A password will be e-mailed to you.

Posle duže ekskurzije u Ričmondu u Kaliforniji, Master P se rane 96-e vraća kući u New Orleans. Ispraćen u Kaliforniju sa 10.000 dolara u džepu, Bay Area reperi su južnjaka sa puno zlatnih zuba i malo talenta smatrali za sprdnju, ali su prestali da se smeju kada je njegov marketinški plan dobio potvrdu sa „gamechanger“ ugovorom sa Priority-em, kojim je P zadržao svoju nezavisnost i većinu zarade (u dotad neviđenom potezu – zadržao je sva prava na svoju muziku, a od svakog prodatog diska zadržavao je čak 75% profita). Odluku za povratak kući video je kao jedinu ispravnu posle uspona Ca$h Money-a, zahvaljući kojem je New Orleans dobio scenu sa vidljivim obrisima infrastrukture i čitavu flotu nepotpisanih repera koji su samo čekali da budu pokupljeni. P uzima najveće gradske talente koji u tom momentu nisu bili u Ca$h Money-u (često pred Baby-evim nosom) i praktično od repera do tada potpisanih za mali Parkway Pumpkin lejbel i poznati lokalni – Big Boy Records, pravi jedan od najjačih rostera u rep istoriji.

No Limits Records će uz distribuciju većeg izdavača postati jedan od glavnih igrača muzičke industrije, ostvarenje vizije o independant imperiji i black ownershipu Master P-a, najvećeg muzičkog haslera čiji je najveći talenat bio da prepozna šta ljudi hoće i uvalja im to u desetostrukoj dozi. Samozvani „geto Bill Gates„, mogao se zvati i „geto Šindler“ jer nije prestajao da dopunjava listu porodica koje vadi iz geta, kao da je znao kako prolaz kojim ih baca iz bede pravo na Američki san neće još dugo biti otvoren. Roster je zato dopunjavan često koliko i diskografija, a svaki od Master P-evih mnogobrojnih izvođača potpisom na ugovor dobija pravo jednosmernu zlatnu kartu iz geta, odnosno – auto po želji, kuću na svoje ime, milion dolara na bankovnom računu i dva pištolja za ličnu upotrebu.

„I’m trying to stay on top with TRU niggas fo sho, And we extend our hands to pull up more“– Mia X

Beats By The Pound – KLC, Mo B. Dick, Craig B, O’Dell, Clos

Na nesreću zbog previše materijala koji je mesečno izlazio iz kampa, dosta zlata ostalo je zatrpano u neminovno velikom broju fuller traka, pa je to jedini razlog što supertim bitmejkera – Beats By The Pound, nikad nisu u diskusiji za GOAT producente. Gledano sa strane, ceo No Limit output  sa vojničkom podtemom nenaviknutom uhu može delovati jednolično, možda jer često ulazi u narikačku verziju 2pac-ovog „I Wonder If Heaven Got a Ghetto“ i susreće se sa motivima „cautionary tales“ za svakog mladog thug-a kojeg je mama upozoravala da će biti dana kao što je ovaj i koji samo želi da bude bout it  i rowdy i da ga Mystikal ne ponizi na sopstvenoj traci. Prava je istina da su pravili „entertaining“ gengsta muziku i sa agresivnim „soulja“ pesmama, baladama sa glek emocijom i himnama za celodnevno jahanje sa ortakom no homo, ali i da su održavali su ulični rep živim dok je „west coast“ spavao snom pokojnika, a „east coast“ đuskao u „shining“ odelima sa mislima pokajnika. Za Dr. Dre-a je podžanr možda bio mrtav još od 96-e, ali Master P i No Limit sa prenatrpanim rasporedom pomogli su rep fanovima da lakše premoste period kada je gengsta rep bio stigmatizovan i zamalo proteran.

U periodu od godinu dana lejbel je izbacivao albume na svake dve nedelje, pa će 98-e će izdati čak 23 albuma, većinu sa nepročišćenom i tvrdom geto tematikom (poređenja radi te godine njihov glavni rival – Cash Money izdao je ukupno 3 albuma. Def Jam je prošle godine izdao 11). Uz minimalne marketinške troškove – reklamiranje je uglavnom bilo sastavljeno od najava predstojećih albuma u bukletima albuma koji su trenutno u prodaji i uzajamnim gostovanjima svih No Limit vojnika na svim No Limit izdanjima – svaki album je debitovao na Billboard top 200.

Prosečan No Limit booklet bio je sačinjen od reklama kao da je časopis

1998-a bila je poslednja godina No Limit-ove vladavine, godina kad je Master P je predvodio hor pucača i repujućih dilera kao geto narikača koja je zaposela telo crnog propovednika crkve u segradiranoj Luizijani a na listi najboljih No Limit albuma su reperi koji su uspeli da se najbolje prilagode poetskoj politici lejbela ili da između svih „this world got me heartless“ i „thugs need love too“ uguraju i nešto svoje odvodeći atmosferu od Beats By The Pound na level 2. Albumi sa po više od 20 traka sa sobom su neminovno nosili i pregrš smeća. Svako izdanje sadrži pošten deo materijala koji ne bi prošao nekorumpiranu muzičku komisiju za regulisanje kvaliteta, ali Master P je trpao što više, jer je želeo da po Američkom receptu, ljudima pruži maksimalan entertainment i prepun ceger stvari koje jedva da mogu da ponesu za tako solidnu cenu. Ovo su najboljih osam.

