A password will be e-mailed to you.

Woodstock 99, planiran je kao festival koji će da obeleži 30 godina od najpoznatijeg rok događaja svih vremena, i bude istovremeno zaitgeist nove generacije i podsetnik na vreme kada je postojala nada kako rock muzika može da izleči svet od ratova i sveopštih problema. Rimejk je ostao zapamćen samo kao deo kulturnog nasleđa lude strane istorije iz 90-ih, a iako je originalni i Woodstock bio suočen sa gomilom problema – posle je romantiziran do besvesti, pa danas svi znaju samo farmera koji je hipicima delio mleko, Hendrixove LSD solaže i pola miliona smrdljivih ljudi koji su uživali lake droge bez ijednog napravljenog incidenta. Verzija iz 1999-e upamćena je po zlu, zbog stvari kao što su – tuče u blatu, požari i vatrena stihija koju su potpaljivali rok fanovi, grupna silovanja, visoke cene vode, nedostatak hlada i Mini-mi – patuljak iz „Austin Powers“ franšize koji je bio fristajlerski raspoložen host.

Događaj koji je trebao da slavi rok i urbanu muziku, danas je poznatiji kao „događaj koji je ubio muziku“,  ali ćemo ovaj teatralni naziv pripisati rok dinosaurusima, koji su mahali pesnicom u pravcu nu-metala dok gitarski bendovi isparavaju u nebo i gase se zajedno sa vatrenim stihijama koje su učinile Woodstack 99 notornim. Na kraju posle festivala, možda se zaista mogla i napraviti linija, slična onima koje čine vremenske odrednice kojima događaje iz istorije delimo u periode ili epohe i uskoro će prženje, ekspolozivnost i belački gnev rok bendova koji viču „Free Tibet“, zameniti – TRL, Eminem, Destiny’s Child, povratak TLC-a, boy bendovi i pop princeze koje se jebu sa koreografima svojih spotova.

Jedan od svetlih trenutaka festivala, slika koja je pokušala da izleči rasizam- Puff Daddy i Kid Rock

Druga retka svetla tačka festivala bio je DMX – najveća rep zvezda tog momenta. U tom trenutku, imao je dva multi-platinum albuma i bio je jedini reper u istoriji koji je u istoj godini imao dva albuma na prvom mestu Billboard Top 100 liste. Ovo je redak primer skoro savršenog rep koncerta i prozor u momenat pre nego što je Eminem stigao i pre nego što je Jay Z zavladao, trenutak kada je The Dog bio sam na tronu.

 

Ovo su hajlajti i zapažanja koja sa nastupa koje ću obraditi u tezama:

  • dve američke opsesije – selebrtiji i mash-upovanje, dostižu vrhunac na kraju prošlog veka, pa iz tog razloga dva mid-celebrity-a iz 90-ih najavljuju DMX-a. Španjolska ikona crne kinematografija i 2pacov dejt za Soul Train Awards 93e  – miss Rosie Perez, flauntuje po bini svoje poprsje, kao da pokušava da stavi na test – tvrdnju da su svi muškarci kerovi, dok joj iz publike viču da skine top a verovatno i još neke pogrdne stvari. Concert-goeri su pijani, opaljeni suncem su spremni na sve, pa da je Rosie sišla dole ili slučajno pala, nema sumnje da bi je rascepali kao Božićni poklon a zatim i napastvovali. Tretirali bi je kao Jodie Foster u fliperani, budući da je na Woodstocku 1999-e bilo prijavljeno više silovanja nego u Indiji od 1986-e godine kada je nacionalnim dekretom ohrabreno grupno silovanje devojaka – ako to dvojici ili više muškaraca čini plezir. Najmlađi Baldwin, izgleda kao da je upravo odbijen za ulogu u onom filmu gde Adam Sandler ima 30 godina i emotivno i psihički je zreo tek za pohađanje osnovne škole sa trinestogodišnjacima. Izgleda kao da voli da spava samo sa ženama koje doje svoju decu. Ali Rosie Perez je u ovom momentu bila na vrhuncu poznog doba ultimativne seks ikone i jedna je od onih žena iz kojih ne bi izvlačio čak i ako bi mi usred snošaja rekla da su joj i obojica bivših parntera – Eazy E i Magic Johnson, u pičicu uletali – raw.

