A password will be e-mailed to you.

Ironija da nekadašnji diler kreka upravlja potezima tajnih društava, sigurno nije pobegla Jay Z-iju koji možda koristi simbole Illuminata da bi pokazao da za njega ništa nije nemoguće –  poverovali smo čak i da crnac upravlja jevrejskom organizacijom optuženom da kreira sve prilike u našoj civilizaciji još od Robespjera. Ručni ROC simbol možda je nastao jer Jay-Z nije imao talenta da odradi svoju verziju „shoot“ densa ili da smisli pokret kao što je „dab“ ili Joc-ov „motorcyle dance“ i možda ga ljudi i dalje pokazuju samo jer je gotivniji od albanskog orla. Ipak dokle god se Jigga ponaša ovako i izaziva pošten svet igrajući spojene glave sa Marinom Abramovič ili pušta kosu kao da je jedini slam-poetry artist iz Južne Afrike koji nastupa striktno za galeriju „Tate“ u Londonu – imamo pravo da se zapitamo da li pravljenjem dijamanta našim rukama pomažemo širenje ideologije novog svetskog poretka.

Po nekim spisima – svakih 3000 godina na noć crvenog meseca, Illuminati odvode jedno dete iz geta i od njega prave agenta destrukcije koji izvršava plan smanjenja populacije prenaseljene planete. Iza kulisa, istorija je drugačija nego ona što je Nas čitao i u najpesimističkijem slučaju tajne organizacije imaju agendu koja zahteva tretiranje ljudi kao da smo depresivne instalacije engleske moderne umetnosti iz 90-ih, a u najboljem nam samo žele prosperitet jer pokušavaju da nas enlighten-uju i sačuvaju nas od loših izbora znajući da su ljudi neracionalna bića, čime opet čine zlo jer nam rade iza leđa.

Trebaće mu više od zakupljivanja Luvra da bi nas ubedio kako mu cilj ne završava na mestu gde se moral ostavlja ispred vrata. Obeležićemo nizom simbola svaki korak kojim je Jigga došao pred svršen čin pred predaju duše na jurisdikciju Luciferu – piktogrami predstavljaju njegovu tranziciju od zaljubljenika u ezoterično do članstva društvu gde se ceremonijalno čereče kozice i smišljaju planovi za uklanjanje Alex Jones-a.

 

Jaz-O – “Hawaiian Sophie” feat Jay-Z  [1989, Word to the Jaz]

 

uočavanje paterna/fraktala u prirodi i intresovanje za ezoterično

Ulica ima dva izlaza, a Jay Z pokušava da se izvuče na zadnja vrata i postane reper, nešto što je svetu dilera bilo neozbiljno jer je u odnosu na zaradu prosečnog uličnog up-and-comer-a novi reper promenio manje kola i manje Gucci taylored bundi iz Dapper Dan-ovog butika. Zlatna groznica oko novog fad-a rep muzike ponudila je šansu i Jaz-Ou, old skul reperu sa tipičnom pričom 80’s glava koji u želji da trampe mamin toster pristaju na ugovore izučavanih na „how to sucker a sucka“ akademiji, a zauzvrat vide uramljenu zlatnu ploču i šut u dupe jer nisu recoup-ovali troškove snimanja. Najpoznatiji reper današnjice premijeru svojih dick-sucking usana imaće na ovom setu koji izgleda kao da je skrpljen od para koje je Jigga zaradio to jutro na korneru i to bez dela koji ide DeHaven-u. Jasno je koliko je željan svetla pozornice čim je pristao da se spušta kranom kao živi lutak i dopusti sletanje koje deluje nesigurnije nego props-i iz pozorišta Čaučeskove ere gvozdene pesnice, a sve samo da bi bio wingman ispranom Jaz-Ou, liku koji je bio dusty još 89-e. Novelty pesma o havajskoj Sophie, tipičan dečji storiteling gimick iz doba gde rep A&R-ovi znaju da rade samo sa političkim grupama ili De La Soul, imala je vrednost Teleshop reklame lažnih dijamantskih naušnica na after-12 programu DSF-a, i zaboravljena je brzo. Jaz-O je oteran u opskurnost i Jay Z se vraća sigurnijoj short-term montetarnoj nagradi na ulici gde će mu dilerska iskustva poslužiti da preraste underground i ostavi prvi ozbiljniji trag na mapi.

