednoj pesmi i zato je neverovatno da ne može da brejkuje u istu ligu sa Blueface-om i NLE Choppom, i možda će zauvek ostati jedan hit daleko od ulaske u redovne konverzacije površno zaintresovanog rep fana.



12. Juice WRLD – Legends Never Die

Producenti: Nick Mira, Ronny J, Marshmello, Gezin, Chopsquad DJ, Dre Moon

Singlovi: “Wishing Well“, “Righteous”, “Lifes A Mess“, “Come & Go

Zašto Soundcloud rep nema svoj pandan rep rugalici usmerenoj prema geto-osobama koje nekad ne znaju za bolje, jer “When keeping it Real goes wrong” nije dobar opis za dete iz fine Čikaške porodice koje nije razmišljalo o nametnutom imidžu Isusa sa plavim očima jer je Future bio apostol po čijoj poruci će živeti. Kao “koka ili jaje” mozgalica, možda nikad nećemo znati da li su Soundcloud reperi prvo uzimali painkillere kao aksesoar za lajfstajl koji su emulirali, ili su bili tužni pa su uzimanjem aksesoara prizvali emulirani lajfstajl, tek, kultura nezdravog izlaženja na kraj sa mentalim problemima postala je najočitija kod Juice WRLD-a.

Na startu doduše, Juice WRLD muzika je imala sladunjavi osećaj iz Milhausove i Bartove glave kada ih odradi zeleni super-squishee od 100% sirupa. Došao je vozeći melodični flow na ćilimu slomljenog srca sa stavljanjem svih enigmi i nedostajućih delova slagalice zaljubljenog čoveka u potrazi za osvetom koja će jednako da peče njegove ex’s. Himne sa pisanjem iz naivnog dečačkog uma bez kontrole sopstvenog korninesa, prave od Juice WRLD-a emo-rep ikonu predodređenu da traje mnogo duže od dva leta.

Prethodni album je bio vežba u pravljenju stadionske muzike – ne samo da je svaka linija napisana van uobičajenog okvira rep izražavanja, već je njegova patetičnost imala slično nedavanje jeba ranih 60’s rok grupa koje su pevale “Good Golly Miss Molly” ili “Tooty Frooty” pesme. Ali je crpeo i iz bohemijanske rok istorije – kada bez blama izgovara linije kao ”Lets have a conversation, my crotch – your twat” jasno je da njegova duša obuhvata više od uobičajene definicije repera. Juice je bio ključ u potrebi da se rep izbaci iz košarkaških arena i lansira na stadionske turneje. Bio je predodređen da postane prvi reper koji će napraviti svoju verziju “Live At The Rio” ili napuniti trg u Sant Petersburgu.

Ovako, se bojim da je smrću jedino doprineo da se nikad ne desi današnji pandan Sticky Fingaz-ovom snimku igranja ruskog ruleta – gde bi u Soundcloud verziji Ski Mask The Slump God odmeravao sa ruskim fanom ko može da proguta više Percoceta i ne umre.

Najharizmatičniji od svih usamljenika nosio je svoju potištenost kao ukras, a ako je ranije sahranjen u sorrow čekao da ga neko otkopa, ovaj album Juice WRLD-u vraća groove kao da je upoznao ultimativnu Soundcloud grupi-kuju, 2020 verziju Kejt Hadson iz “Almost Famous” filma. Tragovi u kojim priziva svoju smrt na ranijim albumima kao ” If I overdose, bae, are you gon’ drop with me?” u retrospektivi su jeziva predosećanja i signaliziranja veća od života, slična onom što su 2Pac i Biggie ostavljali slušaocima iz after-lajfa. “Legends Never Die” nema posla sa zagrobnim koketiranjem – slično najboljim momentima prošlog albuma, ovo je muzika za mosh-pitove i fist-pumping projekat koji će zadovoljiti hrpu fanova jer poštuje njegov pop senzibilitet i rok ikoničnost.

Sa verovatno najvećim brojem emo-punk rok pesama inspirisanih Blink 182 koje ne bi štrčale ni na MTV Rocks! kompilacijama sredine 2000-ih, ovo je najsrećnija i najpoptastičnija muzika koju je Juice WRLD ikad pravio – zvuči kao da može da bude saundtrek ributa “Spy Kids” filma i to mislim na dobar način. Čovek koji je potištenost nosio kao Mira Marković svoj cvet a melanholične pozive u pomoć napravio u sapunaste balade za “le-go”, u smrti stvara album koji je na vrhuncu sveta. Zvuči kao kada na kraju filma sa Fredi Princ Džuniorom cela klasa odradi zajedničku koreografiju maturskog plesa na “Nju Skul” hitove generacije. Jednak nivo sladunjave pop muzike i zabave učvrstiće legasi artista čije će pesme jednom provejavati “coming of age” filmovima o današnjim generacijama.

11.  Gunna – Wunna

Producenti: Wheezy, Tay Keith, Mike Will Made It, Turbo, Tre Pounds

Singlovi: “Skybox“, “Wunna“, “Dollaz On My Head

Wealthy Unapologetic Nigga Naturally Authentic.”

Dugo je izgledalo da opstaje samo kao Robin Thug-ovog Betmena i kao prvi zvanično prijaveljeni polaznik Thug-ove škole – Gunna je bio artist koji održava YSL nišu i istražuje hermetičnost YSL sveta, i takav nije puno zanimao generalne rep tokove, sve dok ga Coach K nije upario sa Lil Baby-em, i pružio šansu da pokaže rep publici koliko je zaista tender i šarmantan. “Drip Harder”, započinje formiranje Gunne u respektabilnog A-lista izvođača, a posle “Drip Or Drown” se plan više nego delimično ostvario i preuzima “go-to” status za gostovanja od YSL mentora. Tako je bilo očekivano da ćemo biti servirani sa albumom kreiranim da bude slap-ovan u ličnoj jahti koliko na balonu na putu oko sveta.