 

  • Svaka osoba na ovom koncertu je iz predgrađa, velika većina njih u 22 uveče gase svetla, grabe krsteve, pale sveće i uzimaju Ouija Board, kojim prizivaju oca od Jonathan Davis-a, da bi zarobljavanjem njegovog duha pokušali da se osvete za ono kada je mali Jonathan izgubio nevinost pošto ga je papi jedno jutro odveo do podruma. Nacija metalaca, rukom formiraju slovo X i dižu ga u vazdh kako bi dočekali DMX-a. Počinju čak da reže i laju kao da su DMX-ova čovekokereća vojska. Na Dark Webu su se pre par godina pojavili dokumenti u kojima stoji da su američke službe, zabrinute prizorom belačke poslušnosti prema hood crnji kao DMX -napravile plan kojim će DMX biti odstranjen iz mejnstrim života, kada ga navuku na krek-kokain. Plan je možda toliki uspeh imao, jer nisu znali da je DMX u ovom momentu već bio na krek-kokainu.

 

  •  DMX izleće uz „Intro“ sa prvog albuma. Ako je Ozzy mogao da odgrize glavu šišmišu osećam da bi DMX mogao da zubima isčupa srce pit bulu, ispljune ga i nastavi da repuje „Intro“ koji zvuči kao da je priključen na 4000 volti koji se napajaju direktno iz špice WCW Monday Nitroa. Mike Tyton je jedno vreme koristio ovu numeru kao svoju „entrance“ temu i naravno da je ugrizao čoveka za uvo, dva puta.

 

  • Neki roker poznih godina koji je poslednji put došao na rok-festival samo da bi na trenutak ponovo oživeo svoje uspomene iz mladosti, sigurno je posmatrao DMX-ov nastup sa udaljenog brda i kao tužni mohikanac sa suzom u oku, mogao je samo da konstatuje kako je rep novi rokenrol a DMX-ov glas je jači od distrorzija električnih gitara. Onda je progutao LSD koji čuva još od „Mamas and Papas“ koncerta iz 1969e i ubio se.

 

  • DJ cut-uje „My Niggas“ traku, publika se dopunjava sa DMX-om i tako dobija slatki ukus zadovoljstva izgovaranja reči „nigga“. Vidi se da ih je iznenadni plezir previše uzbudio i da su bili i suviše egzaltirani prilikom da koriste reč nekažnjeno, jer na kraju pesme više niko u publici nema snage ni „N“ da izgovori. DMX ostaje sam sa „niggas“, pomalo simbolično jer je nešto najbliže crnoj osobi koju može videti u krugu od 5 kilometra – Fred Durst.

 

  • Dark Man X, u maniru rok-metal zvezde, čačka belačko ludilo i održava napaljenost publike rečenicom :“how many of you motherfuckers dont give a FUCK?!“ Kao da je čitao priručnik iz „How To Rock a Crowd“, svaka čast što je izvalio šta loži „totally dude“ likove i savršeno izveo neprimetnu zamenu rok idola za rep zvezde.

 

  • Obožavanost DMX-a od strane bele publike me je podsetilo na neprijatan susret koji sam imao sa hordom wiggera iz provincija Srbije, dok sam naivno čekao u redu za 50 Centov koncert u Areni 2006-e godine. Polemika – oko posećenosti potencijalnog DMX-ovog koncerta u BG-u, koju sam započeo sa nekom devojkom čija se kosa krila ispod marame sa listovima marihuane – ubrzo je na njenoj strani imala pristalice sve većeg broja „AND1 znojnica“ ortaka, te sam morao da se povučem, ne priznajući ni dalje da bi DMX imao više publike od navrelije svetske zvezde u momentu – 50 Centa. Ipak možda je ostrašćena wigeraja bila na tragu nečega, možda je DMX zaista imao moć da napuni više od dve arene. Bio je prava ikona svakog ponosnog vigera, neko ko je tu za njih, kada ih mater pošalje u sobu, neko ko ih oseća i ko se trudi da razume. Dok su ostali reperi brojali kurve i keš, DMX je jecao na trakama, tražeći od Boga da mu se javi, samo jednom i potvrdi da je tu. Narod je prepoznao ovog, u srcu usamljenog umetnika, ako je njegova duša kapala, ljudi su to gutali, plus je voleo životinje, a zna se da ko voli životinje – taj je dobar čovek.

