11 Esencijalnih Pesama Kodak Black-a

“ Once I came out the womb, I jumped straight to teenager “

11. Project Baby


ALBUM: PROJECT BABY

Rani Kodak Black i njegov kru– Brutal Youngenz, spominju Nolia projekte toliko da možeš da pomisliš kako sojenica na kojoj je Soulja Slim-a dočekao đavo i mesto koje je Juvenile opisao u breakout pesmi “Ha” i dalje postoji. Magnolia ili Nolia je za Nju Orleans bila ono što je Compton za LA, samo bez pravila bandi i bez pravila turf-a, šta znači da niko nije bio siguran nigde i nikada; nemerljiv je uticaj Nolie za status koji je Nju Orleans imao kao “Murder capitol” sveta. Iz Magnolie i ostalih “ward”-ova (nešto kao mnogo manji projects) dolazio je blueprint “savage” gengsta muzike koja se slušala u siromašnim crnim krajevima zapadne obale i juga dok je svet mislio da je rep samo Busta, Jay Z, Missy Elliot, Dr.Dre i Snoop.

Najveća haićanska manjina u Pompano Beach-u na Floridi bila je opsednuta Soulja Slim-om i Hot Boys-ima toliko da su gradu dali nadimak PompaNolia.

U Kodovom spotu “projects” okolo čak liče na uraganom Katrina uništene wards iz Ca$h Money Records spotova. Haićani na Floridi su bili godinama daleko od svog pravog predstavnika i samo na spotovima artista iz Nju Orleansa videli su nešto što je izgledalo kao slična porcija divljšatva i sumorštine koju žive. New Orleans i Lil Boosie su muzika koja je je shape-ovala Lil Kodak-a.

Ipak ova “jit” verzija Boosie-evog emotivnog thug-a sa miksom Soulja Slim-ove “fool with tha tool” persone koji se zaljubio u thug-ovanje i hoće da radi “same ol'” stvari koje okupiraju tvog prosečnog sevidža nije kompletan pregledan ranog Kodak-a. Kodak je već formiran reper slično Biggie-u koji je jedini drugi reper koji je već na demo-u bio polished reper *. Ipak druge pesme iz “jit” perioda imaju Boosie-evsku perspektivu lika koji se opekao dovoljno puta kada repuje o “day ones” koji su isečeni sa frejma zajedničkih slika – Lil Kodak priča kao neko ko je za 13 godina video dovoljno za 13 života – njegove strofe imaju regrets i sorrow sa Skorsezeovim dubinama o lojalnosti ali to je samo teška strana Kodaka. A Kodak nije uvek težak i to nije njegova cela priča. Doduše današnji Kodak zna da bude težak i kada se zabavlja sa time, kao što zna T.I. I njegova žena Tiny koju je nazvao Piggy.

Narednih par meseci krenula je poplava mini-klasika koje su učinile da mu lokal jede iz ruku kao da je prešao je ceo Black Belt držeći evanđelja o spasenju za vreme drugog religijskog Enlightment-a na prljavom jugu . Tu je “Free Cool” gde je tema večno spominjani zatočenik Cool uz Kodakovo lamentiranje: “Out here since an adolescences, I neva learned my lesson” ili Speakerz Knockerz inspirisana “Off a 14” ili “Molly pt 2” gde otprilike počinje lock-jaw trip ili ispunjena nadom za nov restart (još tada) “Fresh Outta Juvie” ili “Rappin & Finnesin” gde je full blown-up samouverena lokalna rep zvezda sa toliko velikim dijamantskim zubima da više nikad neće moći da priča kao da ne zvuči ko da žvaće klikere.

Ili najviše ukorenjena u tradicionalni južnjački radnički rep – “I Just Might” gde je jasno koliko je Kodak lojalan za svoj comradery – kada zoe iz detinjstva traži da idu zajedno u pljačku, Kodak iako iz flawed ortakovog karaktera oseća da će pljačka fejlovati i da će ortak sničovati kada padnu – i dalje ide sa njim. (Kodak će posle 5 godina i da preuzme na sebe pištolj od ortaka na lajvu – i onda još neće dobiti ni pismo od ortaka u zatvoru. Kodak je test za dobrotu čovečanstva).

