A password will be e-mailed to you.

 

U noći između srede i četvrtka dobili smo iznenađujuće lepo zagrevanje pred petak koji, pored The Internet albuma, neće biti toliko zanimljiv. Pored najavljenog Brockhampton singla u okviru njihove radio emisije Things We Lost in the Fire, Tyler, the Creator je nastavio svoju seriju remiksa a iz vedra neba je gađao Chance the Rapper sa čak četiri nove pesme posle gotovo dve godine tišine, pa da počnemo.

 

Najbolji boyband posle One Direction-a je konačno odlučio da u post-Saturation periodu bude malo više boy nego band i posle dosadne “1999 WILDFIRE” i preterano emo “Tonya” izbaci singl “1998 TRUMAN” i donekle povrati i nadogradi vajb sa poslednjeg Saturation albuma. Roberta ponovo menja fotograf srpskog porekla Miloš Mihajlov koji u uvodu za video na tečnom srpskom (ovaj put bez grešaka u padežima) izjavljuje da njegovi drugari kažu da ne priča puno, i tako na kratko postaje najbolja stvar u sve tri Brockhampton pesme ove godine.

 

 

Međutim tu titulu nosi jako kratko, jer Merlin divljački uskače na bit, ali sve dobro što on radi upropašćuje Joba sa najbeljim floom u skorijoj muzičkoj istoriji, te mu upućujemo apel da se drži pevanja i produciranja. Kevin ponovo potvrđuje da je najbolji izvođač u grupi, a Matt i Dom su opravdali sva očekivanja. Prvi deo pesme se naglo završava i uvodi u akustičnu gitaru i bearface-ov prelep emo crooning za koji svaki loudpack vojnik dobija crypass, a na bit zajedno sa bubnjevima ulazi i Kevin, koji je jedini član grupe pored bearface-a koji može da se nosi sa ovakvom pratnjom. Konačna odluka je da je pesma sasvim korektna ali nastavljamo da žalimo za Ameer-om jer je upotpunjavao balans koji bend očigledno još traži

 

Zatim, Tyler je nastavio svoju seriju remiksa i kratkih pesama već osmom trakom u ovom serijalu, ovaj put uskačući na “Yes Indeed” od Lil Baby-ja i Drake-a. Pesma je propraćena Tajlerovim tvitom “enjoy the raps while you can” na koji se nećemo osvratiti, jer je kanalisao svog unutrašnjeg Weezy-ja. Slažući referencu na referencu u nečemu što je više fristajl nego legit vers, oslikao nam je svoj jebački život soundtrack-ovan Stivi Vonderom, potvrdio priču sa “Potholes” i napušio sve whack repere, usput reprezentujući svoj GOLF squad.

 

Sasvim u pravu, Tajler je očigledno ukačio da je bolje izbaciti 10 random versova i pesama kroz 6 meseci nego jedan mikstejp od 10 pesama o kom bi se pričalo nedelju dana, pa je samo pitanje do kada će ovako graditi lagani talas i kada će uraditi nešto značajno sa njim, na šta verovatno i aludira “enjoy the raps while you can” tvit.

 

 

Za kraj, tu je i najveće ime od ova tri, i neko koga smo najmanje viđali i čuli u poslednje vreme. Nakon (neispunjenog) obećanja da će ove nedelje izbaciti svoj prvi album, Chance nas je ipak blagoslovio sa 4 pesme koje traju skoro kao Kanjeov poslednji album. U svim pesmama bubnjevi su highkey čudni i jako perkusivni, a Chance više naginje ka pevanju (gde je sve bolji) nego ka repovanju, dok sve šljašti pozitivnošću na kojoj je i izgradio karijeru. Međutim, po prvi put sve deluje isvorsirano dok su instrumentali preterano slični, što verovatno znači da ništa od ovoga neće biti na albumu. Takođe, ne zvuče kao studijske pesme, sa bendom, na koje smo navikli i za koje znamo da će biti na sledećem albumu, pa je pitanje koliko možemo zaključiti o Chance 4 po ovom serijalu.

 

 

Treba skrenuti pažnju i na blage, animirane kavere, koji na prvi pogled deluju kao čista apstrakcija, ali sudeći po “I Might Need Security,” u njima se krije mnogo više.

Nema više članaka