A password will be e-mailed to you.

Kratka istorija Migosa

„Bad and Boujee“ se bliži 500. milionu. Kampanja za „Culture 2“ je zvanično u toku. Trenutak je dobar koliko i svaki da se podsetimo kako smo upoznali vlasnike najvrelijih stilova u igri.

Uspon

Tročlana grupa iz Lawrenceville-a, Georgia fiksira se 2013. na relevantne radare instant prepoznatljivim klub bengerima „Bando“, „Hannah Montana“ i „Versace“. Od stroge, NY-centrične industrije odmah etiketirani kao zabavljači sa jednim trikom, sledećim izdanjem preskaču i tu prepreku i uspešno nadmašuju sebe kvalitetom hitova („Handsome and Wealthy“ i „Fight Night“) kao i mikstejpova (No Label 2), ali prvi pravi album Yung Rich Nation (2015), iako zabavan i fanovima i kritičarima, donosi otrežnjenje – prateći (ne)uspeh nosećih singlova „Pipe It Up“ i „One Time“, album je u prvoj nedelji prodao 15.000 jedinica, 7 hiljada manje od Lil Dicky-evog albuma Professional Rapper, objavljenog istog dana (podsetimo se, ovo je davno pre njegovog XXL Freshman plasmana); i nekih 130.000 manje od Future-ovog DS2, izdatog istog meseca. Nije pomoglo Lyor Cohen-ovo slanje cele grupe u izolaciju u Švedsku gde će raditi sa pop producentima – rezultat je bio samo „ispeglana“ verzija njihovih mixtape traka. Već nedelju dana po objavi albuma tri bratine su priznale poraz i krenule dalje, objavom da je njihov drugi album „skoro gotov“.

Pauza

Na to će se čekati, ispostavilo se, još 18 meseci – vreme koje su Migosi potrošili intenzivno snimajući i objavljujući materijal. Već u septembru 2015. izašao je novi tejp, i na omotu se reperi simbolično vraćaju bando-u – početnoj varnici koja ih je dovela dotle – u potrazi za propuštenim lekcijama. Back To The Bando je do danas verovatno najslabiji, ili najmanje dobar, Migos mikstejp, ali je doneo veći hit nego išta na albumu, u vidu repetitivne ali neophodne „Bitch Dab (Look At My Dab)“ – očigledni soundtrack za dens pokret koji su patentirali, i jedan lagani win za povratak samopouzdanja. Istog meseca nastavio se i Streets On Lock serijal sa Rich The Kid-om (Vol. 4), da bi za decembar najavili bombu u vidu MigosThuggin – mitskog mikstejpa čiji su izlazak 300 brzo blokirali i do dan danas su izašle samo dve pesme.

Povratak

Umesto toga, u januaru 2016. izlazi YRN2 (n ovde ponovo stoji za niggas, a ne nation) – furiozno vraćanje repovanju, nešto kao kondicioni trening u sklapanju flow-ova i pevljivih refrena. Ni na ovom tejpu se nisu dugo zadržali kada je promocija u pitanju, i brzo stižu potpuno singlovi „Say Sum“ i „Cocoon“, ozbiljniji za još par nivoa i propraćeni internacionalim spotovima, iako još uvek nisu u funkciji albuma, već novonajavljenog mikstejpa koji je tad nazivan No Label 3. U međuvremenu „Key To The Streets“, gde im se pridružuju ATL glave Trouble i YFN Lucci, postaje jedna od pesama godine, a Migosi sjajnim 3 Way EP prekraćuju fanovima vreme i opet potvrđuju da su u posedu pomenutog ključa, makar i nemali onaj drugi, komercijalni. Usled Quavo-ove neviđene sezone u gostima, glasine da treba da ode solo se intenziviraju. Hejteri imaju jak argument da su Migos dostigli svoj plafon.

Bad and Boujee

Bez najave i reklame dodata na Quality Control kanal krajem avgusta, „Bad and Boujee“ se čini kao još jedna u seriji rep vežbi na koje smo navikli i koje nas zagrevaju za veliki tejp, slično kao „Where“, okačena nedelju dana ranije. Feature od najbrže rastuće soundcloud zvezde, Lil Uzija, jeste obećao više slušaoca, i pesma je odmah bila dobra, ali ničiji prvi utisak nije bio da ovih 5, skoro 6, minuta, na kojim Quavo čak i ne pušta glas, mogu da budu taj Migos singl. Pesma se zadržava na plejlistama, krajem septembra je i mi proglašavamo Migos pesmom leta, da bi konačno krajem oktobra 2016, 2 meseca po izlasku, dobila singl tretman od izdavačke kuće u vidu spota i dodavanja na streaming servise – i čini se da tek tada Migos dobijaju zeleno svetlo da uđu u intenzivno spremanje albuma.