 

 MAC – Shell Shocked

mesto debitovanja na Billboard top 200: # 11
dve najbolje pesme: „Slow Ya Roll“ (ili alternativa „Ball & Chill)
koliko posto albuma čine pesme sa tipičnom No Limit kvotom smeća: 30%
trivia: jedan od A$ap Yams-ovih omiljenih albuma

 

Uz Mannie Fresh-a na bitu, jedanaestogodinji Little Mac „The Lyrical Midget imao je lokalni hit, barem u kategoriji repa koji može da se pušta na TV-u u 12 popodne – sa obradom „I Need Love„. LL Cool J-ovu O.G. rep baladu, preteču „Dilleme„, u kojoj je „Ladies Love“ maštario o devojci, MAC je prerepovao u „I Need Wheels“ maštarenje o kolima koja su mu potrebna da bi mogao da poseti sve devojčice koje su liričkom kepecu dale svoj broj telefona.

Ima klasično familijarnu priču svih liričkih emsijeva odraslih daleko od istoka, ujak iz Nju Jorka, zarazio ga je Public Enemy-em i BDP-em, a istočnocentrični stil nastavio je da gaji u rep kolektivu – Psychoward, grupi koju je činilo 28 članova, čime su ispunili jednu od dve kvote da budu poznati kao New Orleanska verzija Wu Tanga. Sa stilom koji je bio svetlosnim godinama udaljen od geto lamentiranja nad ukletom sudbinom, MAC je ipak uspešno spojio liričke afinitete sa tipičnim No Limit temama nesrećnog thug crnje koji od 13-e godine pati od klasičnog posleratnog sindroma.

sidenote**

(na Mia X albumu; na east-centričnoj kolaboraciji „Flip and Rip„,MAC i Mia X imaju očekivano bolestan MC kombat, gde MAC u dve linije istovremeno pokazuje svoj lirički pedigre i gužva ga u lopticu koju lansira u kantu za đubre, time na delu pokazujući svoju privreženost novom bratstvu na koje se zakleo svojom No Limit afiliacijom:

Im deadlier with my pen, then niggas with the mac 10
But that was back then
In 98 I’m strapped, cause I’m on the map“ )

Dva MAC-ova albuma koje je izdao za vreme kratke i zatvorom prekinute karijere, imaju posebno mesto u diskografiji lejbela – oba su kulturno blago južnjačkog repa, artifkati koji u široj konstalaciji proveravanja snaga imaju manju vrednost od svetih spisa Boom-bapa iz 94-e, ali su ništa manje maestralna dela koja stoje samo jedan pogled i 3 koraka dalje od glavne izložbene hale hip-hopa.

Prvi od njih – „Shell Shocked“ nikad ne zaobilazi liste najboljih No Limit izdanja, a Mac je uvek spreman da pored istraživanja svojih storiteling mogućnosti koje ne idu van klasičnih kalupa rep kreativnosti, odrepuje tako da i najgori bit postane lep showcase. Vrhunac albuma je verovatno druga najbolja „shorty wanna be a thug“ pesma, (posle „Shorty Wanna Be A Thug“) premoćna „Slow Ya Roll„, gde se putovanje ka parama i ribama završi klasičnim raspletom – obraćanjem Bogu sa „Is there a forgiveness to a lil’ nigga who praised nothin’ but skrilla„. Album seče najjače na svakom uglu, jer ima i možda najbolju kolaboraciju sa legendom grada – „Ball & Chill“ sa Soulja Slim-om, koja je u gengsta repu obrađivana do dana današnjeg, ali i „My Brother“ koja je prethodila mnogim Boosie-evim ili Kodak-ovim ljubavnim pesmama u kojima svoje penkalo natapaju krvlju da bi je posvetili „blood“ braći a isto toliko i „thug“ braći.

U defanzivno doba južnjačkog repa, na kraju albuma, MAC je svim fanovima manje poštovanog „dirty south“-a dao i linije koja će im ojačati pozicije pred „takeover“ a istočnjacima pružio sekund pre nego što stave prst na čelo:

„East, west, middle, south nigga we all the same
We all speak the same shit but with different type of slang
So the next nigga talk about we country and weak
I hope his momma catch cancer and die in her sleep“

Danas se ovaj najnepravednije osuđeni reper bori za svoju slobodu iz mesta koje pohode štakori, a pre par meseci našao se sa još jednom žrtvom sudskog sistema u Luizijani, i sa nekadašnjim kolaboratorom – C Murder-om, služi ostatak svoje zatvorske kazne.

Silk The Shocker – Charge It 2 Da Game

mesto debitovanja na Billboard top 200: #3
broj pesama koje repuje kao normalna osoba: 5
broj pesama koje repuje kao da ima za cilj da te napravi anksioznim: 13
najbitniji gost na albumu: Beyonce
koliko posto albuma čine pesme sa tipičnom no limit kvotom smeća: 38%

Master P-ev najmlađi brat imao je pristup neograničenom broju bitova, na kojima je testirao granice svoje kreativnosti a ta kreativnost je bila održavana u okvirima samouverenog poluimbecilnog deteta koje prvi put prisustvuje otkrivanju umetničkog dela i istog momenta želi da nadmaši pomenuto delo, iako u životu nije ni bojicu nije uzeo u ruke. Ako uzmemo da je Silkk u duši dete i da je pokušao da se igra igre repovanja, onda bi poređenjem shvatali rep i flow kao slaganje lego kockica u cilju pravljenja zamka. Ako uzmemo to nezgrapno poređenje kao istinu, onda ćemo reći da je Silkk-ovo repovanje (koristeći se istom glupom metaforom) – kao da je progutao sve lego kockice a onda ih ispljunuo po parketu jednu po jednu, i kao napušteno šumsko dete, čeka da se neoprezni namernik nabode o njih.

