A password will be e-mailed to you.

Definitivnom penetracijom repa u kulturu Američkog društva počinje da raste i industrija idiotskih projekata i nastaju stvari koje će u knjizi novog Spasenja biti navedene kao jedni od razloga što šesto istrebljenje svih vrsta na Zemlji ne sme biti stvar za žaljenje. Uz dobar pitch u nečijoj kancelariji i malo repovanja stvar koju si mogao da radiš čak i ako si klasifikovan poslednjom kategorijom retardiranosti, loše ideje doživele su svoj najveći procvat još od 1939-e godine.

1985. Chicago Bearsi izdaju „The Super Bowl Shuffle“ singl pomoću kojeg zamalo da ubiju rep muziku, ali pesma postaje hit iako su Chicago Bears bili reperi koliko je Duffman iz Simpsonsa superheroj, a da bi sve bilo uvredljivije čak su dobili i Gremi nominaciju. Portal je nažalost otvoren. Ranih 90-ih, Fab Five postaju najpopularnija NCAA ekipa i Webber, Rose i Howard menjaju uske Leri Bird šorceve za široku opremu (utirući put za Iversona koji će rep modu odvesti u ekstrem thug dilera) i odgovaraju na novinarska pitanja Geto Boys referencama. Nekom u Industriji Snova se konačno pali crvena alarm lampica i dobija novelty ideju koja će ostati vredan artifakt iz čudnog vremena masovne proizvodnje pop kulture. Ne previše vredan, jer se i danas može naći na Amazonu po ceni od 2 dolara.

Produkcijska kuća je ispisala ček od čak $300.000 kako bi najvrelije mlade zvezde NBA lige repovali na bitove najboljih producenata tog vremena (Diamond D, Warren G, Ant Banks, DJ Clark Kent). Napravili su proizvod koji sadrži kombo najgoreg repovanja svih vremena i najgorih stofa ikada a respektabilan roster igrača koji su imali na raspolaganju može se podeliti u 3 kategorije: legende, „kult heroj“ igrači i igrači sa „upper-deck“ kartica.

Legende: Shaq, Gary Payton i Jason Kidd

„Cult hero“ igrači: Isaiah „J.R.“ Rider, Malik Sealy

Igrači sa „Upper Deck“ kartica: Cedric Ceballos, Denis Scott, Chris Mills, Brian Shaw

Legendarni igrači

Shaquille O’Neal – Mic Check 1-2 (feat. Ill Al Skratch)

Negde u ovo vreme Shaq izdaje album i postaje najpopularniji sportista sa albumom, prodatim u milion kopija. Ljudi počinju da se češu po glavi i pitaju da li ovaj čovek zaista ima skil za jedine dve stvari koje crnju legalno vade iz kandži geta. Sa prve tridesetdve sekunde ove trake jasno je da je odgovor na ovo pitanje odričan kao i da dȃ kojim slučajem James Naismith 1891. godine nije pričvrstio dve kante za smeće o plafon i dao deci loptu da ubacuju u njih – Shaquille bi sada verovatno bio bez levog bubrega, koji bi izgubio jer bi ga neko izbo nožem na jedinom poslu koji bi mogao da radi – stojeći na vratima Albanskog noćnog kluba u Bruklinu.

Kazaam ima glas dublji nego pička od Ćićoline odnosno dublji od pećine u kojoj je pračovek otkrio vatru a i zvuči kao rep nanendertalac jer mađija rukama i prosipa fraze kao „boom shaka-la„. Ipak u to vreme su uzvici kao „whoomp (there it is!)“ ili „hippa to the hoppa“ bili popularne uzrečice, pa mu se ne mora uzeti za toliko zlo. Sve ostalo se mora uzeti i ovog momenta bih rado slušao Kobijev jednočasovni fristajl gde opisuje kakvog je ukusa Shaq-ovo dupe ako bih time mogao da izbacim ovo smeće od pesme iz glave.