Sa pitkijim melodijama ikada (“Skybox” je najlepši letnji momenat uhvaćen u bocu) na najtropskije bitova sa ove strane Nav-ovih ručkova ikada, Gunna je izdao album koji Thugga ne može jer Thugga nikad ne bi mogao ovako da nosi havajsku košulju, ali ako je išta problem ovoj audio verziji dnevne Fashion TV žurke, to je što ostaje previše pri obali. Novac, seks, moda i ekstravagantne krpice, Margiela, kokos na palmama, Prada, broke/slomljeni ljudi koji ne mogu da se poprave (ha), Rick Owens denim, Adderall tabletice u Dior tašnici, Chrome Hearts naočare za sunce, ljubav i Benz, bageti u AP-u crnji od Akon-a i Black History meseca u februaru, dijamantski bageti, helikopter na doručak u Benihani, helikopter na ronjenje sa piranama, riba kao model, Italijanska zakuska, Met Gala, VVS na vratu, Rolls Royce, Birkin torba za tvoju ćerku – spoji sve ove pojmove dripujućim linijama i dobićeš rezultat da ovo nije tvoj regularni pešak ili civil.

Sa tmurnim oblacima nad čovečanstvom, Gunnin stil maksimalne nonšalantnosti bez substance će možda postati neprepoznatljiv već 2021-e kao svet u odnosu na početak ove godine. Videćemo da li će muzika šarenih pejzaža ostati kao izlet na doba kada je za jednostavnije stvari trebalo manje truda, ili će Gunna upasti u vremensku crvotočinu u kojoj ostanu svi jahači talasa jednom kada ljudi nađu novu plažu.


10. Key Glock – Yellow Tape 

Producenti: Bandplay, Southside, Tey Keith, Kenny Beats

Singl: “Look At They Face”

“Key comes from part of my real name and Glock my name from the hood and the streets. I don’t want to go into too much detail, but I earned that name [laughs].


Key Glock-u ne treba pomoć industrijskih stručnjaka sređivanja SEO optimizacije za sadržaje iz prošlosti (kao Gunna kada sničuje u hudu ili Wiz Khalifa kada je radio tehno-rep), jer na prvoj snimljenoj pesmi u prvom razredu srednje škole nije zvučao puno drugačije od današnjeg Key Glock-a. Flow je autentičan i definitivno je bio na svom stantin‘ sranju još pre nego što je Adolph došao po njega sa neprobojnim džipom. U vreme dok je prodavao “candy” po školskom holu i sa Goon Squad-om terorisao Memfis, mladi stunner je repovao tradicionalnom kadencom Triple 6 Mafije, na evoluciono-prilagođavajućem sranju gde se emsijevi rađaju sa nasleđenim skilom svojih prethodnika, pa je sa polišovao stil i napravio najubedljivijeg spitera novog Memfisa. Na savremenim The Source nagradama treću godinu zaredom bi pobeđivao u konkurenciji strejt trep liričara ispred G Herba, Freddie Gibbs-a, čak i Peewee Longway-a.

Očiglednost reperskog superherojskog podkonteksta je naročito prisutna kod Dolphovog štićenika koji ima pozadinu tipičnog DC-ovog junaka ali hud verzije – dok je mali Adolph bio krek beba čiji roditelji jure fiks umesto deteta, Glock je odrastao sa bakom kada je otac otišao od kuće a majka na izdržavanje 16-ogodišnje kazne. Njegova tetka 2015-e nagovara Young Dolph-a da nestašnog rođaka udalji sa ulice i nije poznato da li je video sebe u mladom spiteru, tek Dolph ga kupi sa pogrešne rute i stavlja u Paper Rout Empire, gde formiraju više od krvne veze.

Glock, odrastao na ski-maska muzici Gucci Mane-a i Project Pat-a, svaku liniju piše po Young Dolph-ovom flex vodiču. Večiti kandidat za XXL Freshmana, postao je fan favorit jer repovanjem ostavlja dušu ispred mikrofona kao Majk Tajson ispred vreće 1994-e. Gdegod da zalutaš u diskografiji, očekuje te isti intenzitet jer Key Glock skenira bit kao Predator svoju hranu – njime ćeš sigurno začepiti usta oldhedu kada počne da imitira Snoop Dogg-ovo imitiranje Migos flowa. Key Glock ne samo da repuje kao Terminator, već je jedan od retkih strejt spitera čija faca zaslužuje mim tretman preko Kobijeve slike sa titulama naslovima klasik albuma.

Yellow Tape” je još jedan album u nizu koji učvršćuje njegovu poziciju repera za kog se tvoj omiljeni reper potajno nada da neće blow-upovati jer će sa sobom dovući potražnju za enegričnijom rep izvedbom. Stvarno, ako bi Glock počeo da dobija više radijskog plasmana, celom svetu neće trebati dugo pre nego što bude pod sličnim efektom koji je držao Hitlera kada su mu doktori preporučuvali spid. “Yellow Tape” nije puno drugačiji od pletore njegovih mikstejpova o pušenju najfinijeg kuša, nošenju skupih lanaca i vožnji skupih sportskih kola, ali su zarazniji i pamtljiviji refreni i još jasnije i harizmatičnije strofe, uz njegove tehničke sposobnosti dovoljne da ga definišu kao jednog od najmoćnijih trep glasova ove dekade.

Prošle godine smo rekli kako Key Glock i dalje čeka da iskoristi kartu ozbiljneg rep plejsmenta i da iskešira nekog poznatog gosta koji će ga približiti levelu gde su artisti koje Jay Z bira za svoje plejliste. Zbog opšteg kraha medija i zbog toga što je muzička industrija opet vratila u igru svoj način manufakturisanja artista i generičnih radio hitova, Key Glock ne dobija “push” u svetu gimicky repera kao Bluface i Da Baby. Nadamo se da strpljivost koju ima sa networkovanjem neće ovog baju odvesti u Skippa Da Flippa zonu. Vreme je da Dolph prestane da groom-uje Glocka kao perspektivnu zver i da drop-uje “bag” i napravi ga u budućnost gengsta-repa.