 

In My Lifetime”  [1994, singl]

 spoznaja istine

Posle pola decenije repovanja Das Efx digidi inspirisanih liričkih pizdarija sa brzim tongue twist flow-ovima na koje bi i Twista umuknuo, Jigga se nakupio clout-a na ulici i prirodno došao do pozicije malog krek barona koji ima dovoljno stacks stotki da ih nabije u usta svakom player-doubteru. Nije mogao izabrati bolji trenutak, jer je mafiozo rep bio vruć kao portoriko mami, a Jigga je u kutijama za patike uštekao više čipsa nego jevrej – uz pare novih partnera iz Roc-A-Fella, dovoljno da uskladi plejerski imidž iz pesama sa pravim životom. Spot snima vozeći se jahtom oko Kajmanskih ostrva, a imidžom učtivog plejera, izgrađenog zajedno sa ROC partnerom Dame Dash-om, potvrđuje svoj osećaj za brending:  šalju flaše Cristala radio DJ-evima, novinarima i promoterima, oblače se kao mobsteri sa akt-tašnama u kojim su diskovi a Jigga baca pare u publiku na svim nastupima. Ovde počinje koren njegove priče koja će ga smestiti na listu onih magnata i velikih ljudi koji su illicit i nemoralnim sredstvima upali na vrata, kao Joe Kennedy koji je butlegovao alkohol ili sličnih individua koji su svoju lozu istrgli iz nehaja istorije i smestili je na puno wikipedia linkova. Ciljajući ka ugovoru sa većim izdavačom, spot je ipak ispucao nisko i potpisuju neki minorni dil sa no name lejbelom – „Freeze Records“, sublejbelom većeg Priority-a koji pristaje da distribuira Jiggin neželjen klasik i zamalo kopile rep muzike.

 

„Ain’t No Nigga“ feat Foxy Brown [1996, Reasonable Doubt]

Kada njegov debi album konačno izašao, Jay Z (26) je dosta stariji nego što je bila njegova konkurencija (Nas 20, Biggie 21) u doba izlaska albuma koji su njima rešili novčane probleme sa baby-mamom za sva vremena. Jigga dugom uličnom stažu duguje svoju prednost da kriminalnu igru objasni iz više uglova nego što ih ima prosečan reper kojeg Pafiji sveta pokupe već u kasnim tinejdž godinama. Izgradio je ulogu uverljivog hastlera, krimiće u strofama će začiniti sentimentalnim preispitivanjima a flossy persona kingpin-a je zbog kapitala sa ulice delovala dvostruko namazanije i Jigga na albumu komanduje kao čovek koji klima glavom za ubistvo dok prebacuje novčić preko knuckles svojih šaka. Godine profilisanja ljudi koje je viđao u svetu underworlda gde se dileri susreću sa pusherima, koristi da bi utegnuo svoj biznis akumen i lakše plivao sa ajkulama u muzičkoj industriji.

No, ništa se ne bi desilo, da ne bi mlade reperke otkrivene 95-e na rep takmičenjima u Bruklinu.