“My homie say he Damn bad wanna hit a lick
He was wondering if I can take him on a trip
I know what he about he been flaw since a jit
That my dog but I know we get caught he a snitch”

  *stvari koje je Kodak snimao sa 12 danas bi kupio Key! ili bilo koji Soundcloud reper momenta

10. No Flockin

ALBUM: HEART OF THE PROJECTS

Kodakova muzika je pogodila lokal kao tepih-bombe i možda nije bio na ivici nacionalog uspeha ali se on čekao još od kada su troduplo stariji Zoe ortaci video-arhivirali momente u životu desetogodišnjaka poznatog kao “next Bow Wow” iz kraja. Kodak je odrastao sa bubašvabama, zmijama i Haićanima čije majke još uče engleski i svi su u njemu videli ticket – bio je zaštićeni i razmaženi hood rat – bio je chosen one.

Onaj jedan pevač/ košarkaš/ bitmejker iz vašeg kraja koji je uspeo i nikog nije čudilo jer su svi u njega polagali najveće nade? To je bio Kodak. Zrelost i introspection je možda pokupio od južnjačkih legendi repa koji su držali do “responsibility“-a prema okolini u viteško doba gengsta repa, ali je sigurno da Kodak ima dušu van svog vremena (čak su mu i reference outdated – u rimama referencira crno-belu seriju iz “Stooges” iz 60-ih, Američke “Kamiondžije”; ili Redd Foxx-a crnog komičara koji je umro 1991e).

No introspekcija nijednog repera nije odvela dalje od zatvora i zato maskota PampNolie popunjava svaki bracket u svesci svestranog pop-gengsta repera:

She say “Kodak you get on my damn nerves”
And I say ” Bitch you got on my dick first!”
My pinky ring bout bigger than my head is
And all yall lookin down at my feet when I said this

U jednom od momenata je hteo da se sprda sa svojim rođacima koji su koristili sa flak-u (sintetička droga koja drži VICE u poslu i ljude pretvara u zombije) snima za njega traljavi freestyle, koji će deliverijem i trademark Kodak boppovanjem i bez refrena postati njegov prvi nacionalni hit (na Billboard Top 100 je debitovala 3 godine pošto je snimljena). Kodak je bio na putu za regularnu WorldstarHiphop rotaciju i jedan mesec do toga da ga headhoncho G.O.O.D. Music-a primeti na G.O.O.D. Youtube Watch-Toweru i pokaže Yeezusu. Rođaci, braća i “day ones” konačno zabadaju tiket.

Ipak život nije bio samo artistično uspinjanje i blowing-up, jer je Kodak do 16-e imao susrete sa zatvorom kao da mu je nadimak Probavita, a za probation zna pre nego što se zapitao zašto je nebo plavo. Na sebe skreće pažnju i kada okači sliku mršave prikaze u narandžastom kombinezonu i lisicama iz kojih samo što ne procuri jer izgleda kao da je UNICEF bust down-ovao postrojenje Boko-Harema i uslikao ga pre nego što je poklonjen Madoni. Od dečačke delikvencije Kodak je u kandžama sistema od kog ne spavaju ni multimilioneri kao Meek Mill.

Za napunjenih 16 godina Kodak prelazi u drugu fazu karijere kada stavi zlatne grilove u zube. Permanentno stavljanje grilova je tradicija – sade bling sade u gums, ne zbog reperskog pomodarstva već zbog toga što su ovo doneli Haićani kako bi se razlikovali od robova. To što ovom Floridskom reperu pesme nisu derivativi 90’s- Screw ili okultnog repa kao većini tadašnje soundcloud generacije, garantuje da “lil jit” dobija sve veći following.

9. SKRILLA / SKRT

ALBUM: HEART OF THE PROJECTS

Hiperbola sa Mocartom je verovato trula ali sam izvukao baš tu jer je Kodak sa 12 imao sličan notoriety i bitnost u vezi neviđenog talenta i poređenje sa prvim muzičkim superstarom Vienskog dvorca je preciznije nego poređenje sa Lebronom, iako je “Scrilla” došla kao prva major utakmica na kojoj rookie treba da pokaže da nije bust.

