A password will be e-mailed to you.

Neki ljudi vole da se prisećaju svojih ili tuđih trijumfa, životnih pobeda koje pokazuju kako je sve moguće i kako nikad ne treba odustajati, uvek dizati glavu gore i ustajati posle svakog pada još jači i determisaniji da uspeš i prevladaš zloćudnu sudbinu i njene juvelire koji nekad ukrašavaju naše živote samo biserima nesreće. Mi se ipak radije prisećamo momenata kada je čovek bio zaglibljen u kanalu, onih poraza koji se vraćaju samo u najsitnijim satima nesanice, one žabokrečine od događaja koje niko od tada prisutnih ne želi da pamti, iskustva koja su za sve bila najsramotniji momenti njihovog postojanja i koja teraju da sebi u bradu nasamo i naglas izgovoriš „idiote…“. Kao što je rekao veliki Konfučije „život – to je oaza, ali po toj oazi i lavovi su srali“ i upravo ta krilatica nama daje još razloga da se podsećamo svih promašaja velikih ljudi našeg doba i kupamo se u njima kao Cezar u svojoj slavi, Nardwuar u neprijatnosti ili DMX u kadi krvi. Jedan takav nerad hepening desio se i diskutabilno najboljem sportisti našeg veka, čoveku koji je bio subjekat najviše rep pesama i sinonimu za „balling“ – Kobi Brajantu.

Svima je poznata priča o njegovom dolasku u NBA – pravo iz srednje škole, trejdom dobija priliku da igra za Lejkerse koji su pustili Vlade Divca u Hornets-e i dobili Kobija zauvrat, što je postala još jedna od onih priča koja nama kao narodu ne ide u korist jer se u njoj Srbi izvrgavaju ruglu. Diskutabilno je što je Vlade predmet sprdnje manje zbog svoje igre a više zbog trapavog izgleda istočnoevropskog lika koji je Amerikancu opravdao sumnje kako ovde žive Boratovski likovi koji tablicu množenja imaju samo ako je zemlja suva i bagremov prut je čvrst. Već je sve poznato u vezi Kobijeve karijere posute zvezdanon prašinom o kojoj su legende isprerpredane, svaki momenat te magije nije momenat već dostignuće koje se piše zlatnim slovima u istoriji košarke i koje ne pripada analitičarima već muzejima. Ipak pre nego što je postao petostruki NBA šampion, najbolji skorer lige i rekorder po nastupima na All-Star-u, pre nego što je ušao u sobu sa meksičkom sobaricom koja će ga optužiti za silovanje, ovaj najveći trošioc lopti svih vremena pokušao je da ima rep karijeru.

Good kid, m.a.a.d. city

Kako je sve počelo?

Kobi rođen u Filadelfiji, gradu punom trash-talkera, poznatom po tvrdom stavu i nedajućimjeb ljudima, gradu gde su liriksi i deliveri vrednovani više nego uobičajeno, pa je prirodno bio iz Filadelfijske škole betl repera, iste iz koje su godinama kasnije potekli i Cassidy i Meek Mill. Kobi je bio fan „liričkog“ repa, voleo je velike reči i cenio je repere koji u svoje linije uspeju natrpati što više metafora, ali pretežno što više reči iz rečnika. Omiljeni reper mu je bio liričko čudo koje je brzo sagorelo, reper koji je ostao definicija „big words“ MC-a, poznatiji kao Canibus. Canibus je stavljao u svoje bars sve – imena najkomplikovanijih dinosaurusa za izgovoriti, imena planeta iz galaksije Merklar, zabranjene reči iz zabranjenih masonskih udžbenika i tada nepoznate internet pojmove u repu kao „web chat“ ili „web browser“ *(Canibus je prvi reper koji je prihvatio internet dok ovo nije bila kul stvar. LL Cool J ga je zezao kako rime prepisuje sa interneta što nema nekog smisla, al je svakako pomoglo da Canibus bude ugašen još brže). Bilo kako bilo Kobe je u slobodno vreme repovao i sa još nekoliko zaljubljenika u UG rep neke 95-e formira rep grupu sa imenom CHEIZAW što je naziv koje su uzeli kao fonetsko spelovanje imena bande iz kung-fu filma „The Kid With The Golden Arm“ što je isti film odakle je U-God uzeo svoj „golden arms“ nadimak. U tipično pseudointelektualnom potezu dostojnom underground repera iz kasnih 90-ih, ogavno ime CHEINZAW je istovremeno bilo i akronim i to akronim za najveći broj pametno zvučećih reči koje su se ikada našle na jednom mestu odnosno barem dok Neil deGrasse Tyson nije počeo da tvituje i tako im skine tu titulu. Pažjivo čitajte paragraf sa Kobijevim objašnjenjem imena svoje grupe jer je moguće nabudžiti svoj IQ za čak 5 posto ako sve pročitate iz jednog pokušaja:

Canon is the ruler of the spiritual body. Homo sapien is the [scientific] term for human beings. Eclectic means choosing the best of very diverse styles. Icon is a symbol. Zaibatsu is a Japanese word for powerful family. Abstract makes concentration extremely difficult. Words, meaning lyrics.“

Dakle sa imenom koje bi dobilo prevrtanje očima čak i u ekipama kao Rawkus ili Anticon, ovaj kru koji su činili pretežno betl reperi išao je po najvažnijim događajima svog grada gde su betlovali više emsijeva nego što ih je Kurupt pojeo za jednu noć. Njihov demo dolazi do Will Smithovog telohranitelja koji kasetu daje Steve Stoute*-u, predsedniku urbanog departmana SONY-a i ovaj ih istog momenta potpisuje, manje očaran njihovom liričkom spretnošću a više spreman da poveruje znakovima dolara koji su mu zasijali u očima kada je shvatio da buduća NBA zvezda zna da repuje. Potpisuje grupu 98-e, sa skrivenom namerom da se ostalih repera iz grupe vremenom reši, da svi izvitopere kao zvezdica koja stoji sa imenom Kosova na konferencijama i da Kobi ostane jedini kao solo reper koji će izdati album. Suluda ideja bila je produkt 90-ih kada je pop kultura bila u najvećem zamahu i kada su likovi iz filmova izdavali rep singlove a sportisti kao SHAQ prodavali milionske tiraže albuma. Celebrity status 90-ih značio je da u miksu sa američkim kapitalizmom svaka ideja svima prisutnima donosi džak para i đakuzi sa montiranom kurvom u njemu.

*Steve Stoute, industrijski igrač koji je pređašnjim uspesima zavredio poštovanje muzičkih executive-a postao je jedan od power plejera iza kulisa. On je našao Nas-a koji se posle Illmatica i dalje krio po projektima Queens Bridge-a i upario ga sa pop-rep producentima Trackmasters-ima davajući mu komercijalnu slavu; On je potpisao Will Smith-a, kada je ovaj 95-e dropovan iz pređašnjeg lejbela zbog toga što su svi mislili da je sa pop-repom gotovo, i on je orkestrirao „Big Willie Style“, povratnički Will Smithov album koji je prodao quodruple-platinum. Muzika ga je najmanje zanimala, ali je umeo da proda proizvod beloj americi i usput učestvuje u hip-hopizaciji društva i imao je njuh za pare i sposobnost da progura stvari tamo gde im je mesto.

Na leto 98-e, Kobi odlazi u Nju Jork na mesec dana, tada centar rep kulture i rep događaja, na ekskurziji koja će mu pomoći da izoštri liričke mačeve i spremi se za svoj debi album. Vreme je provodio u studio gde su snimali establišovani reperi kao Nas i Noreaga ili up-and-comer reperi kao 50 Cent, a skil je usavršavao betlujući sa punchline reperima po hodnicima. Kada su rep glave izlazile napolje na pauzu za cigaru, Kobi bi  išao za njima, ne dozvoljavajući im priliku da započnu sajfer na ulici bez njega. Bio je specijalan gost na koncertu Tech & Sway-a, legendarnih kalifornijskih radio DJ-eva koji su u svojoj emisiji brejkovali mnoge underground repere. Pisao je rime tipičnog bekpek repera sa underground aspiracijama, a teme koje je imao kao – kiborg MC koji uništava ostale emsijeve svojom veštinom – bile su manje inspirativne nego četvrta kompilacija Rawkus Recordsa. Nije bio „i drop bombs like Hiroshima“ lik jer su već bile kasne 90-e, tražio je komplikovane načine da kaže obične stvari po uzoru na Canibusa – repera koji je voleo da rimuje „tiranosaurus“ sa latinskim nazivima za udove. Ljudi koji su betlovali protiv Kobija svedoče kako je imao prave rime ponositog betla repera koji misli da je njegovo sranje najfly, tip rima za koje reper u glavi već čuje „ouuuu“ od publike i bacanje mikrofona na pod, spitovao je lyrical miracle rime kao “I quantum leap into the future and battle myself.”