 

  • Neverovatno koliko repuje kao na CD-u, čak i na „Stop Being Greedy“ (11:30) uspe da izvuče oba deliverija iz pesme i da switch-uje bez problema iz jednog u drugi flow. I publika koja zna sve jebene reči je za današnje doba neverovatan prizor, pa danas čak ni na Nasovom koncertu niko ne zna reči, a na Young Thugovim nikad niko neće ni znati. Generalno vidiš da svi imaju provod svog života i neprekidno skaču iako je 80 stepeni i svi su izgoreli od sunca kao švabe u Sunčevom Bregu. Brza konzumacije današnje muzike je prežvakana tema, ali je gotivno kada shvatiš da su i američki fanovi morali da izvrte jedan album barem 10 puta, pre nego što pređu na drugo izdanje koje ih je koštalo 11 dolara i 99 centi. Možda današnje generacije imau previše informacija koje primaju sa svih strana pa mozak više nema toliko mesta da pamti tekstove, kao što je imao kod mladih u 90-im.

 

  •  rep>>>>metal i zbog toga što hard-core reperi mogu da naprave chill kod testesteron podižuće mase i da bar jednu pesmu posvete devojkama kao DMX  što je uradio sa „Its All Good“ (14:00)

 

  • Posle gledanja ovog koncerta jasno mi je da – svako ko tvrdi kako rep nastupi ne funkcionišu jer muzika sa zvučnika prosto nema isti kvalitet kao na disku – treba da duva jaja, jer ovde sve savršeno funkcioniše. Sve vreme traju šutke, vrište ljudi, talasi u publici, vibracije po sektorima, svaka treća riba na ramenima likova je izbacila sisice, sve drži neka konstantna sila uzbuđenosti, energija je na all time high, ljudi čak pevaju i B-sides pesme sa albuma. Pa i kada DJ zajebe ili pogrešno pusti bit koji isključi posle 25 sekundi, ispadne do jaja i planski jer je sve profi a i koliko uošte snage možeš imati da ceo DMX-ov set skačeš. Još u ovo vreme DMX u katalogu nije imao „Party Up“, „Whats My Name“ i „Who We Be“.

 

  • Ali je ladno DMX imao čak i baladu, jebenu pesmu za upaljače na koncertima, kakav čovek, pa niko nije imao baladu za upaljače u tom momentu, osim DMXa koji je rođen da nastupa pred 200 hiljada metal fanova. „Slippin“ (35:50) zvuči još potresnije nego na albumu, plus je refren otpevao drugačije tako da ga prilagodi festivalskom nastupu i plus ovde pesma konačno ima psovke (umesto zauvek editovane album verzije).

 

još nekoliko hajlajtova :

29:30 – kada izmorena masa čuje prve taktove „Where My Dogs At“

31: 38 – „Ruff Ryders Anthem“

34:20 – Rosie Perez vajbuje uz „RR Anthem“

 

Zaključak: Ako smo Kosheen, Maradonu, The Prodigy i Nik Slotera – sve naše legende iz 90ih uspeli da napravimo počasnim Srbima koji ovde dolaze kadgod im zafali punjenje svog ega, da li možemo da od DMX-a napravimo sledeću osobu koja će jesti sarme i donositi paketiće deci u Zvečanskoj i time primorati naše ministarstvo da mu uruči srpski pasoš? DMX-ov nastup na tvrđavi verovatno bi bio jedan od onih koji se godinama prepričavaju kao The Prodigy iz 94e na sajmu ili Cypress Hill 2004-e. Kako je uopšte jebeni Wiz Khalifa bolji izbor od DMXa, i zašto smo morali da gledamo Snoop Liona. Znam da postoji verovatnoća od barem 50% da se DMX neće pojaviti na nastupu jer je sav novac potrošio na ilegalne borbe kerova i nije mogao doći pošto oplakuje svog mrtvog ljubimca. Ipak nekad psu treba baciti kosku ili u ovom slučaju kocku na sve ili ništa, u suprotnom će EXIT da nastavi ka ponoru statusa vašara i postaće malo bolja verzija tehno festivala iz Sombora, kao što mu je suđeno. Ako keširaju DMX-a makar ima nade za njih, jer jedino Dark Man X sa svojom prayer-om na kraju koncerta, može spasiti grešne i napaćene duše svih posetioca tamo. Let Us Pray.

 

 

 

Nema više članaka