Sledeća velika stvar u repu spremana od Def Jam-a da bude platinum zvezda, šesnaestogodišnja Foxy Brown, posle gostovanja LL Cool J-u, dovedena je da Hov-i pomogne da napravi prvi hit, u zamenu za njegovu pomoć sa njenim rimama. Foxy ga uvodi u igru lakoćom kojom bi ga uvela i najvećeg MekLavin bednika u bilo koji klub u Santa Barbari jer je njena crna mamba moć u tim momentu bila prejaka. Sa tenom egipatske kraljice mogla je da napravi hit singl čak i od pesme koja zvuči kao fank koji je produciran na Pac-man konzoli uz struggle refren – Jaz O-a koji kao da je ispao sa B strane ploče sa „Lambadom“. Ipak najgori singl ikada sa nekog klasik rep albuma, našao se na saundtreku za „Nutty Professor“-a i svet je zagrizao brže nego što je Jigga bacio svoje pacovske brčiće na pičkenzi maloletne Foxy, jail-baita iz huda. Proći će još neko vreme dok Jigga zaista ne dobije star power i još je daleko od casual pominjanja za vreme ručka u belačkom household-u.

Foxy Brown – „I’ll Be“ feat Jay Z [1996, Ill Nana]

 

   slanje znakova šegrta spremnog da se podredi satanskoj monarhiji

Danas je „Down In The DM“ ili „Rake It Up“ nekom preživelom puritancu samo još jedan dokaz kako je rep zastranio, ali ništa drugačije se služba za odbranu rep vrednosti nije osećala nekada povodom Jay Z blagoslovenih singlova, koji su količinom poshness-a pokušavali da zatru rawness pravog repa. Sličnost sa Yo Gotti-evim hitovima ne staje tu – Jigga je sa Foxy Brown u početku imao sličan odnos kao Yo Gotti sa Nicki Minaj, pa je najveće hitove skorovao samo kada su upareni u muško-ženskom tandemu. Sa prvoklasnim fly ponašanjem i specifično izgledajućom facom Jigga je postajao bitan dodatak krosover pesmama pravljenim za Parsike vogue žurke na kojima Stefano i Dolče štipaju bradavice muških modela, te modne piste dobijaju prvu rep numeru za dostojnu Milanskih dane mode. Singl „Ill Be“ koji slavi ekstravaganciju i užitke života skuplje nego doručak bogate arapske dece sa instagrama, uleteće na svetsko tržište i postati hit u Holandiji, Nemačkoj i Zelandu, a plejsment će jednog dana dobiti i u Entourage-u.

Uticaj Jiggine gostujuće strofe biće strahovit i pričvršćava ga za klubove kao da je šank. Doprineće da Jigga ponese naslovnu stranu premijernog broja XXL magazina koji će postati broj 1 hip-hop magazin, a titula nuklearnog fizičara u kategoriji plejerskog rimovanja Jiggi omogućava da postane ghostwriter i Dušku Dugošuku – koji je na Space Jam saundtreku repovao Shawn Carterovim flowom, ali i da gostuje Majkl Džeksonu – u neizdatoj kolaboraciji. Ipak i dalje ostaje poznatiji kao pratilac najboljih repera (“I Love the Dough”), kao gost rep ribama (“Big Momma Thang”) i pisanju rima za druge repere, zato njegova zvezda još nije sijala dovoljno raspoznavajućim sjajom, te je u rep konstalaciji bio negde iza Busta Rhymes-a po poštovanosti, relativno daleko od pažnje prosečnog rep fana.

 

 „The City Is Mine“ [1997, In My Lifetime..Vol 1]

Sprema svoj drugi album a u međuvremenu svi glavni reperi ili umiru ili fell-ufuju i shvata da ima flow, samopouzdanje i komercijalni potencijal da postane novo poster-child lice repa. Kako bi tranzicija bila što manje neprimetna – unajmljuje Biggie-jev/Pafijev supertim producenata koji su Bad Boy-u prethodnih godina pravili hitove iz guzice a sada Jiggu treba da prevedu od A liste repera do statusa superstar-a i KONY-a (king of NY) – nepostojeće titule bitne za Jiggu koji na „The City Is Mine“ sebe ubacuje u konverzaciju o kralju grada. Kao američko bombardovanje kineske ambasade sličnih godina, Jigga testira vode i pušta probni balon, repujući u videu iznad obrisa grada kako Biggie može da spava mirno na oblacima jer je rep ostao u dobrim rukama – Jigga je baja da „hold it down“.