“In a room full of hungry underground MCs, he was just another hungry underground MC”

 

Kako bi postepeno sagradio svoje MC ime, lejbel mu aranžira prvo ozbiljno gostovanje i to kod najpopularnijeg sportskog repera ikada, na Shaquille O Neal-ovom četvrtom albumu i pesmi „3 X’s Dope“ gde je Kobi repovao bez potpisanog imena zbog kojekakvih lejbel igara i sličnih peripetija. Na bit od Clark Kenta, producenta poznatog po saradnji sa Jay Z-em na klasik debi albumu „Reasonable Doubt“ (Kobijev omiljen rep album), spituje svoju prvu industrijsku rappity-rap strofu kojom se predstavio rep publici, odnosno Shaq-ovoj sve malobrojnijoj publici koja je opadala srazmerno njegovom procentu pogođenih slobodnih bacanja.

“He just seemed like one of those guys that wanted to be good so bad that he was trying to use the most intelligent [words] and have the sick vernacular. It was like, ‘Calm down, duke. Just rap.’ He was the lyrical-miracle-genius-type rapper.” – Clark Kent

Pošto mu je ipak Steve Stoute objasnio kako sa takvim skilom može jedino da izda singl za „Fondle Em Records“ i proda 20 kopija u Fat Beatsu i još 20 u zemljama u kojima lirički rep ima prođu kao Rusija ili neki delovi baltičkih zemalja, Kobi Brajant u iskrenom reperskom maniru pristaje da promeni svoj fazon i da dumb-downuje rime, te prilagođava flow komercijalnim prilikama tadašnjice i postaje „smooth“ plejerski tip repera. Will Smith je sprovodio ljude kroz jiggy eru, Pafi je semplovao samo 80s disko hitove, rep je bio žurka na koju su pozvani svi sa šljaštećim odelima i Kobi je bio rad prilagođavanju ovim trendovima. Aktiviraju se novi načini da se od basket-stara napravi rep superstar i sledeće „major“ gostovanje Kobi dobija na singlu od tada aktueltnog r’n’b pevača Brian McKnighta na „Sugar Free“ semplu gde Kobi daje svoju verziju kulturnijeg i više sophisticated Mase-a. Baca neke rime povređenog plejera sa do zla boga dosadnim deliverijem, ali koji neiznenađujuće vuče samouverenost, pa sa skoro nula prenesenog blama uspeva da izroka svojih 8 linija. U stvari bacio je jedan od ultimativnih „sucker for love“ versova koju završavaju linije o suzama koje mu svaku noć klize niz obraz dok misli o svojoj ribi, čime je postao lirički pandan za koji ekvivalent ne postoji u Americi, ali u srpskom repu je tome najbliži bio Arindy MC. Proba je prošla relativno glatko i svet se spremao za najučtiviju rep zvezdu ikada. Uostalom on je odrastao u Evopi i čak zna i italijanski i španski!

Kobi je ipak sve više trenirao i sve više gutao stare kasete sa Jordanovim autentičnim potezima te je imao sve manje vremena za karijeru i pisanje rima – obaveze koje su uzimale backseat u njegovom životu, no SONY je nastavio da soli Kobija po muzičkoj industriji davajući ga u umerenim dozama. Pojavljuje se kao cameo u spotu od Destiny’s Child a onda snima i strofu za zvaničan remiks njihovog najpopularnijeg singla – „Say My Name„. Vodi Brandy kao pratnju na svoje matursko veče. Počinje da radi na svom prvom singlu, pesmi koja bi trebalo da postane njegov klupski hit, njegov doprinos jiggy eri, numeri koja će da uveri sve nan-sayere kako ovaj baller turn’t rapper zna sa rimom (skoro) kao sa loptom.

Ljudi u odelima koja nisu crna dobijaju ekstra (lošu) ideju kako da dupliraju šanse za uspeh i kako da novelty ideja postane još duplo gora, tako što će na refren njegove „K.O.B.E.“ pesme staviti supermodela Tyru Banks čija slava će pomoći Kobiju da pesmu lansira u pop stratosferu. Isti ljudi godinu dana ranije iz kompanije su oterali pre-fame Aliciu Keys i 50 Cent-a, stoga im se moglo verovati koliko i lobi kompanijama plaćenim od brendova cigara koji pričaju o maloj štetnosti duvana. Na cheesy bitu koji je zvučao kao demo pesma od EVE, Kobi baca neke bragadacio rime o svom sex appeal-u a spot za „K.O.B.E.“ trebao je da bude njegova verzija „Gettin Jiggy With It“, nešto što će da pokaže kako je Kobe veći od života, te je i režiser bio čovek koji radi samo stvari koje su „larger than life“ odnosno 90’s video tzar – Hype Williams.