Najgori deo pesme: Na 1:40 kada Shaq počinje tribalni zov svog džinovskog naroda „Owee-owe owe ha…“

Jason Kidd – What The Kidd Did (feat. Money B)

Jason Kidd u intervjuima ima glas kao terapeut koji umiruje ljude za 80 dolara na sat i ubeđuje ih da ostanu u svojim toksičnim brakovima, pa je izbor njega u postavu repera-košarkaša verovatno gori od biranja Sam Bowie-a kao prvog pika ispred Majkl Džordana.

Aktuelni trener Milvokija vozi ovu pesmu poznatom „od bede do glamura“ trasom – nijedna ga nije htela, svi su ga ignorisali dok je radio na svom driblu a sad kad je poznat svi žele da dele deo ovog dečka, no shit govnaru pa to je deo selebrti života od pamtiveka. Sad više nema drugačiji tretman u školi, sada mu se obraćaju sa „Hey Mr. Kidd“, ali zar Kidd nije jedan od onih crnaca za koje svi misle da su belci, Maraja Keri tip crnca? Makar je onda mogao da uđe u radnju bez da ga korejci ne prate svaki korak pa je izbegao i da ga neki azijat upuca samo jer misli da mu je ukrao orange juice.

Rererenca u „Hot In Herre“ ostaće ipak hajlajt njegove rep karijere, iako je probao da nabavi i zakasneli street cred onda kad je prebio svoju ženu na mrtvo ime.

Najgora linija: „Try to hit the strip in a drop 500 Benzito / The phat two-seato“

Gary Payton – Livin’ Legal and Large

Jedan od najvećih trash-talkera svih vremena uspeo je u svoje vreme da iznervira čak i kralja košarke i izblajhanih struggle farmerica – Majkl Džordana a poziv za učestovanje na ovom projektu možda je zavredio i time što je u jednom slučaju takozvane „bratske vatre“ pretio da će pobiti svom saigraču porodicu. Pretnje su dobile još ozbiljniji ton kada su i drugi igrači posvedočili kako Gary zaista nosi pištolj u svojoj torbi ali su u timu sigurno znali da je GP odrastao u istom kraju gde i E-40 i morali su da okreću glavu na njegov jak ulični pedigre i da poštuju mir svoje prve zvezde.

Na svojoj pesmi Payton zvuči dosta slično kao Too $hort, ali kao verzija Too $horta koju dobiješ ispod stola na mufte, zvuči kao pravi Too $hort kad bi pravi Too $hort dodirnuo onu loptu iz Space Jama koja otima ljudima sav talenat ili kao Too Short bez crtice na $.

Legenda Supersonicsa repuje o širkom životu i fleksuje se na neku kriminalnu priču, kao sada zarađuje keš legalno kao da je Miša Banana igre i da je rešio da pere ruke od sumnjihih poslova, mada u post-kriminalnom razmišljanju donosi i neke bisere u stilu „bez muke nema nauke“ kao ova: „on my way to practice to work on my shot/cause you cant stop even when u reach the top“. Super rima o neodustajanju, dobra poruka ali me slabo radi kada je uvijena u pesmu u kojoj Geri Pejton repuje kao da vikendom proverava utovar ilegalnih brodova za Panamu.

Trivia: Too $hort repuje o bleji sa Gary Payton-om u „Just Another Day.

„Cult Hero“ igrači

Malik Sealy – Lost In The Sauce

Posle nekoliko odslušanih pesama telo mi pravi blage refleksne tikove jer je mozak primao informacije koje mu šalju pogrešna obaveštenja kako sam u nekom stanju intezivne presije odnosno nečemu što je najbliže efektu sličnom primanju elektronske šok terapije na stolici u Gvantanamu. Konačno normalna pesma koja je došla u pravo vreme, da mi osveži glavu i opusti moždane mišiće, pošalje telu poruku da je sve u redu i da je samo doživelo after-shock kao kompjuter posle nasilnog gašenja.

Pesmu prati težak i profound osećaj nostalgije jer je Malik Sealy poginuo 2000.-e godine u saobraćajnoj nesreći. Neke pesme kao da su pisane da ostanu za čovekom i u afterlife-u, a setna trubica koja se pojavi da ojača tešku tugu pesme i reminiscing tema čine ovu stvar neočekivano najpotresnijom pesmom koju sam čuo od mrtve osobe još od Proof-ove Kurt Kobain pesme.