Dovoljno da seme bude zasađeno, ali nedovoljno da ljude zabole jer Jigga prvi put u karijeri brick-uje. Korni grupa 80’s semplovani hit je chart-ovao na 52-om mestu, a album je prodao tek nešto više od 138.000 u prvoj nedelji, jedva neki napredak od „Reasonable Doubt“. I dalje ne više sertifajd zvezda nego Method Man, Basta ili bilo koga iz „Hit Em High (Monstars Anthem)“ singla, Jay Z je 97-e malo prepoznatljiv i u moru pop-repa bio je nešto više od mršave liričkije verzije Heavy D-a. Ipak za razliku od 90 posto repera Jay Z je bio prijatan sa novinarima, što ga je učinilo poželjnijim, i kultivisao je odnos sa bitnim časopisima, DJ-evima i tejstmejkerima, gradeći malu infrastrukturu koja će želeti da bude tu kada Jigga konačno nađe hit koji će ga prebaciti preko. U njegove pop instikte se ipak ni dalje nije sumnjalo, a nije ni mogao da prestane – postao je deo Def Jam-a u ugovoru kojim legendarni lejbel poseduje 33 odsto Roc-A-Fella, a u prvom major deal-u koji menja živote, Jay dobija pravo i da potpisuje svoje artiste.

Trebao je da prekine posle ovog albuma kao što je i planirao, i dalje bio poznat jednako kao Biggie u repu, ali makar ne bi ostao bez duše, mada tamo gde je on krenuo duša će mu svakako biti samo teret (double entendre!).

Money Ain’t A Thang“ feat Jermaine Dupri [1998, Life In 1472]

Bling-bling kultura je osvajala rep brže nego letnja vatra u šumi a Jay Z je želeo da bude nesavesni lik sa piknika koji doprinosi vatrometini te uleće spreman kao shot-caller koji u novčaniku drži papira dovoljno da razmeni nepostojeći apoen od trilion dolara. Pre takmičenja sa Jermaine Dupri-em u nabrajanju skupih stvari koje poseduje, MTV ga je stavljao da na VMA‘s sedi iza Boy George-a, a posle „Money Aint’ A Thing“  niko se neće buniti ni ako sedne umesto Beck-a ili ako sa Memphis Bleekom zauzme mesto braći Hanson. Zastavica se zvanično zavijorila MTV tlom kao moonman – Jigga se lansirao sve do Spring Break @Daytona Beach specijala na MTV-u, HOT kao lava ili Flockina lama- čak se i u fizičkom smislu menja, dovoljno poznat da se svi fizički nedostaci i facijalne crte kamile ignorišu i da ima garantovan Victoria’s Secret model tip riba barem dok Y2K ne udari. Omađijan slavom ili besmtnošću iz templarske bočice, Jigga udara još jaču radnu etiku i tako odbija napade boraca za održavanje žanra čistim. Padobran koji je lansirao u vremenima kada je reklamiranje Sprite-a smatrano za sell-out, prizemljuje u sigurnim prilikama gde se za ruke drže geto materijalizam i američki konzumerizam.

 

„Can I Get A…“ feat Amil and Ja Rule [1998, Vol. 2… Hard Knock Life]

