A password will be e-mailed to you.

Izgledao je kao klasičan produkt plodonosnog sastanka 40-ogodišnjih A&R-ova iz velike produkcijske kuće, formulični hit reper stvoren da funkcioniše po MTV receptu, hip-hop odgovor na R&B koji ranih 2000-ih radi ono što je rep radio 10 godina ranije-koristi žanr iznad da dobije kul poene i približi se centru zbivanja. Ipak „The Mašina“ nije imala velike planove za Nelija i da se Universal pitao, verovatno bi prošao kao milijardu repera čiji oglasi su svakog meseca zauzimali polovinu svih stranica tada sve debljeg „The Source“ magazina. Reklama sa najavom njegovog albuma, činila je tek polovinu jedne strane, što je znak anticipacije danas jednak kao jednodnevni banner na DatPiff-u, a jedini gost je bio Lil Wayne, što bi danas bio ekvivalent recimo YFN Lucci-u. Nije imao nijednog super-producenta na albumu, sve bitove radio mu je Jason „Jay E“ Person, Nelly-ev drugar iz detinjstva. Prvi spot je napravio za 150.000 dolara što je za početak milenijuma bila relativno skromna cifra.

Za manje od godinu dana od izlaska „Country Grammar„- Nelly je imao 7 miliona prodatih CDova, nastup na Superbowl half-time show-u, platinum sa „St.Lunatics“ grupom, strofu na „Where The Party At“ od Jagged Edge koja je razvaljivala TRL i Spring Break, „Vokal clothing“ za muškarce i još uspešniji Apple Bottoms koji je pravio denim jeans za žene. Majkl Džekson je bio fan albuma i nazvao ga je da mu pokloni karte za koncert, gde je sedeo pored Donald Trampa, jednako oduševljenog što čuje svoje ime na hit singlu godine. Imao je nominacije za izvođača godine, album godine, singl godine, čak i nominaciju za najbolji dizajn za web sajt jednog albuma.

Posle prvog albuma Nelly je bio na putu da postane najveća zvezda u Americi, a između njega i tog cilja stajao je samo Eminem. Evropa i ostatak sveta sačekaće pop baladu sa manje popularnom pevačicom iz Destiny Child da bi im se učitao sav dotadašnji Nelijev kredit.
Dok je Nelly eksplodirao svuda od Singapora do Belgije, predstavljajuci glavni balast na „Now That’s What I Call Music! vol. 7“ i „Summer Is Here“ diskovima, KRS-One je bio godinama udaljen od ikakve pažnje, srećan ako ga nazove DJ Tomekk kome će da proda strofu za neki Viva Zwei polu-hit u kojem će da gostuje sa Kuruptom i Prodigal Sunn-om.

Gradonačelnik „undergrounda“-jedinog sigurnog mesta za produžetak loze zdavog hip-hopa, par godina ranije zadao je možda i fatalni udarac svojoj reputaciji, kada je sa Paf Dedijem uradio remiks. Bio je to poslednji doprinos njegovom kontradiktornom karakteru, optužbi koju nosi kroz svoju karijeru još od 1992-e kada je izbacio nesrećne PM Dawn sa bine, preuzimajući njihov koncert i praveći najveći „bum rush“ u istoriji rep muzike. Samo dve godine pre tog dogašaja, predstavljao se kao hip-hop humanitarac koji radi socijalno angažovani rep i zastupa anti-nasilne stavove.

Dok je Nelly od flastera uspeo da napravi „fashion statement“ KRS je spremao svoj hrišćanski album „Spiritual Minded“ -konačni 180 zaokret od svojih početaka i „Criminal Minded“ albuma. Godinama ranije KRS-One se odrekao hrišćanstva, nazivajući religiju izumom robovlasnika kojom su pripitomljavali robove.

Nelly je (bar u Nelijevom cinematic universe) pravio Nellyville, mesto gde niko nije siromašan, čak i poštar vozi Range Rover, hood verzija Pleasantville-a koja je potpuno očišćena – nema droge, neželjene tinejdz trudnoće, nema pištolja, ni straha da će te iza ugla neko dočekati i svi stanovnici mogu da glasaju kakvo će vreme da bude, ako izglasaju kišu-biće kiša, mada će u 99 posto vremena vreme da bude vedro i sunčano. Jer to je Nellyville mesto gde:

„Welcome to Nellyville, where all newborns get a half-a-mill’
Sons, get sedan DeVilles, soon as they can reach the wheel“

 

 

Nelly je pravio socijalni raj dajući crnim ljudima nadoknadu za prvo obećanje koje im je bilo neispunjeno – umesto „40 acres and a mule“ nudio je „40 acres and a pool„, ali KRS-One je već vladao stvarnom institucijom – „The HipHop Temple„- mestom koje je negovalo hip-hop kao legitimni politički pokret i kulturu i koje je dobilo priznanje zvanične religije od Ujedinjenih Nacija, infrastruktura koju čine ministarstva, arhive, škole i niz socijalnih službi stvorenih da služe za svrhu Hip-hopa. U Hramu, hip-hop se koristi za razvijanje sopstvene svesti, dobrobiti, zdravlja i samospoznaje. Što više hip-hop elemenata poznaješ -bićeš duhovno bogatiji a kod KRS One-a bilo ih je čak devet. Pored standardnih četiri, dodao je i  Ulične jezike, Ulični stil oblačenja, Znanje, Entrepreneurialism (!) i Beatboxing.

„We are hip-hop, we preserve it, we protect it and we are the ones who are doing it, and we are not criminals. In fact, we are scholars, we are philosophers, we are priests, we are ministers, we are activists.“

U najmanju ruku dvojica emsijeva bili su na suprotnim stranama dugačkog štapa koji predstavlja rep muziku.