Rip Malik Sealy.

Isaiah (J.R.) Rider – Funk In The Trunk

J.R. je postao popularan igrač 90-ih, delom zbog svojih scoring mogućnosti a delom jer su igrači sa inicijalima uvek bili ako ne popularni onda bar znaš za njih. Ipak ponašanje van terena je ono što ga kvalifikuje za ovaj album više od ostalih igrača. Koristio je suspenzije za korišćenje trave kao da isključivo samo sa njima briše dupe a Mutombu je pretio uklanjanjem sa lica zemlje jer je istripovao da ga je ovaj cinkario NBA-u za duvanje. Ni posle karijere nije se smirio pa je hapšen sa kokainom, priveden je za pljuvanje fana i opet hapšen jer je gađao radnika u Mekdonaldsu milkšejkom. U pitanju je stvarno „savage“ A klase pa ne čudi što jedini na albumu prelazi granicu opscenosti i psuje, a neretko i preti ozbiljnije od uobičajenih metaforičkih rep rima.

„I’m going to protect my defense’s a killa,“ linija samo na površini izgeda kao da J.R. možda koristi basket termine, ali mislim da J.R. poziva na oružanu odbranu u situaciji preke potrebe a sve zvuči još jezivije jer mi se čini da je liniju pre ove rekao kako će izbosti nekoga. U svakom slučaju repuje lošije nego zavisnik sa Oaklandskih ulica koji je osokoljen radom kreka prišao Master P-u da mu baca rime za ugovor i svaki novi sekund ove pesme deluje da mi se čini tako da mi organi propadaju tolikom brzinom da me ne bi prihvatili za listu donatora ni da smo jedini kandidati ja i Pikac iz „Vratiće se Rode“.

Očito je da će osoba koja je ovo snimila ili izgubiti život u obračunu bandi ili će ležati bar 4 godine u zatvoru, a  J.R. posle NBA karijere sigurno nije izbegao bar jedan od ova dva puta.

Eureka momenat:  J.R. Writer iz Dipseta je uzeo ime po J.R Rider-u.

Igrači sa Upper Deck kartica

Cedric Ceballos – Flow On (feat. Warren G)

Cedric Ceballos je tip igrača koji je poznatiji po imenu nego po svojoj igri a na svojoj pesmi je bacio neki west coast smooth flow prilagođen da se sluša na letnjoj žurkici sa bazenom na kojoj nema riba. Cedric se pronašao u ovome, previše je happy dok dlanovi vajbuju tražeći svoj fanki mood i pretpostavljam da je spot snimio dajući pare iz sopstvenog dzepa jer je previše samozadovoljan svojim sramotnim repovanjem da mogu poverovati da je neko platio da gleda ovu personifikaciju milkšejka od vanile, Champion duksa, Carlton iz „Fresh Prince Of Bell Air“ crnje. Stvarno je lik istripovao da repovanje i nije toliko teško ili da je možda baš on taj baja kojem zaista sve ide od ruke. Cedric je kao beba koja je stavila naočare i misli da je niko ne vidi ili kao dete iz 1990-e koje prvi put ima slušalice za vokmen na ušima i sada tripuje da ga niko ne čuje kad priča i ne znam odakle mu prava da bude nadmen u ovom smrdljivom repovanju, deca sa slušalicama makar imaju opravdanje jer su životno neiskusni a Cedricu treba staviti pesnicu u dupe no homo.

Izgledao kao reper od koga je MC Best iz grupe „Who Is The Best“ skidao g-funk swag.

Po kuolarima ide priča kako je ova pesma samo ubrzala postupak Lejkersa koji su ga trejdovali za neku bedu kao što je pravo za tridesetog pika u trećoj rundi i slobodu da ne vide više budalu u životu. Teraj ga stvarno u kurac.

Najgora stvar u vezi s pesmom: Seksualne rime kao „She’s on my nuts, oh no here she comes (How’s about a 68 and I owe you one?)“.