Jiggino slick ulaženje ljudima pod kožu x star power x industrijskim clout čine da nepoznati reperi kao što je tada bio Ja Rule nemaju šansu da prođu kroz Def Jam mašinu bez da prva zvezda lejbela ne čekira njive demo snimke i studio sesije u stalnoj potrazi za osveženjem. Tako je Jay Z otkrio originalnu verziju gornjeg singla a Ja Rule mu daje svoj prvi nesuđeni hit u zamenu za gostovanje na Jay Z albumu i priliku za prvi ukus mejnstrima. Pomoglo je što su u Jiggi svi uvek videli figuru koja može da iznese stvar bolje od originalnog autora i što je Jigga znao da otima ljudima hitove bar od 96-e, kada je podmetnuo nogu grupi Camp Lo da bi sebi nabacio lob. Njihov bitmejker Ski, dao mu je Camp Lo instrumentale od kojih će nastati pesme koje postavljaju ton krimi melodrame koji je bio „Reasonable Doubt“ i sva soul-funk rep braća ostaju bez barem dve pesme pogodne za electric boogaloo pokrete u „Cvijeti“ dvehiljadepete. Dve godine kasnije Jigga drži ključeve pop sveta i cedi đus iz Stjuart Litl croonera sa bandanom za svoj prvi bounce hitić – više južnjačku nego east coast pesmu koja učvršćuje njegovo prisustvo u klubovima Amerike.

„Vol 2… Hard Knock Life“ postaje prvi album koji debituje na broju 1 Billboard liste, a na potpuno neuobičajen način album će ogroman boost u prodaji imati treće i četvrte nedelje što ako nije zasluga sledećeg singla onda je maslo njegovih prijatelja koji vole da oblače crne odore i planiraju čipovanje populacije.

 

Hard Knock Life (Ghetto Anthem)„[1998, Vol. 2… Hard Knock Life]

   odgovor od vitezova u templarskoj službi

 

Snalažljivost nije čuvao samo da bi fleksovao repere za pesme ili bitmejkere za bitove, već je imao onu bitnu stavku što krasi 1% ukupnog čovečanstva koji poseduje 99%  svetskog $$$ – uvek je spreman i može da blefira naslepo tamo gde bi se mi obični predali. Njegova omiljena priča oko pisma koje je poslao scenaristima Brodvejskog mjuzikla o domu za siromašnu decu –„Annie“, poslužila je da definiše Jay Z-ija – legendarnu personu sa sopstvenim setom pravila i pomogla da uđe u panteon Nju Jorških velikana gde su Woody Allen i Frenk Sinatra. U pismu gde moli za dozvolu za korišćenje vokalnog sempla, Jigga otvara srce pričom kako mu je „Annie“ omiljena predstava, kojoj je imao sreće da prisustvuje kao dečak jer je za pobednički esej o ovoj drami nagrađen pozorišnom kartom na Brodveju. Na stranu što bi Jay Z koji je bio siromašniji nego deca pomenutog mjuzikla ovu kartu verovatno prodao, Jigga je lažima nacrtao srceparajuć prizor i njegova pobeda odredila je legendu i dala drugačije značenje hvaljenju kako može da proda „water to a well/whale“.

Album će postati rekordno prodavan i brojao je do 5 miliona, a „Annie“ semplovana pesma dobija direktan prolaz u Top 100 VH1 ili „Rolling Stone“ rep pesama svih vremena. Jedna od prvih numera koja na novelty način koristi decu u refrenu, a u kombinaciji sa repovanjem o ulici, deca instant trikuju ljudski mozak, dajući mu moćan tune za bopovannje glavom. Jiggin previše conversational flow ulazi u uši i ljudima koji mrze rep, a prelio se toliko na mejnstrim da je došao i do „Austin Powers“ filmova i South Parka. Pesma je Jiggi omogućila novi tip leverage-a u pregovorima i barem još dva prstena ljudi u muzičkoj hijerarhiji kojima će odgovarati sa: „beat it cocksucker“.