Repovao je kao dete iz odeljenja za specijalce koje je zadatak shvatilo na pogrešnan način, ali pošto je i pored ogromnog nerazumevanja pristupio zadatku na kreativan način – niko nije imao srca da mu zameri išta. U stvari, možda je najbolje pročitati ovaj isečak i iz Silkk-ovih reči čuti priču o njegovom nemogućem off-beat flow-u, zbog kojeg producenti nisu imali mira:

„They flew me out to Atlanta to record what’s now known as „Moving On„. Classic shyt dawg. Her engineer was tripping on some bullshit though. Some Midget Molley lookin’ ass nikka. He kept talking bout’ „your verse isn’t matching up with the track“. Nikka! I’m Silkk the Shocker! I ain’t off-beat, I’m just ahead of my time! We went back and forth for hours, until dude just got fed up and dropped the issue. Come to find out, that engineer was actually Jermain Dupri!“

Priča koja dugo kruži, navodno je iz Silkk-ove biografije, a zapravo je kompletna izmišljotina, ali ipak komično predstavlja scene koje su se najverovatnije događale i u stvarnosti, kada producenti ostanu u problemu pokušavajući da – kanale, trekove i kakvegod elemente instrumentala pokušaju da sihronizuju sa Silkk The Shocker-ovim vokalima iz antimuzičkog pakla. Verovatno je neko i mogao jer ima strofa gde Silkk uspeva da pogodi sve.

Albumu koji je izašao početkom 98-e i najavio epohalnu godinu za „Tank“, samo je mesec dana trebalo da proda milion primeraka. Učvrstio je No Limit Records kao silu koja definitivno nije tu samo zahvaljujući Master P-evom genijalnom marketinškom planu, a Silkk je pored Snoop Dogg-a postao najveća mejnstrim zvezda lejbela. Jedini će imati klasične 90’s R&B kolaboracije pravljene za danonoćno puštanje na MTV-u, a upašće i na naslovnu stranu The Source-a, kao deo prve freshmen generacije ikada, i pritom će zauzeti mesto koje je bilo namenjeno Big Pun-u.

Najveći hit je bio „It Ain’t My Fault,” pesma koja je pomogla Mystikal-u da široj javnosti postane poznat kao proždirač bitova a Silkk-u da postane deo pop kulture. Drugi najveći „Let Me Hit It“, i dalje zvuči kao „bouncy“ stvar za penjanje na kauče u klubu odnosno oseti se na pošten „train“ koji je odrađen na nekoj crnoj porno divi kao recimo Janet Jackme, iako Silkk sasvim sigurno ima jednu od najgorih strofa ikada na mejnstrim hitu. U stvari strofa mu je najgora ikada, ali ovog puta moramo skinuti  deo krivice sa njega i prebaciti je na miks. A miks je samo do Master P-a, čoveka je na miksovanje albuma gledao kao gubljenje vremena, pa je sa približavanjem roka za album uvek požurivao produkcijski tim. Tvrdio je kako niko neće primetiti takve finese oko produkcije, govorio je uostalom da crnci u hood-u imaju jedan zvučnik u kolima, hood je opterećen preživljavanjem i zabole ih ona stvar za miks.

Oprostićemo P-u jer je u amanet ovog albuma ipak bacio jedan od najboljih rep gifova:

 

 Mia X- Mama Drama

mesto debitovanja na Billboard top 200: #9
najbolja pesma: „Daddy“ (uz „Thugs Mansion“ jedina akustična rep pesma koja se može slušati)
koliko posto albuma čine pesme sa tipičnom no limit kvotom smeća: 40%
Rekli su o njoj: „One of my favorite albums was Unlady Like,” Mac says of Mia X’s sophomore release. “I kind of felt played, she was spitting so hard. I was like ‘woow!’

Jedna od retkih ženskih repera koja je celu karijeru progurala bez ghost-writera, svoju romansu sa repom počela je kao betl-reperka, a u art formu se zaljubila kada je čula Sha Rock – prvog ženskog emsija iz ancient old school grupe „Funky + 1„. Ipak nije sve bilo „hip hop“ i cveće u životu Mie X, jer je još sa 18 godina naučila da kuva krek od svog strica, i tako urođenu ljubav prema varjači prilagodila zanatu mešanja sode bikarbone i kreka u pyrex sudovima. 84-e je zvanično počela da radi nešto više od kućnog repovanja na kasetu, i pridružila se New York Incorporated grupi (koja je vezu sa Njujorkom imala jedino u svom stilu), prvom rap act-u grada gde joj je društvo pravio i omniprezentni Mannie Fresh. B-boy reperka nosila je puno Polo odeće po uzoru na kolege sa istočne obale i skladno tome prvo kršteno rep ime bilo joj je – Polo B.

Sa statusom veterana još na početku sage o No Limitu, bila je među prvima iz New Orleansa koja je potpisala za Master P-a, 94-e kada je baza kuće još uvek bila na zapadnoj obali.U stvari, ugovor nikada nije ni potpisala, jedina je bila bez potpisa i usmeni dogovor koji je imala sa P-em očigledno je poštovan sa obe strane. P-evom poštovanju dogovora, možda je pomoglo to što je Mia X imala ozbiljnog uličnog pucača kao jaču polovinu. Otac njenog prvog deteta, bio je baja krvavog statusa, zbog kojeg ni Pimp C jedno vreme nije smeo da se mota oko No Limit kampa.