Kao u slučaju svih prvih pik-ova koji okreću glave još pre nego što budu pozvani na podijum da stave timski kačket -jer se rađaju jednom u 10 ili 25 godina, i NBA Kodak donosi nešto svoje i plasira pesme koje bi danas bile validni “Top 10” pik aktuelne godišnje rep liste. Naravno nijedna od ovogodišnjih Spotify curated plejlista nema pesmu na kojoj iko radi nešto slično. Recimo, adlibovi koji su još od Jose Guapo-a karte za ulaz, kod Kodaka su samo ispucan kupon; ili kako Kodaku “skrr” stoji kao Voziću Tomasonu “Choo-choo”. Ne koristi je (trep onomatopeju) kao pojačivač ili mark, ako bi bio skejter to nisu točkovi njegovog skejta nego nalepnice i usput radi kul trikove.

Posle Skrille sada više nazalni i pomalo mumbling Kodak započinje redovan susret sa WorldStar fanovima koji će moći da ga izbegavaju samo još neko vreme.

ALBUM: HEART OF THE PROJECTS

Već sa drugim singlom koji je išao skoro u paketu, Kodak je pokazao da je timeless. Auto-tune devica koja prati ritmiku bluesman-a iz Las Vegas-a, radi na “SKRT” sve što i na “SKRILLA” samo sada traži sažaljenje jer je tužan, napaljen, melanholičan i uvređen. To ne znači da ovde ne boppuje jer MDMA veče dobija vrhunac, a kako i neće kada je instrumental kao letnji povetarac u crnom “coming of age” filmu baziranom na Shorty-u sa klupe u “Belly”u koji sada igra ragbi i prodaje kilos na univerzitetu u Floridi.

Ako zbog nečeg treba mrzeti belce onda je to jer arhiviraju očite klasike kao Illmatic ili DAMN, kao da od toliko miliona i reizdanja buduće generacije ili vanzemaljci neće uspeti da dođu do kopije, pa im treba još jedna da se sačuva na Univerzitetu. Ako posle apokalipse niko ne uspe da nađe ove albume u iskopinama, Harward Univerzitet bolje da je nekom dao šansu da čuju “SKRT” da ima jasniju sliku o ljudskim emocijama nego što bi je dobio od ona dva klasik albuma.

Spomenimo i Drake-a koji obožava da pogura repera pred ciljem pa je i Kodaku odradio klasičan OVO co-sign potez, koji je usrećio tuce repera pre njega. Đuskanjem uz “SKRT” uz šampanjac, papi je na svom private jet-u praktično ugurao loptu u prazan gol. Dopunio je kadu, iako si već zavrnuo vodu i ne treba da sumjaš da je artist rođen pod imenom Dieuson Octave odbio cosign uz reči “Drake ain’t make me”.

U svakom slučaju posle tri hita koja ulaze u regularnu rep radio rotaciju, jasno je da je ovo jedan od onih prirodnih artista kao Future, koji ne jure hit, već bengere izbacuju kao da je jučerašnje đubre.

8. Can I

ALBUM: LIL BIG PAC

Lil Big Pac” – mixtape koji je bio album po promociji, formatu i gostima je u maloj dozi i njegov “Marshall Mathers” LP i još u manjoj “HipHopium” kao breaking projekat, u momentu kada ga svi znaju dovoljno da imaju isčekivanja, ali ga ne znaju dovoljno pa ne znaju gde da ih stave. Znalo se da će biti Datpiff zakucavač sajt-a, a hajp je Kodak pogurao do max-a kada je najavio album tako što je izjavio da je bolji od 2Paca i Biggie-a. Već krhki odnosi čuvara kulture i mumblaša teraju boom-bap koaliciju da reše od ovog momenta kako Kodak ne zaslužuje nijednu šansu.

Krejt-digeri opet nisu gledali dalje od svog nosa inače bi videli da se Venov Dijagram njihovih stavova poklapa sa Kodakovim. Kodak vodi sličan rat u ime kulture koliko u ime integriteta – neće da rock-uje sa Lil UZI-em jer “Cash Money is an army” i ceo opus Soulja Slim-a govore da mora da se ogradi od generacije emo-rok-repera i da je “that nigga booty”. Rep već dugo nije CNN za crne ljude ali Kodaku je rep koji te natera da zaviriš u svoju dušu ili pronađeš sebe i zato ne podnosi muziku koji nema substance : “I don’t even listen to Yachty, he ain’t even dropping no knowledge.”

I feel like a lot of rappers are just talking bullshit in the game, a lot of them, like, where the fuck these niggas from, anyways? I feel like it sickens up the streets to be dumb. Where Biggie at? I don’t wanna be caught up in that lifestyle. Soulja Slim, where he at?

