A password will be e-mailed to you.

Za ovaj vikend smo dobili Gucci Mane-ov jedanaesti zvanični album kao i novi album od Wu-Tang Clan-a, za koji i dalje nije najjasnije da li je kompilacija (jer ga neki članovi Wu čak ne reklamiraju na svojim socijalnim akauntovima). Uzeli smo sedam parametra kroz koje ćemo odrediti koji je projekat superiorniji.

Da li može da se proda današnjim generacijama?

Gucci album:

„Mr. Davis“ je Gucciev drugi pokušaj (treći ako računamo Swizz Beatz/Justice fijasko) da odvede svoju karijeru na sledeći level i ode u razvodnjeni sell-out zvuk koji će imati spinove na radiju u sendviču između Drake-a i Fetty Wap-a. Nažalost lopta je opet završila na tribinama. Od izlaska iz zatvora, Gucci se pozicionira kao otac današnjoj garnituri repera, pa izbegava da izgovori reči „xans“ ili „percoceats“, već lekove za depru koje su Future i Lil Pump proslavili kao sredstvo za sređivanje emotivnog dna/ključ svake žurke, često izgovara kao „whayoucallits“, baš kao pravi uzorni senior citizent. Današnje generacije vole turn-up muziku ali je Gucci napravio album za likove koji idu na posao u košulji, sakou i patikama i „The Blueprint“ im je vrhunac modernog repa, iako prvi singl iz marta ima manje vjuova nego YBR Nahmierova debi pesma. Valjda je današnjem Gucci-u previše stalo da reklamira Calvin Kleine i gostuje kod Jimmy Fallona.

Wu -Tang album:

Ljudi koji danas počinju sa Gucciem neće shvatiti šta je radio toliko dobro pre 7 godina kada je postajao legenda, a svako ko sluša Wu album prvi put, definitivno će imati pogrešnu predstavu o tome zašto su ih ljudi prvi put zavoleli 93-e ili 97-e. Ipak Wu-Tang je i dalje za decu, i biće zauvek najsvetija ikona u domu „pravog repa“ a pošto za današnje generacije „real hip-hop“ ima status kao što je pank imao za tinejdzere koji su 90-ih pisali „Punk is not dead“ po fasadama gadnih zgrada, onda bi Wu-Tang mogao da prođe sasvim dobro kod tvog mlađeg brata koji voli voli „old skul“ repere kao što su 2pac i DMX.

Verdict : Gucci je i dalje faktor kuloće za mlade i ostale koji nisu imali prilike da osete impact „i take my shirt off and all the hoes stop breathing“ refrena i jedino je istina da „kids wanna be like Gucci, dont give a fuck about Mike„, tako da prednost dobija Gucci Mane.

Bitovi

Gucci Album:

Pošto je napravio album kakav French Montana napravi svake druge godine (no afro-pop verzija), bitovi su kao kod marokanca ili hit ili miss, ali su više promašaji. Ima previše pevanja i r&b refrena, pa ne može da se poredi sa muzikom koju je Metro Boomin napravio za collabo album godine „Droptopwop„. Pesma sa Kris Brizijem donosi još jednu prelepu frulicu u godini u kojoj je ovaj instrument traženiji nego Bora Dugić na saboru „Oj Moravo“, a „Miss My Woe“ predstavlja težak trijumf nad svim nedaćama i verovatno će ići na kraju „lifetime“ specijala o Guccievom životu koju će VH1 da snimi za 9 godina.

Wu-Tang Album:

RZA više ne pravi rep muziku bez nežnih gitara i John Frusciante-a ili bez osamdeset svirača drvenih gudačkih instrumenata iz Kine, tako da je pametno rešenje bilo dati DJ Mathematics-u da producira ovaj album i sačuvati Ghostface-a i Raekwona njihovih živaca. Mathematics je odveo produkciju u očekivanom smeru (a šta drugo da radi) i imamo još jedan tradicionaliostički Wu album, od kojeg znaš šta dobijaš, kao da si ušao na ručak dana za 400 dinara. U svakom slučaju to je dobar ručak, jedino je garant da češ više eksperimentisanja dobiti na albumu od Fergie. Ne da je eksperimentisanje najbitnije, ili da je uopšte bitno, ali od grupe koja je 97-e napravila „Wu-Tang Forever„, razočaravajuće je petnaestu godinu zaredom zadovoljavati se istim retro „east coast boom bap“-om sa slatkim semplovima. Da li će zauvek ostati u ovoj YU-Grupa fazi i držati se svog shticka (hoće).

Verdict : lepši bitovi nego kod Guwopa, tako da Wu dobija ovu rundu.

    

Repovanje

 

Gucci Album:

Neki podlac bi se zgrozio poređenjem skilova između East Atlanta Sante i Sokratovih učenika sa Staten Islanda, ali Gucci kao vlasnik titule najboljeg repera sveta 2010-e (možda i 09-e i 11-e) definitivno može da se bori sa Klanom koji u postavi ima dva vlasnika titule (Meth 93-e i Ghost 2000-e) kao i nekoliko runner-up-ova (Raekwon i Deck). Po izlasku iz zatvora Gucci repuje na najprofesionalnijem nivou, kao „All-Star“ veteran sa deset sezona iza sebe, koji i dalje ubacuje 18 poena po utakmici, iako je najbolja repovanja imao na gostovanjima (kod Dreezy i 2Chainsa), a da je manje zanimljiv shvatiš kada ti gostovanje prokletog A$AP Rocky-a osveži album. Ozbiljan problem ima Gucci i jer su nekad ranije linije kao „Im on private island, vibin’ to violins“ bile smešne a kod fensi zvezde Guccija ostvarenje ovakve rečenice više nije far-fetched,  zato ništa više nije smešno.