Njen treći album za NL, „Mama Drama“ bio joj je i zadnji – posle ovog slow burner-a, Mia se povlači iz repa zbog porodičnih tragedija koje su je zadesile. Album koji je dosta sporiji čak i od najpatetičnijih thug izdanja No Limita, zadržao je redak g-h-e-t-t-o kvalitet, osećaj kao da slušaš ženski crkveni hor koji komplet sređuje svoju kosu u najgeto frizerskom salonu u Magnolia prokejtima. Sve spore pesme, a ovde ih ima relativno puno, imaju neki dodir, najsličniji glek emociji koju će te dotaći ako staneš ispred oljuštenog murala na kom Malcolm X i Martin Luther King zagrljeni koračaju na nebo. Na momente, najtužnije pesme su muzički ekvivalent stavljanju hiljadu crvenih ruža na grob bliske osobe, ali morate da otvorite srce jer će samo onda svaki sekund da vam bude prelep.

Jedna od najboljih reperki svih vremena ima skoro savrešnu dikciju i deliveri sa uličnom oštrinom žene koja drži keys, a skil je najviše stavila u izlog na „Flip and Rip“ gde zajedno sa Mac-om dokazuje svoj lirički upbringing. Hip-hop se slavi na različitim mestima širom albuma, „Mamas Tribute“ je oda za prvu mejnstrim reperku koja je spitovala hard core sranje – MC Lyte  (na 80’s influenced bit, Beats By The Pound bacaju čak i skrečeve yo!) a hit singl „Imma Shine“ zatvaraju shoutout-ovi za New Orleans bounce DJ-eve ali i za i Njuorškog mikstejp impresario DJ Clue i Hjustonskog DJ Screw-a – tada legende u nastajanju.

Kraljica južnjačkog repa danas živi uglavnom povučeno, i kada ne živi život zaposlene domaćice koja je odškolovala decu, piše rime high profile artistima. Ako ste u nekada u Mardi Gras gradu možete je sresti dok posećuje koncerte Juvenile-a, Mannie Fresh-a i sličnih malobrojnih rep legendi iz New Orleans-a koje su odolele čuvenom prokletsvu grada – kletvi zaslužnoj za to što su većina old skul repera iz Nolie danas ili mrtvi ili 6 metara pod zemljom (prokletstvo kojim je No Limit definitivno pogođen više nego Cash Money Records).

 Kane & Abel – Am I My Brothers Keeper

mesto debitovanja na Billboard top 200 : #11
najcheesy sempl na albumu: Cyndi Lauper – Time After Time
koliko posto albuma čine pesme sa tipičnom no limit kvotom smeća: 43%
broj na rang listi rep blizanaca: #2 (bolje su Ghetto Twinz, ex kriminalke reperke)

 

Braća blizanci – David and Daniel Garcia ostavljeni su sami sebi kada su u detinjstvu izgubili oba roditelja i istog momenta postali još jedan test za geto, neumoljiv kada vreba ljude koji u najtanjoj situaciji na ulici ne uspevaju da otkriju najbrže načine za izravnavanje računa na dugu koji nisu napravili. Sami na cedilu, primorani da izdržavaju jedno drugoga, gledali su svet optikom bez varke samoobmane koju sudbina daje ljudima rođenim u srećnijim okolnostima. Dnevne rutine iz geta, stvarnost koja više odgovara prilikama iz zemalja trećeg sveta nego najbogatijoj državi sveta, Kane & Abel su u pesmama obrađivali kopanjem ispod površine a u pesmama o kriminalu i dilovanju, zadržavali su spiritualniji otklon, verovatno jer su đavola upoznali rano u životu.

Zapravo drame su imali toliko da im nije stala ni na maratonske No Limit albume, pa su „ghetto livin“ iskustva stavili i u urbanu krimi novelu sa imenom „Eyes Of a Killer„. Knjiga o liku koji se seli iz Nju Jorka u Nju Orleans, samo da bi umesto bega od kriminala sebe našao u novim čeljustima još zamršenijeg podzemnog sveta dilovanja droge, verovatno je zasnovana na životu jednojajčane braće. Kao junak njihove drame, braća Garcia takođe su rođeni u Bronxu, odakle se tek u tinejdžerskim godinama sele za New Orleans, a inspiraciju su morali crpeti iz sopstvene životne drame.  Naime, obojica su ranih 2000-ih osuđeni na zatvorske kazne, jer  su bili upleteni u poslove sa osuđenim kriminalcem, koji je imao status Don-a i ime dilera – Richard Pena – čovek je opremao Majami, Hjuston i pola države Luzizijane sa svojim produktom.

Lokalnu slavu na jugu stekli su 95-e sa „Gangstafied“, sporim hitom za južnjačke Kadilake koji svoju besmrtnost duguje najviše prelepom refrenu koji je otpevao O’Dell (član Beats By The Pound i povremeni hook maestro). Njihov drugi album „Am I My Brother’s Keeper“ postao je jedan od No Limit iznenađenja 98-e, kada su ovi za većinu anonimusi, uspeli da prodaju više od 800.000 kopija albuma i da debituju na petom mestu Billboard top liste.

Ovaj album u najboljoj meri ukusa obrađuje ono kada Fiend na jednoj od traka oblivenih thug suzama kaže: „Even though we camouflaged I can’t disguise the pain we got inside„. Ta linija prati jedan od No Limit narativa u kojem se gomila thug-ova trese dok pale cigaru za cigarom i koriste instrumentale od Beats By The Pound kao svoju verziju psihijatra kojem mogu da prospu sav neizdrž iz njihovih stresom filovanih života, a ovo je možda  najbolji No Limit album tog tipa. Prosto je najbolje ukombinovao  potresne geto storije zajedno sa „oko za oko, metak za metak“ filozofijom Tenka. Pesme kao „Ghetto Day“ zvuče tako autentično geto, da možeš bukvalno osetiš wind breeze koji ljulja stolicu na tremu, da čuješ trljanje papira između kog nečije ashy ruke motaju travuljagu, da nanjušiš miris zapaljene gume iz dvorišta preko puta Nju Orleanške čeličane. Ako bi neki album sa ove liste morao da pustiš ex-con 46-ogodišnjaku koji ima 5 tetovaža rađenih limunomovom smešom pomešanom sa urinom i zašiljenom četkicom za zube, to bi bio ovaj album.