Ovde dumb-down-uje stil sa prva dva mikstejpa, ako je dumb down-ovanje ono što je Jigga uradio na “Volume 1.” Rep kroz ugrađene dijamantske zube sada zvuči još nazalnije i Kodak koji je usporio flow nekog će zavarati da sad više mumla. U stvari je u zoni kao svi artisti koji su svoj skil usavršili do te mere da sada mogu da ga drže u džepu i koriste kao da imaju Pokemon-a sa Wolverine-ovom snagom, iako je dobio usporeniji drawl jer je molly zamenio za novu omiljenu drogu – lean.

Giljotina zakona mu je stajala nad glavom i “Free Kodak” kampanja je ispratila i ovaj album, ali Mr. Bill zvuči nikad mirnije i usaglašenije, prepušten momentu koji je učinio da deluje kao da je najgore prošlo, iako najgore još nije ni došlo. Na ovom albumu im gomila tih malih koncept pesama i storitelinga i sa 19 već se formira kao general koji će da drži propovedi dok krsti one što mu nisu slali pisma u zatvoru i posle ovog albuma će da shvati kako je njegova jedina safe zona pored studia – Pompano Beach i zombiji sa dredovima sa kojima će da isprca nešto nasty na Live-u.

Na “Can I” do izražaja dolazi Kodakov-a bluesman strana i ova reinkarnacija van svog vremena zvuči kao salesman koji je prisustvovao nekim tragičnim partijama blek-džeka a da nije trepnuo, pritom piše rep psalmove kojima bi bio okićen geto-Sveti Testament kad anđele ne bi bilo sramota da uzimaju mudrost od tinejdžera. Kodak samo želi da bude ostavljen na miru i ako je Ice Cube imao savršen dan u kojem ne mora da nosi svoj AK, Kodakova vizija opuštenog podneva je kada na sebi ima 40-icu.

Svoje ortake u zatvoru uverava da je vreme samo izmišljen koncept jer se postarao da su obezbeđeni, a toliko pozitivnog uvek izgleda kao da nosi dozu ironije sličnu 2Pac-ovoj “Aint Mad At Cha”:

Your brother just told me you hopped on a plea for three
But everybody sayin’ you caught eleven years, G
I’m doin’ good nigga, how about you
?”

U refrenu ispunjenom burbonskom slašću, Kodak lakonski je opet između uspeha i ulice i upravlja sa deliverijem koji je retko efektan, “Money dont make you but make a nigga crazy” – još jedna mudrost bačena niz vetar?

7. Corrlinks & JPay

ALBUM: PAINTING PICTURES

Na masterpiece-u prigodno nazvanom “Paiting Pictures” Kodak je totalno ukrotio melodije, pa sada njegova kadenca ima smooth sailing i definitivno je još ovde naučio da vozi boat, ranije je sijao, a na prvom albumu sa elitnim gostima kao Future i Jeezy, sija kao supernova. I ovaj album je pratila kulminacija anti-Kodak kampanje, kada je izvrgnut ruglu novinara Breakfast Club-a prvi put pošto je touchdown-ovao Nju Jork.

Nemojte se uzdati u Sharlamagne-a koji je ovom malom crnji dao titulu “donkey”-a dana, jer Kodak potvrđuje –“street nigga with a lot of book sense” liniju kada pre albuma promeni haićansko born ime – Dieuson Octave u “yee-haw” zvučeće – Bill Kohan Kapri, iz poslovnih razloga, kako potencijalni partneri na papiru ne bi izvalili da je crn.

Na albumu na kome se nalaze “Coolin and Booted” ili “Up In Here” i pesme sa takvim melodijama i flow-ovima in the pocket, odabrati “Corrlinks And JPay” je možda smešno jer je Corrlinks and Jpay online sistem za komunikaciju zatvorenika sa spoljašnjim svetom, (mislim to nije smešno), ali jeste što možda jedini put Kodak ima toliko prost refren sa dve glupe ponavljajuće reči. Nije mi teško da pomislim kako ustaljeni repetativni refren služi da naglasi ograničenost komunikacije u zatvoru jer je Kodak kao moderni umetnici koji mogu da slikaju Sikstinske triptihe ili flemanske pejzaže za kuhinju ali odbijaju jer hoće da crtaju lule na kojima piše Šešir.