Ipak cheesy kolkogod da je pesma bila, niko zaista nije znao šta imaju u rukama dok probni balon nije pušten u januaru 2000-e na NBA All Star-u, koji je bio najlepša prilika da Kobi predstavi svojoj prvoj publici svoju drugu karijeru. Ipak Kobijev rep debi bio je i njegov poslednji nastup i prošao je nešto bolje od poslednjeg koncerta koji je Ejmi Vajnhaus imala pred Beogradskom publikom. Nastup je doživljen kao loša šala, ljudi nisu mogli da gledaju svog omiljenog košarkaša kako baca „struggle“ bars o VISA karticama i predatorske ljubavne linije kao „The hunter becomes the hunted, girl, I’m preying on you“. Sada i zvanično poprskan „wack“ đusom po sebi, SONY shvata da ima razornu bombu koja otkucava „doomsday“ u njihovim rukama i brže bolje rešavaju da operu ruke od njihove promašene investicije, te uspevaju da ga se ratosiljaju brže nego što milioner može da otera jeftinu kurvu koja se probudila pored nega posle besane noći uspunjene drogom i viskijem. Video koji je snimljen ostaje zauvek sakriven od javnosti u tajnim katakombama pop-kulture a album koji je najavljivan za 2000-u godinu ostaje „what if“ momenat i Kobi dobija raskid ugovora, te se na kratko vreme vraća u underground vode i nastavlja da piše rime i pesme samo za ispunjenje svojih „real MC“ aspiracija.

Vraća se tamo gde je i počeo – underground rep i liričko podzemlje (word to Marčelo), a čak osniva i rep lejbel koji će gurati mlade nade koje preferiraju pisanu reč nad swagger-om. Tako je održao kontakt sa repom barem još neko vreme, ali ni taj projekat nije bio dugog veka te sve propada, a ostavljeni na cedilu njegovi bivši artisti moraju da mole SHAQ-a za novac za preživljavanje. Kobi je u svakom slučaju uspeo ubiti novelty act basket-repera koji je započet sa Shaquille-om, te stopirao ovaj trend makar dok Iverson nije uzeo rep ime Jewels i počeo da snima pesme gde vređa pedere, meke ljude i sve bitch ass niggas. Kobi nikada u intervju-u nije ozbiljnije pričao o svom rep delu životu. Na kraju karijere prvi put kreira neke rime koje će i javnost prihvatiti i to na oproštajnoj poeziji, odnosno numeri koja se našla samo na papiru „Dear Basketball“. Posle toga čak osvaja i Oskara, što dokazuje da je lakše osvojiti zlatnu statuu Akademije nego napraviti dobru rep pesmu.

 

 

 

+

Top 3 najliričkije Kobijeve pesme:

 

SHAQ ft. Kobe Bryant & Sonja Blade  „3X’s Dope“

random quote: „I’ve been held captive for scientific attractions/Nuclear rays made my brain radioactive“

Ako naučiš napamet Kobijevu strofu i odrepuješ je tri puta ispred ogledala pojaviće se Canibus koji će vikati u tvoje uvo sve reči iz perioda viktorijanske Engleske pa do danas koje se rimuju sa „emphasis“ i „acceleration“ sve dok ti nepca ne prokrvare od šoka ili dok ne prihvataš da mu platiš smeštaj i večeru za makar jedno veče.

Kobe Bryant ft. Broady Boy & 50 Cent  „Thug Poet“

random quote: „So cold, I put the ice in nicest“

Trackmastersi koji su otkrili Fiftija i doneli Nas-u najveći hit u karijeri – uparuju buduću rep zvezdu 50 Centa i budućeg NBA MVP-a Kobija na lirično pokaznoj traci kakve su obično pesme odrepovane na „Who Shot Ya“ instrumental. Kobi baca i neke „Kick In The Door“ omaž linije, ali sve zvuči kao da je previše egzaltiran i previše samouveren za jednog liričkog emsija kojem je najbolja linija „You too broke to pay attention„.

Beanie Sigel ft. Broadie Boy, Black Thought & Kobe Bryant  „Philly Live“

random quote: „I’m genuinely ill, serious skill/write rhymes like death wills“

Verovatno najkvalitetnija i jedina rep stvar vredna rewind-a koju je Kobijev vers bless-ovao, obskurna stvar sa najboljim emsijevima iz Illadelph grada svih vremena – Black Thought-om i Beanie Sigelom. Ovde je Kobi već naučio neka pravila normalne rep prezentacije i svoju strofu punu internalnih rima počinje sa tipičnom mikstejp punchline forom „the hottest thing since satan/mind blazin“ a flow je dobra prilagođena imitacija mikstejp repera koji drže svoj heater u plišanoj Pelle Pelle trenerci.

 

 

 

Nema više članaka