9. Mozzy – Beyond Bulletproof

Producenti: India Got Them Beats, Seph Got The Waves, Jax P Bangz , TNTXD, JabariOnTheBeat, Mook Got The Keys Jumpin, L Finguz

Singlovi: “Big Homie From The Hood“, “I Aint Perfect“, “So Lonely“, “Pricetag


“This smoker in front the store just asked me what this hunnid for
I told him, “Get you somethin’ to eat, nigga, feed yourself”

U vreme kada je distinkcija između albuma i mikstejpa svedena na razliku u PR-u, Mozzy sa svojih 43 projekata za pojasom od 2011.godine, tretira povremeno svoj projekat napunjen popularnim rep gostima kao album. Svakome kome je psihički muka od pomisli gde da počne iz tako basnoslovne diskografije – možda će mu biti lakše kada zna da je ovo peti zvanično lejbelovan Mozzy-ev album. Album je uvek veća pozornica za obraćanje svetu, a Mozzy na svoju ne izlazi da preach-uje i popuje braći za njihove loše načine svakodnevnog snalaženja, već deli Mojsijevske (Mozzy-evske) lekcije, posle kojih će prozvani da pocrvene, pokupe svoje plahte i napuste odaje bando-a. Njegove linije čekiraju da li si 100 ili si 99.9 i samo se držiš za jedan postotak. Povezanost sa celim Mozzy-evim opusom jeste što i ovde stavlja interne bifove na prag, i oni opet funkcionišu dobro čak i kada poruku razume samo osoba kojoj je namenjena.

Nije zanemaren ni bitan deo albumske tradicije u Mozzy-a, odnosno švedski sto pomešanih ukusa kada su u pitanju gostovanja aktuelnih rep pridošlica. Treklisting je bio filovan pesmama koje imaju ispodbudžetni DJ Khaled nivo lajn apa, pa smo gledajući Mozzy-eve naslove mogli hronološki pobeležiti sve repere koji su u jednom momenti imali medijsko prisustvo ili bili na ivici njega. Ređali su se ranije u istoj numeri Kyleon, YFN Lucci i Black Youngsta, a i ovde ćeš otkriti “ko je ko” novog repa, jer gostuje najperspektivniji Baltimorski kruner – Shordie Shordie, Chiraq drileri King Von i G Herbo, kao i novi Čikaški poetski GOAT, Polo G ali i sve više blog-popularni Lil Poppa.

I dalje je ovo muzika gde akterov svet zavisi od otvorenog slučaja koji D.A. ima na njemu, ali je Mozzy uspeo da postane tvoj “big homie” zbog čijeg “hood pass”-a bi imao otvorena vrata svakog gang-membera kao da si Denzelov regrut u “Training Day”. Usporio je sa flow-om da bi ga hud bolje razumeo dok traži post-Nipsey heroja i pokušava da usadi socijalno angažovanu tradiciju svojih Bay Area korena u zajednicu – sa razmišljanjima o Marcus Garvey-u u strofama napravio je konzumentnu muziku Afro-američkog stragla koja će i krekhedu i gengbengeru olakšati sušni dan.


8.  Boldy James x AlchemistThe Price of Tea In China

Singlovi: “Scrape The Bowl“, “Speedy Demon“, “Surf & Turf”

Gosti: Freddie Gibbs, Vince Staples, Benny The Butcher

Jigga je u svojoj “Decoded” knjizi dobro opisao poetu kao čoveka koji treba da savlada dve stvari. Prva, da nauči da upravlja rečima tako da zvuče sonično lepo, a druga je da reči moraju imati nekoliko lejera značenja, jer u pesmama služe za dostizanje komplikovane istine na način na koji običan storiteling ne bi uspeo. Boldy James kojem reči mogu da se čitaju na nekoliko razlititih načina, na smešan i na ozbiljan, na simbolički ili bukvalan, je tvoj svakodnevni dilerski reper koji definitivno ulazi u Jay Z-evu kategoriju poete.

The more you sweat in training, the less you bleed in combat.”

Kao da je ulični goon iz sveta kilera koji malo pričaju, opisanog uverljivo u Nas-ovoj “Thiefs Theme”, Boldy James ne deli oduševljenje modernih bum-bepera koji igru pomeranja produkta prave nerealnim Holivudskim filmom. Verovatno se može uhvatiti period koji zatiče ovaj dobro sekvenciran album – baš kao što Kendrikov “Good Kid M.A.A.D. City” prati jedno leto u Komptonu – “The Price Of Tea In China” prati period u Detroitu ispunjen bacanjem paketa i bežanjem od murije, re-upovanjem ture i svega što nosi zatvoren svet loših dilova i prevara u tamnici u koju su bačene 80’s bebe. Kendrikov svet je bio pljačkanje belaca za TV iz dnevne sobe, a Boldy-ev je vožnja po autoputu sa narkoticima uvijenim u peškire i izlazak na suđenje samo da bi se opet odložilo jer se svedok nije pojavio. Ovo je sedenje u parkiranim kolima na korneru treći dan zaredom čekajući da opp svrati kod na omiljeno mesto za has. Sa usavršenim zanatom sekvenciranja albuma, Alchemist naplaćuje industriji sve što je ostala dužna Prince Paul-u za fejlovane koncepte hip-hip opera.

Za Day 1 fanove je doduše neprijatna činjenica što je pravi strit artist ušao pod stisak Alchemist-ove orbite koja ga vodi do puritanskih glava što se gnušaju gangsterskog pedigrea ovih uličnih poeta. Boldy James je jedan od retkih repera koji ne romantizuje prodavanje droge na korneru i po tom kalupu je naslednik gengsta repera po čijem modu je funkcionisao i Gangsta Gibbs pre nego što su ga lejbeli pičovali u repera za “Onog lika” što na poslu čekira Madlibove ploče na Discogs. Ovo nije jedini klasik Boldy James-a u ovoj godini, i samo ga hladniji deliveri koči da preuzme Gibbs-ovu krunu dežurnog gengsta liričara. Svakako ga je već ubio na “S.N.O.R.T.” i to u Gibbs-ovoj igri teatralnog multipl-silibl opisivanja uličnih činilaca i transakcija kroz lens pravdoljubivog ubice sa kodom – dok je lejbelmejt iz Griselde, Benny The Buthcher dobio svoje na “Scrape The Bowl”.