Kodak može da pojede tvog omiljenog “Diggin In The Crates” člana ali će tradicionalisti da ga ospore kao i Gucci-a samo zbog nazalnog deliverija. Kao učenik “old skula” on ne radi melodične deonice kao što ih croon-uje NBA Youngboy ili Post Malone već njegova napaćena melodija prati tradiciju 90’s repera kao Bone Thugs, 2Pac, Biggie i Coolio koji su harmonije koristili shvatajući da rep neće prosperirati ako ostane samo za lunchroom stolove i bitboks. Kodak-ova melodična strana ne crpi uticaj u današnjici i Kodak bi bio “Heart Break Kid” i da se nijedan XXL Freshman nikad nije rodio.

6. Transportin’

ALBUM: PROJECT BABY 2

“This is KODAK World” glasio bi slogan kojom kompanija za foto-aparate započinje zajednični promotivnu kampanju i najavu petočasovnog Kodak Black Specijala u Radio City Hall-u u Nju Jorku, kada bi Kodak bio više lightskin i kada ne bi išao kroz spoljašnji svet kao da je Hercules iz Švarcenenegerovog debija “Hercules Goes To New York” jer je jebeno feral dete. Ako ovo nije Kodakov svet, bio je to Kodak-ov momenat i “Transportin” je njegovo slaganje sa society-em, izlazak deteta kog nisu podigli vukovi nego gorile i poziv da ceo svet da boppuje sa njim ili da ga gleda kako boppuje.

All-orange, matching colors Kodak prigrlio je svet i to kada se usudio da pipne ono što niko drugi ne bi smeo, kada je od paranoičnog klasika Geto Boys-a o psihičkim problemima napravio “feel good” himnu zlatom okupane Floride. Pesma zvuči kao da je radijski hit na Juice World-u, planeti koja je poslala OJ Da Juiceman-a kao predstavnika na Zemlju, iako me je prvo podsećala na Chief Keef – Macaroni Time sindrom kada trep reper uđe u superstar kategoriju i otpočne svoj pobednički krug finesse-ovanja na oblaku blaženstva i nestane ulična urgentnost ili štagod.

Svakako sam propustio još jedan Kodak-ov očiti pečat u pesmi, njegov always povređeni momenat, kada mora da stavi do znanja osobi da mu je urađena nepravda. Kodak koji “Dont fuck with shorty” i zato neće da okači shorty-ev mixtape, bi bila klasična rep prozivka da nije Kodak-ova, a on uvek uzvraća za bol i želi da se zna da je uvređen jer je Kodak teatralan. Ne radi to da bi se “shorty” osećao ko govno, već da bi te naterao da shvatiš da si loš jer je Kodak najosetljivija beba ikada.

5. No CoDefendant

ALBUM: PROJECT BABY 2

Peto mesto je bilo rezervisano “Roll In Peace” možda i najprihvaćeniji, najduže odzvanjajući Kodakov hit, što je u retrospektivi postala problematična stvar, za mene makar. Propsi toj pesmi će ovde da stanu, iako me oversaturizacija truba koje su 2018-e postale omiljeno freestyle sredstvo sa brojnim remiksima pesme, nije naterala da zaboravim “whoa” dens rutine tinejdžera sa jutuba koji su pesmi dali osvežavajući splash. Ali Kodak-ovo pričovanje iz pesme i refrena se jednostavo izgubili u shuffle-u whoa-a.

Ako je pesma postala bitna u ovoj rep filovanoj deceniji Kodak-ov glas je izgubio na bitnosti, i preachuje praznoj sali, jer je Kodak žrtva vremena kada se više analizira odnos umetnosti i ličnosti koja je stvara, pa ljudi koji pokušavaju da kažu kako se umetnost ne može odvojiti od artista, Kodaka proglašavaju kao najgoreg od svih. Aktivisti koji udaraju u ime empatije nemaju empatije prema ljudima kao Kodak koji su sa svojim glasnim nesavršenostima i savršenim fuck-up-ovima savršeni za diseciranje i mrcvarenje.

Kodak je žrtva novinara i javnosti koliko i žrtva zakona – njemu je u većini medija ko Fader već presuđeno i publikacije odbijaju da pišu o njemu ili da rade recenzije iako nema presude za seksualni napad. Meanwhile će da intervjuišu Hilari Klindon ili Baraka Obamu ili Cardi B.

