A password will be e-mailed to you.
6atNwE-uOfE

Ako voliš prošlogodišnje J.Cole-ovo kritičko čedo od albuma, dokumenatarac napravljen da ga prati izašao je na HBO kanalu 15-og aprila a od juče je dostupan i na YouTube-u, spreman da bude melem za tvoje psihičko hlađenje.

Najbolji light-skinned reper putuje kroz mesta u kojima su crnci propatili bilo zbog sistematske policijske represije kao Ferguson ili „black on black“ spirale nasilja kao Baton Rouge i priključuje nas na živote slučajnih prolaznika i ljudi sa njihovih krvavih blokova. Sve je prožeto „artistic“ poluspotovima za pesme sa prošlogodišnjeg Cole-ovog magnum opusa.

Cole koji bi mogao poneti titulu „najobičnijeg čoveka“ koji je ikada imao platinasti album (i to bez gostovanja) u dokumentarcu opravdava svoje zvanje dok se dvojica likova prepiru o ulozi crnog čoveka/propasti sistema u Americi, kada stoji iza njih kao nečiji brat koji je imao potencijal u basketu ali je protraćio sve zbog povrede, te sada samo prati svog starijeg brata/oslonca i stoji, ne dodajući nikada ništa konverzaciji jer nije dovoljno zanimljiv, odnosno prosto nema šta da doprinese jer nema šta ni da kaže. Verovatno Cole-ov „down-to-earth“ imidž proističe iz toga što je dosadan. Dosadni ljudi prosto moraju da budu humble.

Posle odlazi kod svog oca i posećuje srednju školu u Jonesboro-u, i tu dobija neke vredne lekcije iz „crne“ istorije, sluša neke priče o crnačkoj srednjoj školi, ali i lokalnim velikanima crnačke borbe iz „civil rights“ ere i whatnot. Već ovde vidiš da Jermaine Cole ima nivo zainteresovanosti ravan dečaku iz osnovne škole koji je prvi put posetio Manastir Mileševa. Znači, super za čuti, ako ne traje duže od 25 minuta, osećaću se malo lepše sada kada odem u sobu da se naduvam i igram Tekken 4.

Ali to je cena „pametnog“ repa, žanra u koji je J Cole bio gurnut, primoran da ode jer je imao „pristojne“ i „kulturne“ pesme ali i izgled crnca kojeg se ne plaše beli ljudi (baš kao Denzel ili Klajvert) i sada mora da piše neke duboke rime i da zvuči „deep“ na svakoj pesmi. Sad se to očekuje od njega. Ne samo da mora da se pravi deep na pesmama, on sada mora da živi savestan „woke“ stil života zauvek, uvalio se do guše, ljudi mu pokazuju isečke iz novina o prvim crnačkim crkvama 20-og veka i on mora da se pravi da ga to zanima.
Naročito je smešan deo (oprosti mi Bože) kada TV-u gleda snimke ko zna kog po redu ubistva crnog čoveka od strane policije i iščuđivanje u stilu „oh my God…„. I obična osoba bi se iščuđavala na isti način ali je urnebesno kada vidiš nekoga koga danonoćno zatrpavaju takvim stvarima kako i dalje mora da glumi šokiranost i zapanjenost da bi kod publike održao taj status „našeg“ normalca lmao.

No, ma kolko mi ovde ohrabrujemo da J. Cole bude predmet svake moguće šale i sprdnje, ne možemo dozvoliti da padne shade na teme u koje prosto ne možemo imati dovoljno uvida i razumevanja. Crni životi vrede isto kao što su vredeli u Americi pre 20, 50 ili 100 godina, a to je malo, ali su zato crni ljudi sve više „woke“ i J. Cole je jedan od modernih artista, zajedno sa Kendrikom, Solange i Frank Oceanom koji usheruju novu savesnost u muziku dok simbolični nose „nigger“ ispisano na jednom obrazu a „black lives matter“ na drugom.

Nema više članaka