+ “Speed Demon”, jedina lirička excercise pesma, zvuči kao noćni zabod na nekom najjezivijem sranju kada dnevne emisije u afterhour satima dobiju drugačiji izgled i preuzmu mistiku i bizarnost momenta

++ vise ga poštujemo od Griselde koji izvrću poznate rep tropeje i modne klišeje na Ghostface platformi po stoti put, i jer bi Griselda bi ušli u crkvu da snime spot i ne bi ispoštovali matorog popa, dok bi Boldy James verovatno isto uradio ali se bar pop ne bi osećao kao smrad

7. Lil Baby – My Turn

Producenti: ATL Jacob , Murda Beats, Global , Tay Keith, Hit-Boy, Quay Global

Singlovi: “We Paid”, “Grace“, “Emotionally Scarred” “Woah


“Who you know that went to prison, came back home and straight pocketed?”

Još kad smo saznali da je Baby sve vreme iza kulisa QC uspona održavao svoj srećni niz zajedno sa blowing-upom lejbela, uglavnom dok je čekao da se Migosi vrate sa turneje da ih opljačka na kocki, shvatili smo da je ovo jedan hud lik kojem stvari polaze za rukom lakše nego prosečnom civilu. Verovatno zato nije davao nijedan cent Coach K-ovom trudu da navede baju koji ima swag kao reper, lingo i držanje kao reper – da postane reper. Da zatvor nije zaustavio perspektivnu uličnu karijeru, Lil Baby ne bi postao najpopularniji trep reper u Americi, i jedan od retkih repera koji ima šta da kaže u jedino vreme u istoriji kada popularni rep nije u toku sa dešavanjima svog vremena.


U startu nisam bio Lil Baby fan jer je došao kao prvi rep zombi ili ne-biće iz Haićanske kulture, odnosno više utvara iz Jevrejskog folklora. Izvajan iz Young Thug-ovog plastelina, ovaj Atlantski Golem će najekstravagantnije i najekstremnije Thug-ove tačke da umrtvi u mold Southside sevidža čija stondirana izvedba prolazi samo jer ljudi previše poštuju religiju Drip-a.

Ispostavilo se da je ovo jedan od najhumanijih repera u dobu sirupnih adikta bez empatije i hladnih sakupljača visoke Evropske umetnosti. Lil Baby ne viče “Free the guys” kako bi začinio svoj folklor, već plasira iskrene momente koji mu spašavaju dušu kao “I’m just happy they gon’ free Rico”. Oduševiće i Palestinca iz Hot Box-a, koji će istupiti van camera-friendly momenta da bi iskreno pohvalio Lil Baby-a zbog toga što održava svakog u timu na visini njegovog bling-a. I kada zatečeni Baby odgovori – “Oh shit, but i have to” deluje kao da nije kurtoazan već iskreno zahvalan što je dobio priliku da vrati okolini. Generalno samo želi da svi ball-uju sa njim.

Lil Baby je lider nove škole rođene sa pozicijom repa kao ustaljenog kulturološkog fenomena koji kolkogod da otišao u pop – baza je u autentičnom uličnom kontekstu i autsajder bez šire slike ga neće osetiti ako viri iz tuđeg dvorišta. Kao “We Paid” – najveći hit sa albuma koji je opet viralnim napravio Young Joc-a, miljama je daleko od usađenog parti/ radio/ pred-izlazak sadržaja ili štagod. Tako da je neverovatno lepo što se pravo shvatanje repa i bezkompromisna ulična muzika i dalje vrednuje visoko. A Lil Baby koji ima swag lenjog lemura deluje kao da nema šta da kaže – zapravo najviše priča jer repu i dalje prilazi iz autsajderske perspektive koja pronalazi relativnog početnika sa naivnim poštovanjem prema grani umetnosti u kojoj se obreo. Ako je nekad delovalo da je ovo swag reper koji malo lepše slaže reči o Lui Vitonu, sad su linije jasnije i poetične kao otvaranje recitacije kojim bi srednjoškolski talenat iznenadio i cirikilum katedre za Književnost, mislim:

A love letter came through the mail, it said, “I miss you”, I ripped it up and flushed with the tissue, try to forget you

Lil Baby je više od drip repera ili sevidž repera, više od Thug klona i trep repera sa istorijom thug-tivizma, Lil Baby je škola za come-up, baja koji će ti dati recept za borbu protiv panike sa hladnoćom, reper koji ima samosvestnost da napiše “Knowin’ I can’t lie, so when she asked me, I make no comment” posle strofe o zapitkivanju njegove keve ko su kurve koje svaki dan izlaze iz njihovog stana i zašto je prvi komšija istrčao iz gajbe sa slomljenim nosom. Čak je i repovanje postojanije, kao Đokovićevo iznenadno čvrsto udaranje reketa 2011-e, usavršio je svoj skil i stavio ga u nove džepove, pa repuje jednako efikasno o slomljenom srcu i dijamantskom nakitu koje uzima od njegovog juvelira Elliot Eliantte-a. Prošle godine ušao u etalon repera koji ne izlaze na poziv bez 250k dolara – ove godine je “My Turn” postao najprodavaniji rep album u Americi. Isključivo samo salute za ovog slajma.

6. Jackboy – Jackboy

Producenti: Tay Keith, Kid Hazel, TnTXD, Yung Lan, ForeignGotEm, SephGotTheWaves, Go Grizzly

Singlovi: “Pressure“, “Wont Understand“, Bring The SWAT,

“How everybody says the GOAT, I’m the zebra. I earned my stripes. I had to work for my stripes.”