Disk se danas može pronaći po ceni koja je uobičajena za sva NL izdanja, odnosno staje ukupno nekih 150 dolara. Čudna cena ako uzmemo da su sva izdanja prodavala barem pola miliona primeraka. Podatak da No Limit albuma ima otprilike danas u ciframa jednake broju predratnih stripova, zabeležen je još 2008-e, kada je muzički kritičar Andrew Nozitsky zapisao kako „10 godina pošto je The Tank prestao biti muzička sila, kao da su svi albumi potpuni nestali iz američke svesti„.

 

Soulja Slim – Give It 2 ‘Em Raw

mesto debitovanja na Billboard top 200: #13
broj pesama u kojima priča o svojim pljačkaškim pohodima: sve
koliko posto albuma čine pesme sa tipičnom no limit kvotom smeća: 36%
da li je Lil B napravio omaž na ovaj kaver? DA

Nekada je nosio ime po projektima koji su ga iznedrili, ali Magnolia Slim– najsvetije ime New Orleans repa, prelaskom u No Limit, uzima odgovarajuće ime – Soulja Slim i postaje duhovni centar i srce čitavog lejbela. Respekt i slavu stekao je koliko tvrdom „soulja“ muzikom toliko i stvarima sa ulice, a nivo poštovanja koje su prema njemu gajili stanovnici Nolije pokušao je da objasni Daryl D (BBTP affiliated bitmejker iz Los Anđelesa) kada se prisećao sopstvene šokiranosti dok je slušao kako Master P opisuje svoju najuličniju rep akviziciju. Po biranim rečima kojim je bivši član Beats By The Pound iskopovao svoja sećanja, iako je u lejbelu već bio i najbolji reper grada (Mystikal) i najpopularniji reper sveta (Snoop Dogg), Master P je kao svoje najveće poslovno dostignuće (ali i kao konačnu pobedu nad takođe zaintresovanim Cash Money Records) doživljavao to što je uspeo da potpiše lokalnog superstara – Soulja Slim-a.

Zbog neviđenog realness-a u deliveruju, Slim postaje najtraženiji reper posle izlaska njegove underground kasete „Soulja Fa Lyfe“ i on je taj koji omiljene Reebok patike siromašnih delovala New Orleansa, odnosno model „The Workout Mid“ prekršava i daje im ime  „souljas„, čime njegov uticaj na Nolia kulturu postaje nemerljiv.

Ali Soulja je bio i Omar grada.

Imao je kriminalni sheet duži od Tupakove liste neprijatelja, u zatvoru je proveo više vremena nego u dnevnoj sobi, a u studio je dolazio da iskulira dok se hladi cve puške kojom je upravo opljačkao glavnog jack boy-a. Kriminalna karijera bila je izvezana sa muzičkom, i kao nikad ranije ni posle toga – nije se znalo gde jedna oblast bivstvovanja počinje a gde se druga završava, jer su se obe mešale neprekidno. U zatvoru je započinjao tuče samo da bi dobio samicu gde će na miru da piše rime a na nastupe je često izlazio sa pumparicom u rukavu, koja je osiguravala da će mu paranoja od malopređašnje pljačke nadvladati izvođačku tremu. Bio je jackboy tvog omiljenog jackboya i reper tvog omiljenog repera. Ako su stari oratori vežbali svoje govorničke sposobnosti tako što su pričali dok su im obrazi bili puni peska, Soulja Slim je ovaj recept koristio tako što je repovao dok su mu obrazi bili napunjeni kamenčićima kreka i heroina.

Afiliacija je donela Master P-u ispunjenje legitimiteta koji je P za neke izgubio selidbom na zapadnu obalu, a Soulja Slim-u je donelo šansu za mejsntrim slavu. Tupakovo ime koje je toliko puta korišćeno radi potvrde „real“ statusa, na Soulja Slim-ovom prvom No Limit singlu, trijumfalnoj pesmi „From What I Was Told“ prvi put se upotrebljava sa smislom i stoprocentnom svrhom upotrebe, iako su snagu poređenja mogli da osete samo stanovnici New Orleansa, kao jedini svedoci njegove ulične slave.

„I’m gonna hit No Limit like Pac hit Death Row and make money out the asshole / and blow up, like the World Trade, and be protected by No Limit tanks, soldiers with K’s and hand grenades.“

I oni manje upućeni mogli su samo da osete kako se dešava nešto ogromne magnitude, Soulja Slim je vojničku temu No Limita odveo pravo u rovove, sa teškom artiljerijom, granatama  bombama i infrared puškama koje imaju lasersku preciznost. Ono što reperi pričaju u svojim najgengsta momentima on je živeo svakog dana čim izađe iz kuće, a „Give It 2 Em Raw“  prvi je od dva albuma koji će izdati za No Limit. Sledeći je još bolji, i nosi titulu naj-New Orleans albuma ikada, fenomenalno izdanje koje na internetu vredi malo bogatstvo, album koji možeš da osetiš onako kako treba samo ako si odrastao u gradu „bounce“-a, pre nego što je grad zauvek promenio opis sa pustošenjem uragana Katrina . Ako je Lil Wayne napisao Novi testament, Soulja Slim je pisac Starog Zaveta.

Ubijen je 2003-e, par nedelja pre nego što je izašao njegov najveći hit. Sahranjen je u istom kamufliranom odelu sa kavera za ovaj album, spreman da i u smrti nastavi vojničku No Limit filozofiju -„Bury me with camo and ammo in case the devil wanna start somethin“ .