Brian Shaw – Anything Can Happen

Nova pesma na introspektivnoj strani medalje i još jedna u kojoj igrač-reper baca filozofsku liniju koja prati album čitavim tokom: „Life is like a jump shot„. Ipak obrće basket metaforu i prebacuje nas u buvaru kada počne da poredi ovaj život sa partijom bilijara: „manipulate the white ball in order to win/ take care of your own and save the 8ball for the end„. Ne razumem se u pravila bilijara ali znam da je 8ball sleng za gomilu kokaina, tako da valjda jedini savet koji daje deci jeste da odu sa ovog sveta tako što će se urokati kao Vijetnamska kučka.

Tema je veoma hevi jer repuje o saobraćajki u kojoj su mu roditelji i sestra izgubili život, pa može biti potresnije za mladog NBA fana nego što je bio spreman, ali svako ko je izdržao Džejson Kidovo repovanje o ženama moći će da izdrži i ovaj downer.

Baca i neke socijalno svesne komentare kao da je američki odgovor na nemačkog pop-repera NaNu: „dont ever think that you cant be a victim of society“ ili „its seems everything is a set up!“ Dodaje čak i S na kraju reči naprimer „i loves it“ da ti dokaže kako je down sa rep slengom ali neminovno više vuče na vajb osobe koja je prvi put upoznala crnca i odma mu se obratila sa „Yo“. Udavio je mnogo.

Da li rimuje Anger i Danger?   Ne   Da

Chris Mills – Sumptin’ To Groove To

C. Mills repuje sa swagerom nekog ko je u pogrešnom predubeđenju da njegov poster zauzima bitno mesto u sobi mladog NBA fanatika, kada u stvarnosti ima mesto samo u srcu nesrećnog deteta koje je posle slušanja Chris Millsove numere doživelo prelomni trenutak života gde je shvatio da mora svoju rep kolekciju da zameni kolekcijom albuma od Dimu Borgira i grupe KiTTiE.

Počinje sa basic rimom : „Cause I’m a big ball player, nice rhyme sayer and as you all know – a fly girls layer“. Ne samo da ne znamo već je svaka tvrdnja dokazano netačna, prva je opovrgnuta ako proverimo i vidimo da cena njegovog autograma na internetu izosi čitavih 11 dolara; za ono što se desilo kada kaže „nice rhyme sayer“ sigurno postoji stručni naziv, to je ona rečenica koja opovrgava samu sebe, a što se treće tvrdnje tiče sumnjam da bi ijedna devojka koja za sebe drži da je „fly“ ikada dovela sebe u situaciju da buđe viđena u situaciji u kojoj joj Chris Mills plaća piće. Za Chris Milsa su se sigurno lepile Maya Berović tip ribe aka „ker u srednjoj, zver u 20-oj“ ribe, a fly ribe su birale jačeg ballera kao Jason Kidda. Joumana Kidd je bila fly riba i sa razlogom se nije prezivala Joumana Mills.

Ovo je najgora pesma na albumu a karijera Chris Millsa može se najbolje sumirati ovim pasusom koji zauzima bitno mesto na njegovom wikipedia unosu:

Najgore rime iz prve strofe:

„I’m stackin the bills/using the skills/I’m 24 so you know I’m not over the hill/so chill“

„I’m taking this rhyme to another plateau/I dont know/but I flow like fluid/so screw it/flip it, dip it“

„Then it’s back to another city/home of L.A. where they show no pity“

Dennis Scott – All Night Party

Žurka je sve što ovom čoveku treba, na žurci je svaki dan ceo dan, tako da moram da suspendujem disbelief dok slušam kako Denis Scott glumi Dzimi Barkinog duhovnog oca i da se pravim da razumem to što mi savete o neprestanim žurkama daje profesionalni košarkaš koji se odricao alkohola i drobljenja eksera u 6 ujutro da bi bio tu gde jeste i da ne bi morao da broji svaki dinar kao obični smrtnik.

Ipak možda je ovaj čovek i ostajao na žurkama i zajeo jedan previše jer je godinama kasnije party manijak doživeo panični mentalni slom pred decom na nekom košarkaškom predavanju:


Najgori izraz u pesmi: Suckie-suckie

Ceo album možete poslušati ovde.

b balls best kept secret back cover
b-ball's best kept secret front cover

Nema više članaka