Naziv mikstejpa “Project Baby 2” znači da Kodak definitivno isfrustriran neomogućnošću da funkcioniše u stvarnom svetu i fiktivnu želju da opet thug-uje po Pompano Beach-u prebacuje i na muziku. Ceo Kodakov “project baby” shtick ili najmlađi u čoporu, je utisak Boosie-evog “Youngest Of Da Camp”, epiteta koji je dobio u Concentracion Campu-u, lejbelu koji je osim što je otkrio Boosie-a stigao i do platinum hita za Young Bleed-ov nacionalni rep hit sa Master P-em i postavljao osnove za gengsta strain trepa u Baton Rouge-u koji traje do danas sa NBA YoungBoy-em i Fredo Bang-om.

“Project Baby 2” je od početka do starta novo putovanje kroz Kodak-ov svet “trials and tribulations” ali i obmana i samobmana, lojalnosti, zabadanja u leđa i ispitivanja tuđih namera i svoje duše, a na “No Codefendant” se vraća na pitanje koje je načeo u jednom od prvih intervjua. Preispituje ljude i njihove stvarne namere sve vreme, pitajući se naglas dal mu stvarno želiš da uspe i ako te ne bude vodio sa sobom? Osećam da je bilo bunch of weird faces ka podu kada je to snimio.

“Ive should killed my cousin that night, cuz he was the only witness, But i didn’t cause i love ’em to infinity”

4. When Vultures Cry

ALBUM: HEART BREAK KODAK (HBK)

Kodak u zatvoru i ove godine čita pisma za Valentina, i izbacuje jedan od onih ne-kanonskih albuma, side-project kao Ghostface-ov R&B album ili Chief Keef-ov “Thot Breaker”. Ime albuma je derivativ još jedne legende pre njegovog vremena – WWF superstara iz 90-ih, Shawn Micheals-a, čiji će monikir “heart break kid”-a poslužiti da Kodak na tejpu bude kodeinski Amor sa strelicama koje umesto ljubavi u tebe usađuje bol, čežnjenje, potragu za objašnjenjima i lamentiranje nad stranom ljubavnika koja je žešće oštećena, iako je izlaz uvek – praštanje.

Bitovi koji su krojeni kao da budu trep verzija “808’s & Heartbreak“-a, doprineli su da ovo ne bude klasik koji se degustira odma a kritika je ljubavni projekat dočekala samo kroz prizmu njegovog problematičnog ponašanja prema ženama koje ga tuže. Neće propustiti da vide toksičnog Kodaka ni kada ovaj Kermit peva Keyshia Cole tip balade:
“I’ll even let you use me, baby if you wanna use me
I don’t care what you doin, I’ma support your movement”

Pa Kodakov-o srce curi na pločniku bez svedoka, jer je Kodak postao skoro radioaktivna stvar.

Jedna od soul-baring pesama koju nisu mogli da ospore je “When Vultures Cry” jedna od onih Kodak-ovih “drugačijih” pesama koja ima polovinu istovremeno očajnih i blagoslovenih komentara koji se češu za glavu zbog mix-a pesme i preklinju ga da snimi regularnu verziju. Ali hej zato imamo Mikelanđela ili Autechre naše generacije a ne A Boogie-a sa dredovima i 32 krune u zubima. Kodak bi trebao da bude kulturalni artifakt i da se montira na razglednice ko Vitruvijanski čovek, a na “When Vultures Cry” golubice iz Prins-ove pesme zamenjuju vrane i zov više nije anđelov već pripada malom demonu iz pakla.

Jedna od Kodakov-ih najboljih i najtežih strofa donosi Kodak-ovo shvatanje da je đubre i da kao njegov odbegli otac pre njega, verovatno je i njegov sin proklet od rođenja. Nekom ko ide u Danteovske ponore, verovatno bi i Kafka zavideo a ali popularni kritički idioti kao Needle Drop Fontano u njemu vide jednodimenzionalnog trepera sa jednim flow-om, jer belim kritičarima sa nosom u Da Baby-evom dupetu, Kodak je roba na polici, vredan kao mixtape na dnu Dirty Glove Bastard-a koji ima fotošopovanog Grinča sa pištoljem i bricks na kaveru. Kodak-ovom albumu ne možeš suditi posle 2 sata, nisam siguran ni da možeš posle 2 godine, jer je Kodak dao svoj život da postane ono što bi bila Bobby Gentry da je ova folk-blues zvezda sa gitarom i sorrow-om bila rođena u Black States of America.