 C Murder – Life Or Death

mesto debitovanja na Billboard top 200: # 3
reprezentativna rima: „Nigga, is you crazy, I don’t know what death is
The reaper don’t fuck with a nigga like me, I’m a handle my biz“
koliko posto albuma čine pesme sa tipičnom no limit kvotom smeća: 36%
nabolji gost na albumu: Pimp C na „Ackidoe

Na Master P-evom putu od CD Shopa do naslovnice „Fortune“-a i „Forbes“-a, sve vreme društvo su mu pravili mlađa braća – Corey „C Murder“ Miller i Vyshonne „Silkk The Shocker“ Miller, koji će uz P-a postati najveće No Limit zvezde. Poslušni Silk prihvatio ulogu strpljivog mlađeg brata koji zna gde mu je mesto, dovoljno pametan da isprati blueprint koji mu je zacrtao najstariji brat, ali je C Murder je predvodio onaj deo lejbela koji su činili ljudi i dalje jednom nogom na ulici a jednom rukom u pljački dilera. Koliko je bio real najbolje govori to što je 2001-e kupio apartman u rodnom Calliope, projektu u kom je odrastao.

Dok je Master P držao geto zdravicu na pesmama, ciljajući stanovnike najsiromašnijih hood-ova, a Silk pravio muziku za devojke i žurke na bazenima – C Murder je muziku namenio striktno za automobile čiji vlasnici ponedeljkom imaju razrađen drive by plan a 15-og u mesecu jedno putovanje do Baton Rouge-a po kilogram domaje. „Life Or Death“ nije imao krosover pesme, bio je namenjen striktno ulicama. I pored toga, reper koji u trenucima kada nije opasnost za sebe onda je opasnost za sve druge, uspeo je da proda više od milion albuma iste godine, i da debituje na prvom mestu Billboard Top R&B/Hip-Hop Albuma.

Isčekivan kao poslednji član bratske grupe T.R.U. koji nema album, C Murder je napravio južnjački klasik, a pečat No Limit-a bio je dovoljan da legitimna zvezda postane čak i Tupakov sledbenik sa umom serijskog ubice koji ima empatiju neuhranjenog pit bula.

C Murder je naj-tugish momente iz Tupakove kompleksne ličnosti izvukao u geto ekstreme, pakujući sav Pac-ov poriv za buntovničkim nasiljem u punu kutiju slug-ova za neprijatelje iz zasede, prilagođavajući Makavelijevu paranoju onim hood likovima kojima je nalog za iseljenje najmanji životni problem. 2Pac ne može da spava jer ga ima noćne more o neprijateljima, C Murder ne može da spava jer ima krv svog brata na svojim rukama. Ipak kao kopija bio je autentičan lik, a rime su mu uglavnom imale više smisla nego tekstovi njegove braće, pa je on i lirički najtalentovaniji od braće Miller.

Iako je za karijere bio osporavan kao truo i neskilovan reper, C Murder ima sasvim dobre tekstove i poštena rimovanja koja bi mu odnela sve nagrade na onim pesničkim takmičenjima koja najtalentovanijoj deci iz geta pružaju priliku da odu na jednodnevnu ekskurziju u svoju prestonicu.

Ovaj album ostaje istinski južnjački klasik sa uticajem sve do Kalifornije, mračna i često ograničena maglovita šuma u kojoj C-Murder kao vesnik smrti ide sa njom ruku pod ruku, preuzeši na sebe da drži ključeve njenih mračnih odaja. Najreal TRU reprezenter, čak i kada repuje toliko isfuranu rep floskulu – „real niggas dont die“ ipak ostavlja nešto jezivije u vazduhu, možda jer ovaj antiheroj očekuje da i kada umre, postane demon crnji nego hekler u afričkoj noći koji će da lovi duše na svih koje nije dokrajčio prvim metkom. Moći će da ga ga zaustavi samo onaj koji posluša svih 146 No Limita albuma i pronađe logiku u Master P-evoj: forget about Christmas ni**a, cause you ain’t gon even see New Years!“

 

 Magic – Sky’s The Limit

mesto debitovanja na Billboard top 200 : #15
trivia: C Murder je potpisao Magic-a za svoj TRU records ali ga Master P pripojio sebi iste godine (bio je jedan od prvih „signed to a nigga thats signed to another nigga„)
koliko posto albuma čine pesme sa tipičnom no limit kvotom smeća: 32%
random misao: Magic nekada zvuči kao Freddie Foxx koji je umesto u Bruklinu odrastao na farmi sa kokoškama i sa klasjem među zubima

Koristio je gimick nošenja belih sočiva donekle uspešno i manje iritantno nego što bi se dalo pomisliti, bio je još jedan reper koji se odrastajući ugledao na dilere sa hromiranim točkovima i paint job-om, a uzore je nalazio više u fresh „baller“ tipovima iz huda, a manje u cap pillerima i wig splitterima, odnosno ubicama koje i okružni tužioc mora da oslovljava sa „headbussas“. Izgledao je kao da se nije ugledao na repere već je svet gledao onako kako Master P opisuje „tru likove“ u „Ghetto Heroes“ –  „Air Jordan ain’t no motherfuckin hero G, My heroes is niggas in the ghetto that slang D„. Iako su ga zvali Magic jer može da „učini da crnje nestanu“, pronašao je mojo u No Limitu i bio je jedan od retkih lejbelovih „baller-istic“ repera spremnih da uskoče na svaku vrstu bita. Potpisan 98-e, brzo je postao viđeniji vojnik Tenka sve do poznog doba lejbela, koji je do konačnog kraha trajao kao svoja bleda senka, jer se kompanija rebrendirala i fejlovala da sa novim izvođačima i novim imenom – The New No Limit dostigne obrise stare slave. Magic je od starta zadržao poziciju najboljeg čoveka sa klupe, nije bio prva postava, ali je def bio No Limit-All Star.