Dok Thug-ovi direktni potomci svake nedelje izbacuju albume miljama daleko od kulturnog reseta, Kodak Black-ova deca u tišini prave klasike koji jednako potpaljuju umove budućih doktora i budućih služitelja doživotne kazne. Šta god da su Haićanima sa Floride govorile njihove babe kada su ih terale da prikolju kokošku i puste joj krv zbog uroka – definitivno je urodilo voodoo plodom.

Kao njegov mentor, uskočio je u igru iz svoje zatvorske odeće, sa time što samo rep Bogovi mogu ovako da urede autentičnost. Jer, dok je Kodak napravio imidž stalnim vraćanjem u narandžasti jail suit, Jackboy se brendirao u sivom zatvorskom kombinezonu. Kao da je igrica u kojoj ćeš lakše da razlikuješ igrače – kada već imaju isti nazalni flow-ove kroz mumlajuća usta i istu igru za hook-ove ali i svičovanje deliverija, gde ako Jackboy nije dostigao Kodaka onda je svakako u svojoj ligi.

Još jedan Floridski Zoe reper koji je imao više razgovora sa svojim nadređenim za uslovnu nego sa svojom majkom, više lekcija dobio od OG-a sa bloka nego sa Nacionalne Geografije i više je puta bacao igru da povali ženskog čuvara u zatvoru nego što je bacao igru za ribe u klubu (true story – nadređeni su momentalno uručili otkaz zatvorskoj komandirki u trećoj smeni kada su saznali da je preko sebe propuštala voz sa Jackboy-em i 5 ortaka. Sniper Gang adlib “choo-choo” od tada ima drugačije značenje). U svakom slučaju, još jedan reper koji od villain-a pokušava da postane hood heroj i na tom putu se bori sa pritiscima okoline i pijavicama koji očekuju da im bude karta iz huda i hejterima koji bi ga zadrže u kofi sa krabama. I ništa bez realnosti gde se novonastalost uspeha stiska sa instantnom popularnošću i bogaćenjem koje ponekad pronađe sevidža bez da se iko zapita da li su likovi sa navikom držanja novca elastičnom gumicom – spremni na to. No, sa rušenjem institucija ili sa pravljenjem alternativnih kanala sadašnjem poretku muzičke industrije, neki penzioni fond ili savetnici za finansiranje su apsolutno obavezni za neke od ovih umetnika.

Kako Jackboy-a život nije gazio kao mladog Kodaka i glava mu je još uvek bistra ako izuzmemo slučaj kada je pred policijom pojeo 2 grama trave, ništa ne bi trebalo da stoji na putu ovog Sniper Gang jit-a da nastavi tamo gde je stariji stao i osvoji industriju gostovanjima i pozajmljivanjem flow-ova. Ako to ne uspe, treba da naprave svoj svet kao Insane Clown Posse – ionako je nacija haićanskih Zoe’s brojčana koliko i Juggalo armija.





5. Pop Smoke – Meet The Woo 2

Producenti: 808 Melo, WondaGurl, Rico Beats, AXL Beats, CashMoneyAP

Singlovi: “Dior“, “War

Biggie je ciljajući Pulicerovu nagradu opisao strah neprijatelja, poredeći otkucaje njegovog srca sa odzvanjanjem Saskvočevih stopala, i mogao bih da iskoristim sličnu stilsku figuru za Pop Smoke-a, čiji je dolazak bio kao potres betona od galopa konja Apokalipse i otvaranja vrata za invaziju demona. Uvodi grandioznost u bauns 808-a UK drill-a i reži kao Shyne koji je odrgrizao glavu troglavim keru čuvaru ispred reke mrtvih Stiks. Bio je poslednja upečatljiva glavica za karikaturu sa zadnje stranice The Source-a, anihilator Britanskih drill bitova i bacač plamena na repere sa vodenim pištoljima – jedina prava NY ikona posle Fiftija i verovatno Nicki Minaj.

Bez Drejkovog co-signa, na sličan način kao Shmurda ali sa dubljom diskografijom, samo jedan Billboard kaver delio ga je od ko-hostovanja Pafijevog white party-a na Hemptonu i postavljanju nove instance za crni ekselens. Ali ni druženje sa Pafijem i Jay Z-em ne garantuje kako bi na trećem albumu zamenio svoj stil Woo-densa za vulkanologe i odma zagrizao mamac instant-prepoznatljivosti. Kada je posthumni album bučerovan gostovanjima Quavo-a, Pafijevog sina i Tyge, bilo je utoliko bolnije jer je Pop Smoke preuzeo igru na svojim uslovima. Ne sumnjam da bi do sada radio sa PnB Rock-om ili Nav-om, ali je “Meet The Woo 2” poslednji Pop Smoke album sa beskompromisnim drill zvukom. Deluje da će svaki posthumni biti na nivou Biggie-evih posmrtnih dueta.

Verovatno Fifti nije za kriviti, jer ono što su “The Woo” i “For The Night” uradile za nastavak Pop Smoke legasija u klubovima i na radiju jeste najpravednije za repera kojeg su stavljali u Fiftijeve cipele, ali je Pop Smoke trebao da prostre Bruklinski dril kao dominantnu muzičku silu. Momentum je bio uporediv samo sa Chief Keef-ovim 2012-e, sa sličnom scenom talentovanih ljudi autentičnog rep izraza, spremnim da Nju Jork uvedu u novo kompetativno doba. Jer čak i sa nula upliva mejnstrim stručnjaka za prodaju – njegov singl o Dioru je postala simbolna pesma najvećih protesta za crnačka prava. Nadam se da ga nećemo pamtiti po albumima koji plutaju u razvodnjenosti Quavo-vih projekata, već po tome što je pokazao kako je istorija ciklična – Bruklin je opet dobio rep ikonu sa dva večna klasika.