3. Lockjaw

ALBUM: WAVE GODS

Iznenadni letnji hit na kojem Kodak i Montana flow-uju “Coupe De Ville sa hidraulikom” rep je doneo ekstra južnjačkog Kodak-a koji je ovde posebno spržen ali zvuči sveže kao i moody/hunted bit koji bi mogao da jam-uje i u 1995-oj. French Montana ima svoj talenat A&R/a, i naravno da je prvi zavalio kako Pampona Beach reprezent može da iznese pesmu, pa Kodak-ove freestyle linije postaju refren koji će obojici doneti novi nacionalni hit – pesma je prvo bila na drugoj polovini “Wave Gods” mixtape-a, ali postaje fan favorit i kao najpopularnija pesma za kola očiti kandidat za video.

Odluka da se Kodak i Montana smenjuju je takođe dobra odluka, a retko jedan spot sa plavim filterima ovako doprinese već savršenoj pesmi i doda joj na već savršen vajb. LockJaw je sasvim sigurno o efektima upotrebe kokaina, kao i o tome da uvek treba da bite down kada te policija nešto pita, ali se Kodakov refren se na treći način može tumačiti i kao odgovor kritici u ime nove generacije: “It be hard to understand me cause my jaw keep lockin’”. Montana ju je čak stavio na svoj novi album, i tako je večna pesma sada na tracklistingu njegova tri projekta.

2. Tunnel Vision

ALBUM: PAINTING PICTURES

Kao veliki broj mladih crnaca iz single-parent kuće, Kodak koji uslovnu vuče od 16-e godine nije imao šanse protiv statistike od 50 posto “odraslih” afro-amerikanaca koji završe u zatvoru, često jer trpe posledicu tinejdžerske greške kroz ceo život. Nove životne okolnosti koje su zatekle dečaka iz džungle koji je umesto po lijanama baunsovao po centrima za maloletnike nisu usporile stare navike, ni naivnost i lakomislenost malog Kodaka koji se kreće tako da ne postoji šansa da ga sistem opet neće uzeti. Svi imamo loše odluke i užasne navike u našem promašenom karakteru ali project crnci kao Kodak doživljavaju posledicu i kaznu za svaku. Tako da je Kodaku rano jasno da je Američka paklena mašina usavršena kako crnac ne bi uspeo. Ne želi samo prežaljene već i one koji su okrenuli točak svoje sudbine.

Siguro je da pomoć nije laka, a Kodak je daleko od rešenja, sam sebi najveći krivac da čak uspeva da iznervira i pubicistu koja radi sa ljudima na media treningu u jednom od poslednjih pokušaja da se pomogne njegovim javnim nastupima. Žena koja radi još od Elton John-a, navela je u New York Times-u kako je Kodak Black jedina poznata osoba sa kojom je raskinula saradnju posle dva dana. No, uvučen je sistematskom opresijom nepoštenog sistema i ostavljen kao feralno dete koji sada treba da savlada neki sistem pravila i vrednosti iako je u stanju PTSD izbeglice iz treće zemlje sveta koja živi sa regulacijama Novog Svetskog Poretka.

Bojkot Kodaka u medijima je opasniji je od bojkota kakve je imao Eminem jer se može desiti omission kada Kodak ne bude kreditovan dovoljno za doprinos svog GOAT-a u art formi. To bi bila surova kazna za nestabilnu prirodu nekoga kome je nasilje normalizovano kao livada u parku i baloni od pene a slično se dešavalo i Biggie-u, koji je optuživan da pravi muziku koja doprinosi never-ending genocodu njegovog naroda. Kao da je pevanjem o “playa hater”-u i filmskom organizovanom kriminalu bio proizvođač a ne produkt.