Magic sa New No Limit 2003 postaovom pored  1. Tupakov klon – Krazy 2. Master P 3. Currency 4. Master P-ev bounce odgovor na Nelija – Choppa 5. bela verzija Mytikala – T Bo

Od ostalih 89 vojnika koji su imali kamo odelo i bombu u gepeku, stilski ga je delilo to što je Magic više otvarao šampanjac po pesmama a manje se prisećao teškog odrastanja. Stremio je da u predmilenijskom trendu loptanja dok ne padne  („ball till i fall“) natrljava svima o facu sjaj sa svog zlatom oblivenog amblema Tank-a koji je na njega stavio Colonel P.

P je imao input u veliku većinu stvari napravljene u NL studiju ali je kreativnu kontrolu je davao artistima. Stajao je kao „executive producer“ na poleđini skoro svakog albuma, bacao je „gengstalicious“ hookove i „uuuungh“ na svačijem singlu, a imao je samo dva zahteva od svojih repera. Da vode sa sobom najmanje 20 lojalnih ortaka koji glavom idu tamo gde drugi ne bi pištoljem i da na albumu imaju barem 20 pesama koje će makar dve nedelje biti saundtrek za srednjoškolce koji ne doručkuju da bi uštedeli da sakupe sva No Limit izdanja kao da su Pokemona Pro – reality rep verzija. Od tih 20 pesama, četiri doduše moraju da zadovolje jedini komercijalni kriterijum menadžmenta: jedna pesma treba da bude za mamu, jedna treba da bude ljubavna, jedna da bude klupska i jedna R.I.P. pesma – numera za ortake koji su život izgubili na ulici. (Na tipu pesama kao što je ova poslednja često je gost Master P koji će priliku uvek da iskoristi da još jednom ponovi ime svog brata „and that nigga Kevin Miller – rest in peace fool„.)

Album prati ovu proverenu formulu, ali ima blago čistiju i otvoreniju muziku od običnog NL izdanja i ako uzmemo da ga poredimo sa prosečnim rep izdanjem iz trećeg zlatnog doba repa, godine 1998-e, ispada skoro kao najmejnstrim No Limit album, kao najbolji pokušaj za pravljenje one vrste albuma koji bi neprimetno mogao da se uvuče u rotaciju uz Vol.2… Hard Knocks Life  i Its Dark i Hell Is Hot-a koji su izašli iste godine. I ne bi bilo previše nepravedno staviti ga u ovo društvo jer će Magic-ov debi da se uklopi kao dete skejter 1989-e u novoj školi u Pasadeni, tačno koliko su Hov i X bili reprezentativan produkt svojih respektabinih kampova, toliko se i Magic-ov debi dobro drži, čak i pored filler materijala koji je na No Limit albumima obavezan kao skitovi na Đusovim.

Neke pesme („No Hope„) su do jaja jer zvuče kao pesma koja zatvara geto verziju „Boljih Ljudi“, samo što je Šotra zamenjen sa režijom od Beats By The Pound a glavna familija iz serije su ljudi koji imaju istetovirano T.R.U. ispod leve sise. „Did What I Had To“ je jedna od No Limitovih najboljih „retrospektivni thug“ pesama i zato sada zvuči „eerie“ ali ne više od poslednje pesme – „Chastity“ koja je testirala tvrdnju da pesma o budućoj surpuzi zahteva preuranjeni prekid albuma. Predmet njegove posvete je žena sa kojom će preuranjeno izgubiti život u saobraćajnoj nesreći. Prvi mart 2013-e u zabeležen je kao nova crta na kalendaru nekog ko prati svako prokletvstvo koje je zadesilo produkcijsku kuću čija priča preti da zaseni i onu o kletvi Tutankamonove grobnice.

R.I.P. Magic.

 Fiend – Theres One In Every Family

pesma koja bi mogla da pomeri i čoveka sa ledenim srcem: „Live Me Long“
koliko posto albuma čine pesme sa tipičnom no limit kvotom smeća: 34%
nadimak: „mr. Whomp Whomp“

 

Čini se kao da i ovaj album ima iste sastojke kao hrpa ostalih albuma iz 98-e, produkciju su opet radili Beats By The Pound, gostuju opet svi – od Silk The Shockera do Kane & Abel-a, i kontent je preopterećen temama o tome kako se nositi sa bolom i preživeti dan na uličnim uglovima prestonice ubistva. Ipak iako je rezultat mogao biti bajat, ovde se svi poznati sastojci ponovo serviraju na jedinstven način, dajući svežu dozu visokokaloričnog obroka.

Fiend koji je zamalo izbačen iz studija, kada je P zamolio KLC-a da više ne dovodi nepoznate ljude u njegovu blizinu, našao je mesto u ultimativnom i najprepoznatljivijem „Tenk“ hitu, i kandidat za najgoru pesmu veka, barem u najgorim publikacijama – „Make Em Say Uuungh„.  Samozvani „No Limit mercenary“ i bivši izvođač sa kultnog lokalnog „Big Boy“ lejbela kliknuo je instant sa fanovima.

