A password will be e-mailed to you.

Jedna od onih stvari za koje ne treba brinuti da će biti zaboravljene ali verovatno malo i treba jeste ona kako je Waka Flocka Flame kriv što je barometar za „ignorant“ rep spušten do kraja, što je naravno bilo dozvoljeno jednom kada je Gucci obio vrata rep industrije i za sobom ostavio širom otvorena vrata za „real hood ass ni##as“. Wocka Flocka Flame je izleteo sa najboljim imenom ikada tada, (delimično je nastalo od onametopeje koju izgovara Fozzie Bear iz Mapetsa kada mu je neprijatno) koje ima poštene zasluge za guranje repa u još veću „sve je dozvoljeno sada“ šarenilost, ali se prijavio i sa 90 posto manje poštovanja rep normi i isto toliko više gun talka i gun zvukova od svog glavnog 1017 bretherena.

Nabrijavao je ulazak u trake kao William Wallace Škote u „Braveheart“ ali umesto mačeva koji mašu u vazduhu, Flocka je bitku najavljivao zvukom „drums“ i to ne onih iz 808-a. Holivudski blokbaster količina rafala iz puški, bombi i ispucanih metkova istovremeno su prekidali i bili integrisani u svaku pesmu kao deo Wockinog nasilnog folklora, dovoljno da ga neko danas podseti da se kandiduje za Ginisovu knjigu rekorda. Teško da je EDM pionir repa zainteresovan da okrene broj komiteta dogod puni arene sa DJ Tiestom ili DJ Marchmellow-om ili bilo kime ko je dobar u bacanju drop-a, i dok „POW POW POW“ onametopeja diže „White Party“ za fist pump euro tinejdžere sa svetlećim sticks jednako kao nekad Riverdale žurke.

Kada je Flocka odveo ignorant rep u ono što se posle „Tropic Thunder“ filma zove „full retard mode“ i kada je zakucao Brick Squad trojku na „Short Bus Shawty“ meme – sledeći potez ulice je mogao biti samo Chief Keef koji će udahnuti nov život žanru kada je doneo zimu i crnce iz kuhinje koji se pomeraju kao zli ghouls uz lyrics gde više nisi znao gde počinje jezivost a završava se opuštenost.

Waka Flocka je u relativno razvijenom okruženju za niskobudžetne standarde hip-hopa, pesme snimao i dalje naj-raw moguće i na gajbi sa PC mikrofonom dao je trepu DIY momenat kakav je do tada čak i pravi trep retko imao. Iz ovih – kućni komp i Pro Tools- sesija je nastala i O Lets Do It“ trep himnčina koja ga je brejkovala, dok je jedna od prvih koju je snimio – „Blunt Music“ započela tranziciju od Gucci-evog shootera koji dobija shoutout u pesmama do zamene za OJ Da Juiceman-a na tranzistorima iz trep kuća.

Ovo je verovatno prva pesma gde će reper konačno da up-uje otrcano trepersko „I dont fuck with rappers“ ili „I am not a rapper“ i da na stare vrednosti hop-hopa izruči đubre i još adlibuje preko toga (glasnije od svojih rima). Gucci-ev „real nigga“ shtick, Waka rasteže da napravi mosh-pit muziku i da definiše „real trap shit“ gde nekadašnji sastojci koji čine rep pesmu kao metafore i pančlajnovi = mlako sranje koje više ne radi.

Dok su Young Jeezy i T.I., staru – „ne pominjite me zajedno sa reperima“ mantricu koristili do jaja u svom act-u haslera koji je iznad petty fejk rep sranja, Flocka je zgužvao tu floskulu u papirnu lopticu i njeme gađao dekana repa ili štagod. Odavno su svi shvatili da lirički rep ne pije vodu, ali Flocka prvi ne daje jedan jeb za onu nit koja je barem visila u vazduhu i povezivala sve repere kao pisce koji se drže nekih pravila pisanja u artformi. Baca papir i olovku kroz prozor i glas koristi kao mitralježčinu a chantove koji su pola-refren a pola zov za ubijanjem, pretvara u cele pesme.

„This aint metaphor hip-hop, if you looking for that Nas and Jay Z shit, throw this shit outta window“ – je bilo klasično ikonoklast sranje i resetovanje repa na najraw stanje, opet na status nula i vraćanje „lyrical“ na ono što je „lyrical“ po definiciji – „expressing the writer’s emotions in an imaginative and beautiful way „.

To što sam tek pre neki dan čuo „Benjamin Flocku“ u celosti znači da je vreme da konačno preslušam sve propuštene tejpove iz „Waka Flocka Myers“ serije, jer uz dužno poštovanje Terantinu ili skim već Flocka danas radi kako bi oživeo magiju i pokazao da je trap-activist-4-life, dan kada Waka opet bude pravio muziku od gun sounds biće i dan kada Wu-Tang povrate zvuk iz svojih glory days. Ovako za oba legendarna act-a danas važi da i kada rezultat njihovog studio vremena bude piff, ni dalje nije blizu onog chronic udarca koji nam je Wu zadao sa dusty mašina iz RZA-inog podruma ili distorzije sa Flockinog mikrofona od 90 dolara.

Hvaljen Gospod za davanje radne etike treperima, pa Flocka ima više mikstejpova sa „DAMN SON WHERE DID YOU FIND THIS“ DJ dropovima za preslušavanje nego ceo Wu Tang Clan family tree što ima albuma.

Nema više članaka