Ceo njegov život je struggle između knjige i atrakcije ulice, planiranja da dođe konjem na maturu i dobijanja GED-a u zatvoru, obećanje da više neće ići u zatvor i novog kontemplejtovanja u ćeliji i svaki put kada veruje da je izašao iz kruga opet se vraća i ostavlja nas sa strahom da će njegovo ponašanje i skandali zaseniti output koji izdaje. “Tunnel Vision” je jedan od hiljadu razloga zašto repera koji zamalo da se zove Black zovemo rep genijem – na pesmi umesto da “winning” rimuje sa “prison” on iskoristi reč “penitentiary” dokazujući manir starih majstora koji ne vole da koriste lakše opcije u stvaranju. Ko bi drugi napravio frulašku pesmu sa nekom substance.

“I am Glad Donald Trump Became The President Cause We Gotta Destroy Before We Elevate.”

1. Calling My Spirit / ZEZE

ALBUM: DYING TO LIVE

Po izlasku iz zatvora Kodak ne spava prvih 24 sata i stanju sleepwalk-ujuće katarze počinje snimanje novog albuma koje je Kodaka dočekalo sa većim zakonskim problemima nego što može da preživi. Sa 20 godina, Kodak je rep veteran i donosi iz zatvora krstić, rečnik i Bibliju i oseća da je sredstvo kroz koje Bog priča, i u mometima sloma je uveren kako je kroz struggle našao smisao, ali podseća koliko dobrota ne služi svrsi ako je u “keeping it real” najviše što dobiješ:

“I just took my brother’s charge like I am not rich
I took my brother’s charge like I ain’t got shit
I guess he ain’t step up for me ’cause he ain’t got it in him

Kodak na “Dying To Live” ubija toliko puta izneverenog Octavius Daisona, da bi postao Bill Kapri, čovek sa čistim računima, a najviše quotables koje mogu da se čitaju kao Vladika Nikolajev “Kakve su ti misli takav ti je život” je za bivše ortake i rođake koji od ovog albuma više neće dobijati ni name drop. Tako nas Kodak i podseti da je jedini reper koji danas može da priđe Tupakovskoj “Ruža Iznikla Iz Betona” poeziji:

To create my future, I had to revisit my past, revisit my pain
But I won’t never let you back in, we can’t rekindle that flame

Da povećava svoju duhovnu stranu vidi se kada u pesmu sa XXX-om uzima odlomak iz Malcolm X-ovog intervjua, u kojem Malkolm objašnjava nasilje crnih radikala podsećanjem da nisu oni postavljali bombe u crkvama kao što se desilo u Birmingemu 63-e. Poenta o nasilniku koji optužuje žrtvu za nasilje pojačava Kodak-ove misli koji ukazuje na smrt XXXTentaciona koja je deo šireg sistematskog nasilja. Mnogi će opet videti kako koristi smrt nasilnog repera samo da bi suptilno adresirao svoje problematično ponašanje.

“You tryna change your life, but they won’t let you”

Na “Calling My Spirit” metaforično beži iz identiteta prolematičnog Kodak Blacka i postaje elvejtovani Bill Kapri koji je izbegao krug samouništenja čak iako ga zatvorska grobica čeka i posle poslednjeg albuma.

ALBUM: DYING TO LIVE

Haićanski sleng za zombije dobija veseliju ulogu kada “that Z shit” postane koncept najvećeg Kodak-ovog hita “ZEZE”, pesme sa tropskim udaraljkama kojih se neki Kodak-ovi fanovi sećaju još iz njegovih uličnih klasika sa non-albuma kao “Molly pt 2” ili ” Rapping & Finnessin“. Mitološko stvorenja sa Haićanskih ostrva koje spaja život i smrt vodi Kodaka do vrha chartova, a poznatiji snipet još uvek nije izašao – iako pored bita male zasluge za popularnost mesecima pre izlaska ima i Kodakovo igranje u studiju.

Instrumental sa 10-osekudnog instagram videa počeo je da se loop-uje i pušta po klubovima, kućnim žurkama ili čuje iz kola i pesma je ušla u istoriji još pre nego što je bila gotova. Kao što zna da bude slučaj sa pesmama čiji snipeti su izvrteni, očekivanja su bila malo izneverena krajnjim instrumentalnom i strofama, ali smo samo frontovali. Producent prvog Tyga-inog #1 hita (“Taste”) sa svojim semplovima koje su za uši ono što je Eshter Baxter bila za čitaoce King i XXL časopisa, ponovo je napravio letnji hit koji je čistiji od kapljica vode koje su fejk našpricane na reklami za Pivo i Kolu – jedino što je izašla u Oktobru.



#pray4Kodak

#Prati nas na Instagramu