4. Jay Electronica – A Written Testimony

Producenti: Jay Electronica, AraabMuzik, The Alchemist, Swizz Beatz, No I.D., Hit-Boy

Godine čekanja: 10

“I’m just vibing out right now, you know what I’m sayin’, like, you feel me?
Gotta finish them scriptures, mane
It’s needed, mane, it’s needed”


Kada je sa 19 napustio Nju Orleans i uputio se u misiju dokazivanja rep svetu da je Mesija, prvo je obilazio centre kao Filadelfija, Baltimore i Atlanta, da bi mač rime kalio u Dillinom Detroitu gde se snalazio kao beskućni nomad pre nego što je konačno stigao u meku repa. U Nju Jork je došao očekujući da ulice Harlema vrve pripadnicima Nacije Islama koji se vucaraju sa Kuranom usput kačeći Svetim knjigama učesnike sajfera na korneru gde se betlovi završavaju sa rezultatima današnje matematike, son. Pored ljubaznosti Petoprocentaških domaćina, pronaćiće ga Just Blaze i mentorovati ga do ugovora koji će 2010-e da potpiše sa Jay Z-em. Od tada smo svedoci jednom od najduže prolongiranih albuma sa tajmlajnom punim propuštenih dedlajnova, najava albuma, loših singlova i nezapamćenih gostovanja ali neka sav praise ide Alahu, jer je fatma zaustavljena i 10 godina i jedan propali brak sa Erikom Badu kasnije – izašao je The Album.

Potraživač titule Mahdija i premijer repovanja preko bitova bez dramova imao je rep fanove na svom dlanu, toliko da je svaki tru skuler znao da ponovi njegovo muslimansko born-again ime Dikembe Mutombo dužine: Muhammad as-salaam-alaikum RasoulAllah Subhanahu wa ta’ala. Sa titanskim talentom za sklapanje reči i očitom averzijom prema radiju, bio je poslat kao Božiji sin sa neba za najtradicionalnije stilističare koji su gledali kako artforma sve manje izaziva moždane vijuge. Otkrio je Nikolu Teslu i promociju na internetu još pre nego što je to bilo popularno, govorio je da je Beli Isus samo decepcija i da je spiritualno povezivanje bitnije od fizičkog još pre nego što je postojao “woke” koncept.

Ali je došao u eri Myspace profilnih pesama ringtone repa, gde je substanca otišla i napravila mesta za plaćene reklame Mc Donalds i Samsung nejmdropovanja u rep singlovima. Prvi južnjak koji je repovao na Madlib-ov i J. Dillin bit, jedini je reper iz Magnolia projekata Juvenile-a i Soulja Slim-a odrastao na svetim spisima o Elohimu, teorijama zavere o UFO i na svetovnom divljenju prema piramidama. Praktično je odgojen na klasičnoj tradiciji najpopularnijih knjiga zatvoreničkog sistema Amerike, iz vremena kada je radikalna crna inteligencija završavala u zatvorima – ili neretko počinjala iz njih.

Kao Renesansni čovek hip-hopa došao je da izvadi rep iz stiska platinastih lanaca industrije i da iskomunicira pruženje ruke hip-hopa ka Božijoj kao u Mikelanđelovom “Stvaranju Adama”. I stvarno sa silaženjem Electronice kao da su se uznemirili i odsvirali pogrešnu melodiju anđeli sa fresaka u Sikstinskoj Kapeli, jer je jedini MC koji bi išamarao DJ Vlad-a, došao kao predskazanje propasti nove Vavilonske Kurve, sa frazama ekvivalentnim simbolizmu pred Biblijski potop sveta. Sa tezom kako je Crni čovek originalni čovek na zemlji, a crni Jevrej jedini pravi jevrej na zemlji, nastavlja lozom Minister Farakana i Muhamed Alija. Dok je deliveri ispunjen arabijskim izrekama, glas i flow su praktično Nas sa Spark Master Tape efektom preko- možda je mekša verzija skruovanog Nasir-a sa pravim trećim okom uma.

Heroj Okayplayer foruma, neočekivani Benzinov saveznik koji je jednom pretio da će da pistol-whippuje Fiftija, prvi je reper koji je pričao o špijuniranju na ozbiljnijem nivou od uobičajenog rep konteksta dilerske paranoje sa FBI, ili “the Feds is tapping my phone, yo!” tropea. Patriotski donešeni akt-ovi, koji su ozvaničili neograničeno prisluškivanje ispod zavese nacionalnih intresa – Jay Snowden ih je stavljao na svetlost. Tako da se bavi temama koje su nekad bile zaluđivanje previše-svesnog čoveka a danas su od svakodnevnog života, još od kad su bile smatrane trućanjem čoveka sa folijom na glavi. On je bio extra-terrestial repa sa kriptičnim linijama koji će otvoriti vrata za repere sa višeslojnim značenjem linija kao Kendrik.

Tačno dekadu pošto je sa “Exhibit C” ostavio oblak od nuklearne pečurke na mapi hip-hopa, vraća se kao najautorativniji glas repa da refleksijama o dualnosti čoveka i nadolazećoj apokalipsi stavi vreme u kojem smo u perspektivu. Uvek oličen u simbolizmu, album je sniman 40 dana i 40 noći, kako ovaj broj ima Biblijski kao i značaj iz Islamskih priča. Jedinstveni rep ruki debituje sa 43 godine i nastavlja gde je stao, kao da je ispao iz hibernetičke komore mikstejp ere 2000-ih, koja ovde oživljava sa aplauz efektom, jednim od legendarnih drop-ova klasik mikstejpova njegovog doba. Mood albuma diktiraju isečci sa kojima kao da si se uključio u specijalni radio prenos Nation Of Islam sednice, sa presedavajućim pokojnim Elijah Mohammedom na čelu.