 

Wu-Tang Album:

Repovanje na Wu projektu je kao nasilje u Tarantinovim filmovima, znaš da neće omanuti i da ćeš uživati u magiji najvećih majstora jednostavne brutalnosti. Čak nema ni U-Goda da kvari učinak ostalima. Jedino Masta Killah zvuči previše vegeterijanski na mikrofonu, a Method Man je zvezda albuma, ali je ovo nivo Gary Paytona iz Lakersa, a ne Gary Paytona iz Super Sonicsa. Raekwon je u savršenoj formi i storiteling strofa iz „Fast and Furious“ će podsetiti ljude koji slušaju od „Forever“ albuma, zašto su se zaljubili u Wu. Ipak RZA umalo sve da uništi svojim repovanjem najgorih seks rima u istoriji  na ljubavnoj „My Only One“ i zbog toga što je rimovao „masturbacija“ i „ejakulacija“ sam dovoljno potrešen da razmišljam da prednost dam Gucci-u.

 

Verdict – Ipak je Gucci sad previše običan a ovih ima 7, minus Masta Killah i GZA koji su jako dosadni, to je 5, Rzina strofa vredi još minus dva, ali tu su i Killah Priest i Big Punov „lyrical-miracle“ sin, tako da Wu-Tang posle ove kategorije prelazi u vođstvo.

    

„Freshness“ barometar

Gucci Album:

Gucci je danas više freš nego zadah polarnog medveda koji žvaće paket „Orbit“ winterminta.

Wu-Tang Album:

Nisu bili fresh još od kada je Ghostface-ov metalni orao sa ruke oživeo i odleteo da blagoslovi Obamino proglašenje za predsednika. Najfresh osoba na albumu je Sean P, koji ni nije živ.

Verdict: Pobednik je Gucci.

       

Da li poseduje i zastupa prave vrednosti

Gucci Album:

Gucci nas tera da budemo najbolja verzija sebe i zaista je postao personifikacija motivacionih poruka koje treneri iz teretane konstanto kače na svoj instagram profil. Nastavlja da nam natrljava na nos svoje ogromne životne promene i pomake, tek je na pola svog „Work In Progress“-a, stvara sliku stalnog rada na sebi i svojim navikama. Puno pozitivnih poruka kao:

„Old Gucci Mane was addicted to dranking
New Gucci Mane, I’m addicted to Franklins“

ili

„But tell me can you hold me down in the bad weather?
Cause anyone can hold it down through the fair weather“

ovo poslednje je lepa lekcija za verne dame, prilično drugačija od Rzinog smaranja o kom sledi.

Wu-Tang Album:

Poštuju prave vrednosti repa, a to je biti najtvrđi i biti samouveren, ali osim Masta Killinih fake-smart rep deonica, ne postoji neko veliko zalaganje za preispitivanje i eventualni preporod. „Why, Why, Why“ je standardna Black Lives Matter pesma sa porukom o novom dobu tlačenja i veoma razočaravajućim preachovanjem gde RZA zamera devojkama jer vole da twerukuju i idu u klubove. Poruka pravo iz 1995-e, pošaljite čoveka da se leči.

Verdict : slušajući „We Ride“ razmišljam da se vernici verovatno ovako lepo osećaju dok slušaju Chance The Rapper-ove pesme sa crkvenim horom. pobednik je Gucci.

         

Da li može da se sluša u kolima?

Gucci Album:

Nema trep himni kao „Met Gala“, ali tu je najveći post-jail Gucci benger – pesma sa Migosima, i  ostaće u rotaciji u tvojim kolima do kraja godine. Pesma sa Dolphom i Slim Jxmmiem isto. „We Ride“ je mnogo lepa ali je malo sramotno slušati ovakve tonove u kolima a pesme za radio sa Ty Dolla $ign i Nicky Minaj su smeće.

Wu-Tang Album:

Dobro će doći zimi dok kruziraš ulicama i tražiš najsigurniji rutu na kojoj možeš da se naduvaš kao đubre. Ako imaš jeftinija kola, leći će ti bolje nego Gucci u skupim kolima.

Verdict: ova runda je nerešena

 

          

Da li te inspiriše da zaradiš pare?

Gucci Album:

Gucci na „Mr. Davis“ ima pesmu koja se zove „Money Make Ya Handsome“ i više puta u toku albuma pomene da ako nemaš pare onda neće ni da priča sa tobom, tako da je jasno ko je pobednik ove kategorije.

Wu-Tang Album:

Najpametnija strofa na albumu je od Cappadonne, a on je posle 10 godina svoje karijere počeo da vozi taksi po ulicama Baltimora, tako da ne.

Verdict: Gucci

          

 

Konačan pobednik : Gucci Mane – Mr. Davis

 

 

Nema više članaka