Redak primer emsija sa džukačkim glasom koji svoj mršteći adrenalinski-agresivni stil ne koristi da bi zamaskirao to što nema rime – jer je Fiend bio najtalentovaniji tekstopisac No Limita, emsi koji se kojim se po liričkom peru mogao nositi samo Mac. Sa energijom kojoj je parirao samo Mystikal, Fiend-ov glas deluje kao đulad za topovske udare od Beats By The Pound, na čije bitove se ukalao se kao hleb i puter, mleko i kakao, jer su verovatno kao dva parčeta zvezdane prašine koji su se razdvojili za vreme velikog praska i našli ponovo u sedativima kamena. Njegov glas komanduje na prvoj liniji fronta, njihova produkcija vojničkih dramova maršira iza njega.

Najbolje opisuje svoje strahove, ali ne na generičan način kao No Limit vojnik kojem treba zagljaj već kao šokantna žaljenja da ima strah u kostima od toga da otvori čitulje u novinama ili kao kad kaže „jealousy a wasted emotion“ bez zrna solty-nessa. Gengsta tunes u najlešim trenucima zvuče kao  pesme koje bi Isus slušao ako bi živeo u Luizijani i vozio kadilaka a u najgorim kao tipičan No Limitov „straight to video“ hood flick o crnom pucaču koji hoće da pobegne iz krek igre jer je izgubio brata i sve što mu je ostalo jeste devojka Tashiki koja čeka njegovo dete.

Jedan od večitih južnjačkih kandidata za najpodecenjenijeg repera ikada, prodao je oba svoja albuma u pola miliona primeraka, ali zbog „underdog“ statusa koji je prihvatio kao jedan od onih ljudi koji nemaju problem sa svojom ulogom, Fiend možda nije imao dugovečnu karijeru kolko je trebao kada je potpisao za Ruff Ryders ranih 2000-ih ili za Currrensy-ev Jet Life pre par godina. Mada ako čovek zarađuje od bavljenja repom već duže od 20 godina, koliko može biti istinita moja tvrdnja o dugovečnoj karijeri. Ipak – najvredniji momenti karijere strpani su u prvih pet godina Fiend-ovog stvaralaštva i najviše bude svoj na svome dok nastupa sa ostalim preživelim zvezdama No Limita po „Bible belt“ uglovima Amerike.

 

slušajte još i …

 

Master P – MP Da Last Don

Master P odvori rep trolovanje na drugi level i prodire u mejnstrim Ameriku zastupajući lažnu autentičnost – koja je produkt toga da se belcima daje ono što žele, odnosno – nasilje, geto living i over the top gangsterizam, pa je entertainment otišao na nikad viđene visine, naročito jer niko nikad nije bio ovoliko namerno obnoxious. Ako su Tupakova naglašavanja reči iz dubine stomaka bile svetinje u Hramu repa, Master P-ova imitacija je zlatni krst na debelom vratu telohranitelja koji nabadaju u glavu svakog ko pokuša da uđe u taj Hram.

Najavljivan kao oproštajni P-ev album još u bookletu njegovog prethodnog albuma prodao je čak 4 miliona za dva meseca i postao najprodavaniji No Limit album svih vremena.Kada u pesmi čuješ 14-i put kako Master P iz pozadine viče najneprijatniji catchfrase ikada – „uuuuungh“ shvatiš da je ovaj baja trolovanje Eazy E-a samo primenio na drugom nivou igre.

Snoop Dogg – Da Game Is To Be Sold Not To Be Told

Na neke promene i životne šokove navikneš vrlo brzo, te ih prihvatiš kao da još običan detalj svakodnevnice, ali Snoop Dogg-ov ugovor sa No Limit-om nije jedna od tih stvari, jer iz godine u godinu stvar deluje sve čudnije. Nezavisna crna produkcijska kuća koja dovodi najveću rep zvezdu danas deluje neverovatno, ali još neverovatnije je što jedna od najvećih rep zvezda svih vremena ima album urađen po autentičnom No Limit šablonu. Znajući ipak Snupovu prirodu čoveka koji bi kad bi bio voda prolazio kroz svako vrelo, nije čudno što je prepustio album u ruke Beats By The Pound i Master P-a, koji su sa njim napravili tipičan „soldier“ album. Zato nije bilo izenađenje što je Snupova publika zamrzela album koji ostaje jedini Snupov LP za kog su mišljenja nepodeljeno loša. No, gledajući No Limit diskografiju danas u lepšem svetlu,  ali i sa naknadnom pameću da dozvolimo našim omiljenim aristima pravo na muziku drugačiju od one koju im fanovi nameću, očito je da album koji ima Mac-a, Soulja Slim-a, Miu X i neke od najsmooth BBTP bitova ne može biti smeće. Istorija verovatno neće revidirati ovaj album ali mi moramo.

 

Skull Duggery – These Wicked Streets

No DJ Drama ali ovo je pravi „quality street music“ – od tema, bitova, atmosfere, namazani ulični hoodlum – Skull Duggery izdao je jedan od najboljih albuma od svih manje viđenijih artista sa rostera. Možda jer bitovi ovde koji imaju maltene Bomb Squad bogatstvo ali u okviru izvora Bonuce i Mardi Gras zvukova, no ako vas odbijaju duvački semplovi grada bounce chant-ova, onda postoji makar jedna pesma koja je vredna pažnje svakog ko želi da vidi odakle je došla „crunk“ muzika. U pitanju je  „Where You From„, najjača rowdy pesma Luizijane i najbolja ovakvog tipa pored naravno – „Down 4 My Niggas“ čiji je ovo zapravo nezvanični prequel (posle je postala i sequel jer je Snoop po staroj dobroj No Limit politici recikliranja pesama – ovu pesmu obradio i stavio na „The Last Meal“ album). Ako ste previše fini da bi se uprljali blatom sa Skull-ovog albuma, biće vam dovoljna i samo ta pesma jer ima moć da od male mature napravi krvavim kao iznenadni susret Bloods-a i Crips-a u shoping molu.

 

 

 

Nema više članaka