Samozvana rep Koza se pojavila kao gost, da lično pomogne Electronici da savlada strah od izdavanja zvaničnog albuma o kojem je pričao sa Didijem i Jigga upravlja kormilom kako materija ne bi otišla u previše ezoterično. GOAT rep student je fantastično proučio svoje gradivo. Jay-Z nejmdropuje muslimanske sufiste iz 13-og veka i definitivno je pročitao više svetih Islamskih spisa od psalmova na rukama tetoviranih ortaka. Ipak najviše supstance za hemijske procese u mozgu donosi čovek kojeg znaju kao Jay Hanuka. Jay-Z je možda obukao odelo pan-afričkog artista ali je Jay Electronica odrastao u dašikiju i zaista je imao Fruits Of Islam kao pratnju. On ubira ono što je posejao u svojoj bašti, dok se Jigga samo apdejtovao.

Jay Elec daje albumu uzvišenu novelnu notu i razmešta stvari tačno koliko mu treba. Na kraju otkriva da je posle toliko očekivanja koje je hip-hop svet imao od njega, kao jedinu logičnu opciju video da nestane i pretvori se u vetar kao Santiago. Izgleda da je predugo bio vetar, toliko da su i najkapitalističkiji reperi kao Shawn Carter preuzeli plašt njegove ultra-crne politike. Bilo kako bilo, čuli smo da je Electronica ponovo postao vetar i da je poslednji put viđen kako kruži negde po stepama Venecuele. Kada se sledeći put vrati videćemo ko će i dalje imati dašiki i Afro kosu.


03. R.A.P. Ferreira – Purple Moonlight Pages

Producenti: Jefferson Park Boys

Singl: “Cycles

Bio je to verovatno Anderson Paak ili možda neko iz Bronkterhamptona da nam je sjebao alternativnu muziku i dao Amine-u da zakuca ideju kako ćemo u ovoj deceniju slušati išta što je promišljeno i ima dredove na sebi. Ali, onda je artist čiji je karijerni ark bitno vezan za internet, promenio ime iz Milo u R.A.P. Ferreira, što je nam je otvorilo vrata ovoj muzici, pošto sa Milo-om nismo imali ništa jer je njegovo ime previše asociralo da izgleda kao Tobias Fünke iz Arrested Development-a.

I Don’t Like Shit, I Don’t Go Outside” mu je omiljen rep album

Milo je imao izraženu nelagodnost u vezi življenja i funkcionisao je u okvirima opisanim u Open Mike Eagle-ovoj “Relatable”. Praktično, cela underground scena rep muzike koja je pobegla od “nerdcore” etikete, pravila je muziku da se oseća kao dosadno popodne u kojem imaš motivaciju da ležiš na tepihu lične biblioteke ali ne i da uzmeš knjigu. Sa stilom bez mnogo rep imaginacije, ovaj prepametni “komšija” reper je više puta morao da objašnjava kad će da završi koledž nego album. Milo je tražio posebnost i kao samoproklamovani nerd nije znao da nađe granicu između stantovanja znanjem i udava. Tako su fantaziranja često bila najviše zanimljiva njegovom celebrumu i išla su u previše masturbatorno slavljenje svoje osobenosti.

Sa switchovanjem u profil R.A.P. Ferreire, dešava se najveći artistični rast u lo-fi introspektivnom ambijentalnom delu underground repa uz album plasiran sa narativom ozbiljnog klasika. Prvi je u njegovoj diskografiji a da nije pravljen sa publikom afro-američkih kustosa u glavi, već kao epično izdanje koje će moći da prodaje Evropljanima za Match Hommy cene.

R.A.P. Ferrreira zna više klasičnih engleskih novelista nego što ekipa ovog sajta zna repera sa Floride – rafinirani reper je od ranije stavljao do znanja da mu nije strano ništa, od grčke mitologije pa do izgubljenih ploča Afro-američke Džez renesanse. Spaja Edan-a, Wu Tang Clan i Lorku. Ghostface Killa sa konverzacionim flow-om koji umesto egzotičnih sleng pojmova ide u frontovanje svojim znanjem svih dela Pinguin-ove kolekcije Sci-fi klasika pulp fikcije o vitezovima sa Marsa iz 1920-ih. Odveo je Mike Ladd-ov i Rob Sonic-ov svet izvan distopijskih apokaliptičnih pejzaža u putešestvije svemirskog nomada kakav njihov fank nikad nije video. Osvežava “art rap” sa rafiniranim rimama otvorenim za interpretacije koji se protežu preko otpadnog ambijentala u bespuće univerzalne džez-rep opere i ciljaju da od njegovih nastupa naprave prave mise.

  • Trivia – Sasha Gray ga pomenula na Twitteru još 2013-e, damn gurl u early

02. Lil Uzi Vert – Eternal Etake

Producenti: Brandon Finessin, Bugz Ronin, Chief Keef, Supah Mario, TM88, Wheezy, Starboy

Singl: “Futsall Shuffle 2020

Godina je 2017. i Lil Uzi Vert je istresao sve recepte Soundcloud repa iz svoje tašne i napravio pesmu godine. Ali ni monstruozni “XO Tour Llife 3″ neće spremiti svet za harizmatični pop-rep album decenije,”Luv Is Rage 2″ koji ga pravi legendom. Hip-pop kakav zaslužujemo od kad je rep postao vodeći žanr po Nielsen merenjima, pravljen po definicije pop muzike čiji je cilj da izjednači emocije svih slušaoca i obuzme fist-pumping tinejdžere koje su probudile ptice u trepu pevajući McNight-a.

Prvi reper koji će da rizikuje život na bini – postao je i prvi reper za australijske surfere i prvi reper za ljude koji nose OAKLEY naočare, još od Lil Jon-a. Sa izdavanjem loosies kao “Sanguine Paradise” i “That’s a Rack”, postao je jedini rep artist čije objave dostižu Drake level intresovanja sa Rihanna levelom anticipacije za album. Ako je prethodni imao efekat prajm tajm MTV-a na turn-up generacije, ovaj put Uzi pravi čitav svemirski brod i kao Noa skuplja primerke previše turnt mladunaca koje će povesti nazad na njegovu planetu neprestane žurke i ponekog plakanja. Umesto semenki i plodova svih biljnih vrsta, emo Noa će u svom brodu držati sve oblike ekstaze i zalihe Actavis-a iz 2012-e.