 

„Big Pimpin'“ feat UGK [1999, Vol. 3… Life and Times of S. Carter]

  upoznavanje sa svetim simbolima

 

Pakao nema radno vreme i promovisanje sataninog lifestyle-a ne sme da prestane – Jigga gospodaru poklanja pesmu o ugnjetavanju slabijeg pola, odnosno numeru koja razara više porodičnih vrednosti nego dve gej parade godišnje sa direktnim TV prenosom. Doktrinu je lakše prodavati ako je zvuk pitak i Timbaland mu daje jedan od ultimativnih 90’s bitova koji prijaju ušima više nego kvalitetna indijska svila telu – ovaj bit zadržao bi pažnju i dosadnoj osobi koja na malom odmoru voli da uzme slušalicu iz tuđeg uha sa planom da je ne drži duže od 5 sekundi u svojoj ušnoj školjci. „Big Pimpin“ mora biti četvrta najprisutnija rep stvar u životima striktnih nerep osoba (ovo je lista – prva je „Gangsta Paradise“ druga „Changes“ a treća „Hate Me Now“), a bit nektarinskog ukusa, nateraće i najgadljivije na materijalizam da ostave daljinski i razmisle o remiksovanju svojih životnih prioriteta. Jigga tretira žene kao da je na snazi Kazahstanski zakonik iz doba kulaka, a spot od milion dolara pomaže utisku o lovarnom balleristic šampanjskom tatici koji sere pare u doba hiper-video produkcije, zlatnom vremenu muzičkog video formata kada su spotovi odvedeni do MAXXX DOLBY BLOCKBUSTER sranja.

I dan danas ostaje najsigurnija Jiggina stvar koju ćeš čuti u otvorenim diskotekama od Marmarisa do Sunčevog Brega.

 

 

„Girls Best Friends“ [1999, Blue Streak soundtrack]

 

  upoznavanje sa tajnim rukovanjem templara

 

Opsednutosti dijamantima i karatima je na bukvalnom vrhuncu, jer ovde o sijajućim stvarima priča kao da su živa bića što može značiti samo da je otključao još jednu kapiju drevnog znanja i da ima obavezu da se prema svemu što iluminira odnosi kao prema Božanstvu. Saundtrek za klasik komediju sa Martin Lorensom nije mu dao neka tržišta koja već nije dotakao ali se makar učvrstio i kod devojaka koje na mobilnom slušaju theme song iz „Friends“, riba koje lajkuju lakirane nokte na internetu i barista u caffè latte barovima.

Oportunistički Hova je opušten kao bogati baron Shfofitzoncktoff  kada u kazinu pruža šansu jednoj srećnici za njegovim stolom da mu dune u kockice radi amajlije pre nego što ih baci, nehajući za rezultat ili ulog, jer se ništa ne menja ni ako je izgubio. A opet je dobio. No, ako je izraz bacati drago kamenje na svinje, Jigga sa ovom pesmom radi suprotno i baca govnjive cigle na ženu i decu, plasirajući svoje najveće smeće ikada samo da bi u himni za američke Marijane Mateus veličao dijamante za koje već znamo iz filma koliko su krvavi. Iste godine izbada saradnika nožem i sudija kao da je dobio namig od gore jer mu je dao samo pardon (regularni crnac bi u Nju Jorku dobio 10-12).

 

 „I Just Wanna Love U (Give It 2 Me)“ [2000, The Dynasty: Roc La Familia]

 test dobrog samarićanina

 

 

U senci novog Jigginog dostignuća jer je ovo prva Jay stvar koje je otišla na broj #1 na Hip-Hop/R&B charts, ostao je Omilio Sparks, reper iz Philly postpisan za Roc-A-Fella čiji je bio „Give it to me“  – refren od kog Jigga pravi hit koji će izlaskom na pomračenje meseca obeležiti  poslednji put kada je bio bliži civilnom svetu nego tajnim ezoteričnim društvima koji ne traže ništa osim poverenja i duše. Omilio zbog svog contribution-a nije dobio ulazak u mejnstrim kao Ja Rule i svoj san je ostvario jedino ako je imao snove da bude CEO firme za selidbe jer ga je Jigga zakrpio sa tek 15.000 dolara.