Sastojak X ($)

Međutim, ni ovo nije zadnji bitan faktor pred nastanak C U L T U R E. Možda im je „Bad and Boujee“ pomogla da shvate da će utišani Migosi ipak ostati Migosi, ali neočekivani uspeh Travi$ Scotta, kao najveće zvezde Atlante* posle Future-a, je očigledno ostavio još veći utisak, i teško je kod novog albuma zanemariti uticaj Scott-a, a konkretno uticaj njegovog albuma Birds In The Trap… koji su posvećeni fanovi Quava, Offseta i Takeoffa mogli i da čuju u pozadini nasumičnih social media momenata u drugoj polovini 2016. Umesto eksperimenata koje smo čuli na Yung Rich Nation, gde skoro svaka pesma radi nešto drugo – prisvajanje tradicije na „Gangsta Rap“, iskorak u EDM na „One Time“, skoro organski zvuk na „Trap Funk“ – C U L T U R E je od početka do kraja podređen jednoj atmosferi, i to je ona koja se pokazala neviđeno uspešnom kroz hitove kao „Goosebumps“ i „Through The Late Night“ – noćna, neodređeno sentimentalna i minimalistički producirana. Ali ovaj put sa Migos flow-ovima i humorom. Gledajući unazad, signali su bili jasni:

C O M I N G S O O N…

A post shared by QuavoHuncho (@quavohuncho) on

Migosi su našli zvuk.

Da li su sve pesme bolje?

Da bismo na ovo pitanje našli odgovor, uporedićemo svaku C U L T U R E pesmu sa onim što bi moglo da joj bude ekvivalent na manje uspešnom, fanovima dragom, prvom albumu. Yung Rich Nation ima dve pesme više, tako da nije bilo mesta za „Gangsta Rap“ i „Spray The Champagne“ – dve najkraće numere sa YRN.

1. Culture / Memoirs

Sa uvodom DJ Khaleda nameće se i prva velika razlika – CULTURE ima mnogo ozbiljnije goste. Album iz 2015. imao je za goste samo jednog repera u usponu – Young Thuga – i jednu R’n’B mega-zvezdu u padu, Chris Browna. Za potrebe novog doveli su 5 vodećih rep zvezda, skoro svaku u vrhuncu popularnosti – Uzi, Travi$, 2 Chainz, DJ Khaled i Gucci Mane – ozbiljan pomak u odnosu na YRN.

Ipak, kad se porede pesme, ovo je možda jedina situacija gde je staro sigurno bolje od novog. „Memoirs“, pesma koja služi kao intro za prvi album, jedan je od nesumnjivih Migos klasika i sigurno među njihovim najzabavnijim pesmama („If you a broke nigga, I’m sad at ya (pitiful)“). „Culture“ je dobar intro, Khaledov doprinos sa „fuckboys that doubted the Migos“ je kratak i smešan, a Takeoff-ova dominantna uloga dobro najavljuje stanje na albumu, što i jeste uloga jednog introa. Ipak prve bodove beleži YRN.

Nova pesma je bolja od stare za: 0%

2. T-Shirt / Dab Daddy

Uporedili smo introe, sada poredimo trake #2 na kojima nas vodeći Migo tog albuma uvodi u priču sa upečatljivim refrenom. U 2015. slučaju to je Quavo sa vanvremenskim „I’m the dab daddy, I’m the dab daddy… hoes calling me the dab daddy“. Teško za nadmašiti. U instanci iz 2017, Takeoff je dao savršen omaž nedavno preminulom Shawty Lo-u, citirajući frazu „17-5, same color T-shirt“ iz ranog Atlanta klasika „I’m The Man“. Ali makar taj refren bio bolji, što nije, makar i bit bio bolji (verovatno jeste), niko ne može da ospori koliko su nadahnute strofe u „Dab Daddy“.

Da, stih iz „T-Shirt“, „Space Coupe – Quavo Yoda, pourin’ drank in sodas“ je jedan od prvih koje ćemo viđati na tetovažama, a Takeoff-ovo „SACE!“ jedan od najboljih glupih adliba ikad, ali na jačini tri strofe pobedu ipak odnosi prvi album. Razliku od 180 miliona view-ova objašnjavam time što je „T-Shirt“ predstavljala pobednički krug posle „Bad and Boujee“, kao i što je dobila „it’s a movie“-level spot.

Nova pesma je bolja od stare za: 0%

3. Call Casting / Migos Origin

Čuvari starog Migos zvuka možda su sebi već dopustili Birdman-esque trljanje rukama posle ovog ranog vođstva, međutim ni oni ne smeju da zanemare da je 2:0 najgori rezultat, i kazna za eventualnu nepažnju stiže odmah. Još se držimo originalnih brojeva traka i poredimo pesme broj tri, koje su obe bile rani singlovi. „Call Casting“ sa svojim Afričkim spotom jedan je od izuzetaka sa Culture, jer je beskompromisan spoj novih Migos veština i starog Atlanta zvuka. Da može, „Call Casting“ bi se verovatno prva od svih CULTURE pesama našla na Young Rich Nation. Za razliku od većeg dela albuma, gde su Migosi uvideli da im je adlib-igra toliko iznad razumevanja prosečnog slušaoca da su morali da je razblaže, na ovoj pesmi Takeoff oslobađa celokupnu moć svoje adlib-magije, što smo i dokumentovali po izlasku pesme. Rezultati su, u skladu sa tim, vredni rep istorije.

„Migos Origin“ jeste jedna od boljih pesama sa YRN, i u 3 minuta prenese sve što ovaj tekst nije uspeo u prva 3 pasusa, ali to radi sa inferiornim bitom, strofama kao i refrenom u odnosu na „Call Casting“, i odluka je jasna.

Nova pesma je bolja od stare za: 15%

Nastaviće se…

Koliko sam u pravu 1-5?
Ocena čitalaca 12 ocene
Nema više članaka