Mislili smo da samo Thug može da nas odvede u vaseljenu, a ne Uzi koji je počeo kao graciozna verzija konfrontivne muzike, ekvivalentna prebacivanja kašmir šala preko ramena tako da zakači dve osobe pored. Mislili smo loše. Ovde se ukršta Yu-Gi-Oh kultura i afro-futuristička moda svemirskog hobo-a, sa “Pause” linijama koje su Uzi-eva KAWS igračka u audio formatu. Njegov Perc je uvek više vodio do suicidalnih vrata nego suicidalnih misli, a sada ranjivost žrtvuje u činu ritualne vasionske žurke. Muzika je pobegala iz Linčove reklame za Apple emitovane samo jednom na TV-u pravo do iPod siluete dancing man-a iz reklamne kampanje 2000-ih.

Bitovi su sa iste zvezdane galaksije u kojoj je AraabMuzik radio solo albume 2010-ih, ali je Araab bio samo galaktični DJ, a Lil Uzi je zvezdani princ povratnik. Na nekom 80’s metal sranju pravi svoj narativ sa svemirom u kojoj su iznošeni luksuzni brendovi samo pretekst kao vodič za istraživanje planete Lil Uzi Vert-a. Tako je čitav album sekvenciran kao putovanje do Uzi Sveta- sve do šeste pesme je priprema za takeoff, a od sedme geeked letenje kroz svemir na parti opijatima, da bi posle komatoznog sna u komori za spavanje, oko dvanaeste bio spreman za homecoming žurku na dočeku za sletanje.

Lil Uzi je postao Peoples Choice Award artist sa neograničenim replay value-om. Jedini je mogao da reinventuje Backstret Boys bez da liči na Tyga pokušaj privlačenja pažnje, i da univerzalni predmilenijumski hit popne u bestežinsko stanje i pospe ga zvezdanom prašinom. Redak preživeli reper Soundcloud generacije koji nije fell-off-ovao, uz respekt prema Drejkovom “tootie slide”-u, postao je Majkl Džekson generacije, prvi pravi pokušaj iskrene univerzalne muzike u kalupu drogirane verzije Bila i Teda. Pruža se kolko može da od mambl-repa napravi muziku koja će jednog dana miriti narode i podsticati blagostanje na zemlji. Ako misija ne uspe, molićemo ga da nas sledeći put ostavi na svojoj planeti.





01. Polo G – The GOAT

Producenti: DJ Mustard, Tay Keith, Mike Will Made It, Keanu Beats, Hit-Boy, Nick Mira, Murda Beats, TnTXD, Tahj Money

Singlovi: “21“, “Heartless“, “33“, “Go Stupid



Odrastao je kao Čikaški spiter iz G Herb-ovog kalupa mladog betl flejmera koji driluje opp-ove na ulicama, ali posle izlaska iz zatvora 2017-e, Polo G shvata da zombificirana emocija drill muzike ne može da uhvati sve nijanse traumatičnog odrastanja i počinje da peva ranjive strofe sa ogoljenim melodičnim deliverijem kojem ne treba čak ni autotjun.

Koliko god da puta bila ispričana ista geto melodrama, uvek je opijajuće čuti kada nov glas ponovo pronađe unikatan i svež način da opiše dešavanja i posledice u hudu. Polo G piše doslovno najlepšu rep prozu u kojoj ide najdublje istražujući kako se učesnici unakrsne vatre bore sa ovim teretom. Kao stara duša, doneo je novu vrstu klimaksa u sentimentalni trep i jedini je od novijih repera u čijim liriksima osetiš škrabanje olovke po papiru.

Samosvesni reper koji propituje sebe kroz svet i prevodi svoja najdublja razmišljanja u strofe, već piše linije kao hip hop great. Kao Nas kad je rekao “Sippin’ on crushed grapes” umesto samo da je rekao da pije vino – u Polo G-evim strofama se vidi da stalno razmišlja najbolji način da nešto kaže. Zato je liričar u pravoj definiciji te reči i najubedljiviji tekstopisac autentičnog hud doživljaja koji secira hud zaplete i traume okularom Čikaškog dvadesetogodišnjaka.

“They left blood stains on our corner, gotta spin back with a vengeance”

Onaj šina za voz koja prolazi centar grada i kroz suburbs se čini kao bitna Čikaška stvar, ali je Polo G jedini Čiračanin uz čiju muziku osetim topao vazduh iz parnog motora železničke kompozicije “L” voza po Čikaškoj hladnoći. Jednostavno je posted, ali bez demona. I zato je zabavno što je liričkim napravio meki pevački stil, gde prvi put vidimo da neko kompletno koristi prostor svog rama, i nagomilava reči da bi sažeo sav struggle zajednice. Intelektualni sevidž po kalupu Tupakove ruže nikle iz betona, i stvarno ima Tupakovski pedigre well-spoken artista – u srednjoj školi je učestvovao na Čikago slam poetri večerima koje su okupljale talente grada kao Chance The Rapper-a i Noname.

Zato ima smisao za tekstove kao Phil Collins i Brian Eno ili koji god da su najveći pop-rok autori sa talentom za sastavljanje misli koje su istovremeno i pitke i za razmišljanje. Ima moć da kao Nu-metalci početka 2000-ih obradi standardnu traumu zajednice i napravi od nje naše utočište. Mora sledeće da obradi P.O.D. “Youth Of Nation” za ovu generaciju. Dajte mu NIN-ovu nagradu retroaktivno dve godine zaredom. I autor originalne pesme semplovane za 2Pac “Changes” blagoslovio je Polo G-ovu obradu. 2Pac bi više od nove “Changes” obrade obožavao pojavu samosvesnog lika koji zastupanje hip-hopa vidi po moldu nekadašnjih artista sa većim smislom za socijalnu odgovornost. To što je “GOAT” izašao na isti dan kao Future-ov “High Off Life” možda predstavlja simboličan znak generacijskog shift-a.




#Prati nas na Instagramu