Jiggaman je ipak bio na ozbiljnoj prekretnici i najmanje je mogao biti opušten u situaciji kada mu iz ruke jede tip belih devojaka koje od roditelja zahtevaju ljubičasti Range ukrašen balonima sa glitterom u obliku ponija za 16-i rođendan. Sa svakim hitom bliži si tome da budeš „washed up“ a iskustvo je pokazivalo da su pop reperi imali kraće karijere od tradicionalnih „albumskih“repera i Jiggi je trebala artističnost. Jeste da je njegov flow na bitu sada kao Majkl Džordan sa fade-away-om, ali je bio u opasnosti kada je počeo da se stapa sa B2K, Shaggy-em, Destinys Child i sličnim stanarima TRL sveta sa futurističkim spotovima u kojima se svi gledaju preko ekrana na Blueberry mobilnim gadžetima. Stvar spašavaju Kanye West i Just Blaze koji su soul bitovima konačno izrezbarili muzički intergritet Jay Z-a, više nego dovoljno da ga zgotivi i belački „fuck yeah, rap!“ ortak sa rancem i da Jigger dobija artističnost – jedinu stvar koja mu je falila da postane GOAT, pored naravno smrti.

 

 „Izzo (H.O.V.A.)“ & „Girls, Girls, Girls“ [2001, The Blueprint]

ulazak u prvu ložu templarskog reda

 

Prvo moramo pomenuti onu manje bitnu koja je kao što je očekivano u Evropi bila više bitna a to je „Girls Girls Girls“. Nije ni čudno što je ovu pesmu Jigga izabrao da izvodi na MTV EMAs sa hiljadu riba na bini, što je bio simpatičan mali gimick koji nije mogao proći neprimećeno pa makar bio i srpski medij iz sveže post-miloševićevske Srbije. Peta-strana-Blica-ass nastup i nova „chick“ pesma sa spotom spot u kojem će kao best of both worlds (i „the culture“ i  kablovska TV) da gostuju i Karmen Elektra i Biz Markie, doprinosi da Jiggina muzika počne da dobija feel, sličan kakav imaš kada piješ „Next“ prirodni sok od maline za koji si čuo da se servira na Fashion TV žurkama i da su item kod Naomi Kembel.

Mnogo bitnija – „Izzo“ izašla je kao prvi singl i pokazala da je Jiggi sada najbitnije da ga prihvati kultura – bio je u opasnosti da udaljavanjem od srži hip-hopa ka popu bude Ja Rule-ovan, ali se hvata autentičnog artistic pečata i ulaže u dugotrajniju karijeru. Morao je, jer za razliku od Biggie-a i Nas-a koji su pokazali da su bili down sa „kulturom“ još od dana kada je kasetofon jeo nasnimljene kasete, Jigga nije imao jednak kulturološki kapital pošto je od starta došao postavljen kao vladar top lista i samo je povremeno odlazio iz komercijalne sigurnosti u grimy repove pravljene za „The Tunnel“. Sada ukazuje da postoji „rap stvar“ i sebe stavlja u kontekst šire rep zajednice koja je jača od svih artista zajedno (naročito dok ima njega), a cela priča je bila svarljiva zbog leptirovog plesa dvojice inovatora soulful repa- Just Blaze-a i Kanye Westa. Sve što bude radio od ovog momenta služiće da drži postolje isklesano za njegovu bistu GOAT repera. Zauzvrat Illuminati su ispoštovali reč i slede mu naslovne strane sa ljudima kao što su Bono i Edge iz U2, Ellen DeGeneres i basista Metallice, a Jay Z wankeri će dobiti Jiggin prvi album koji je napravljen sa jasnom vizijom legacy artista – čak je i kaver urađen kao da ima otvoren plan da uramljivanjem na zidove pretekne Illmatic.

 

Na konto pesme i Jackson 5 semplovanog singla, Hov na „Summer Jam“-u odrađuje move od kog su superstarovi satkani i izvodi Majkl Džeksona na binu kao svog gosta. To što je Majkl samo izašao i mahnuo ljudima teško da je predstavljalo pobedu za publiku koja ne bi primetila ni da je izveo plaćenog Majklovog dvojnika iz Bolivuda, ali je Jay Z odradio ultimativni fleks. Sada je zvanično već od života i deluje kao da obara granice samo da bi jednog dana mogao da pošalje Biggijevu urnu da u otvorenom Lexusu kruži oko meseca.

 

Jay Z – MTV Unplugged [2001]

Ceo plan transformacije u ikonu rep kulture koja više ne moli za tvoj respekt već ga zahteva, Jiggaman nastavlja na projektu sigurici za legitimitet repa jer repera stavlja u sobu sa gomilom instrumenata terajući rasistu ili kosijanera u obmanu jer je zaobiđeno osnovno moronsko pravilo za argument da rep nije muzika. Gitara i bubnjevi su tu, a da bi inaguracija Jigge u zaštitnika kulture bila zvanična tu je i : Questlove – bitan faktor frakcije repa koja u stilu društva mrtvih pesnika više voli čitanje Lost Poets-a nego „Chronic“, najbitniji  deo pratećeg benda The Roots – konfirmacije koje je bila potrebna da bi hip-hop embrejsovao nekoga, odnosno da bi Jigga postao legit u svim reonima rep unverzuma. Najgora stvar koju ovo donosi je što je približilo njegovu saradnju sa Talib Kweli-em a a najbolja je što se smanjuje razdor između udaljenih rep polova koji su držali kao maltene dva zasebna žanra od 97-e do 2002-e.

Skoro jednako bitna je i majca Če Gevare. Izborom odeće dobija najlakše poene ikada i najjefektniji plasman postojećeg modnog trenda neke subkulture prolazi toliko zapaženo – jer se od njega najmanje očekivalo. Sama činjenica da se Jigga intresuje za nešto „grassroots“ ili „socijalno“ ili štagod, bila je dovoljna, a čak i koristi „njihovoj“ priči čijagod da ona bila. Nikad sa manje truda nije počistio jednu kategoriju, barem dok sa 4:44 nije počistio „woke“ polje, davajući ljudima očite savete.

 

R. Kelly – Fiesta Remix feat Jay-Z [2001, TP-2.com]

Prešao je na sledeći stepen i susreo se sa đavolom lično, dosta ranije nego što je protokol nalagao, i to veoma drugačijeg Lucifera nego onaj o kom je maštao.

Ludilo R.Kelly-a bilo je jedino što je sprečilo Jiggu da se lansira u Pitbull visine i da postane Mr. Worldwide, a ne znam kako se nadao drugačijem rezultatu kada je video R. Kelly-a koji je na prvoj konferenciji došao obučen kao zli Riddlerov goon. Jigga je kolaboraciju poredio sa unijom Martin Luter Kinga i Malcolm X-a, a da je ovakvo poređenje je za cilj imalo da pljune na grobove najvećih boraca za socijalna prava crnaca bilo je očigledno kada je R.Kelly uhvaćen na kaseti kako urinira na devojčice. Ni to nije bilo dovoljno, Jay Z nastavlja turneju sa seksualnim prestupnikom – koja je otkazana jer je Kellz nestabilan duševni bolesnik i jer je je optužio Jay-Zjevog prijatelja da ga je u bekstejdžu isprskao suzavcem i zbog toga završio u bolnici.

Projekat je ekspresno napušten zbog visokog rizika gubljenja dosadašnjeg položaja u industriji i muzika koja slavi pop-ovanje pičke gubi jednu bitnu bitku – Jigga razočaran ishodom i ostrašćen svojom dosadašnjom moralnom žrtvom, zahteva sazivanje vanrednog veća freemasonskih glavešina u cilju pronalaska svoje industrijske kraljice. Potomci sijonskih mudraca imaju problem odobrovoljiti ikakvu pratilju – ipak jedna bivša članica popularne R’n’B grupe, učenjem kabale se zaintresovala za puteve nečastivog i prvi potez u uspostavljanju totalitarne svetske vlade bio je na vidiku…

 

 

 

Nema više članaka