Neli je bio sve – „urban“ i „country“, pop i hip-hop, melodičnost i repovanje, dok je KRS-One sebe smatrao rep royalty-em, undergorund božanstvom, ali je sve više ponosan zvanjem „battle“ emsija. KRS -One je pisao svoju treću knjigu o hip-hopu, manifest koji ima preko 600 strana i koji će, barem po njemu, zameniti Bibliju u narednih sto godina, kada stvari koje on sada priča neće izgledati kao ludost već obične činjenice kojih je svako svestan. U isto vreme Nelly je na svom drugom albumu repovao linije kao „Girl you not from Russia, so bitch why u rushin?“ Krs-One je bio ponositi liričar i hip-hop scholar koji neprekidno radi na svojim veštinama kao stari kung-fu učitelj, dok je Nelly terao svet da „There“ i „Here“ izgovaraju na njegov način – „Thurr“ i „Hurr„.

QD3-ov „Beef“ dokumentarac je te godine izašao i bitno mesto u njemu je zauzimao Blastmaster KRS, možda najviše zapamćen zbog izjave da u svakom momentu ima spreman diss koji će uništiti karijeru svakome ko u tom momentu ima pesmu na koja je „top 10“ na MTV-u. Bila je to rečenica koja nije tražila proveru, činjenica u koju je svako hteo da poveruje , da je prihvati i sagne glavu pred njom, kao pred starim majstorom koji još jednom vadi mač iz korica samo da bi pokazao da u njegovom malom prstu drži nečije životno znanje.

Nažalost KRS-One je iste godine dobio priliku da stavi svoje tvrdnje na test.

Kako je počelo?

Moram reći da je „#1“ malom meni bila omiljena rep pesma, a najbolji delovi bili su oni najmanje repujući odnosno čak najmanje rečiti kao:

„Cause your, acts is wack, your whole label is wack, And matter fact, eh eh-eh eh a-hold that“.

Neli je govorio proste stvari, nursery rhymes kada bi bile naj-fly, ali način na koji izgovara sve reči bio je opijajući za moju malu dušu. Verovatno se slično osećaju rok ljudi kada čuju solaže od Slasha ili štagod. (Drugi najbolji deo pesme bio mi je kada ga devojka pita da li voli kada mu ona shejkuje i mrda guzicom na sta joj Nelly odgovara da voli, bilo je samozadovoljavajuće i ispunjavajuće kao tabla pucketajućih balončića).

# 1“ sadrži ipak i neke tvrdnje koje su faktički nemoguće, kao ta da su sve glasine o njemu u stvari došle sa e-Baya. To je kao što danas znamo -malo verovatno, osim ako je neko na e-Bayu prodavao audio snimak sebe kako ogovara Nelija. Reperi su ranih 2000-ih imali problem da shvate koncept World Wide Web-a, i samo pominjanje nečeg što dolazi sa kompjutera – bilo im je dovoljno da veruju da su rekli fly stvar, mislili su, ionako se u to razumeju samo nerd-ovi a nerdovi ne slušaju rep, mislili su. Drugi primer koji pada na pamet je Nas koji se na „Nastradamus“ albumu hvalio time što zna šta je CD-Rom.

Pomenuću još samo i da mi je treći najbolji deo u pesmi bio:

„Mixing Cris’ and Bacardi, got me thinkin fo’ sho’ I’m not a man of many words but there’s one thing I know“.

Cela pesma je kao gomila protonskih bombi koje se neprekidno pregrevaju i odbijaju o visoko energetsko polje a slede ključne rime koje su iznervirale Kris „KRS One“ Parkera i izazvale nepotrebni rat rečima:

„Aiyyo I’m tired of people judgin what’s real Hip-Hop
Half the time you be them niggas who fuckin album flop
YOU KNOW! Boat done sank and it ain’t left the dock
C’MON! Mad cause I’m hot; HE JUST – mad cause he not“

Osnove za ljutnju imao je iz ovih razloga:
1. Krs One je bio poznat kao neko ko sebe naziva hip-hopom u svojoj punoj esenciji (čak ga je i Biggie prozvao za to u ovom intervjuu )

2. KRS-ov poslednji album je flopovao, štaviše poslednja tri.

3. KRS nije često ljut, ali ga ljudi zamišljaju ljutim najčešće verovatno jer je oduvek bio star a stari ljudi uvek izgledaju kao da su ljuti.

4. (bonus razlog): Nelijeva pesma se zvala „#1″ dok je jedan od KRS One-ovih najvećih hitova „Im Still #1„. (Ironično je da u ovom hitu iz 1988-e, Krs One proziva staru školu i naziva ih outdated i starim.)

Ipak šanse su 99% da Nelly nije ni pomišljao na KRS-Onea niti mu je Kris bio na radaru. Nelly je cenio Krs One-a kao pionira, ali čak nije ni odrastao na njemu, Nelijev očiti uzor bio je LL Cool J.

Mogu da zamislim KRS-a kako igra karte sa društvom na svojoj terasi, kada sa radija u kuhinji kreće Nelijeva nova pesma. KRS One počinje da maše rukama, dajući znak ostalima da se utišaju, obrva mu se podiže a nos širi, ustaje i prilazi tranzistoru da pojača a onda se rukom hvata za bradu i vrti svojom glavom levo i desno u neverici, uzbuđen kada „provaljuje“ da je cela pesma u stvari napisana kao prozivka za njega lično. Kao ostavljeni delusional dečko koji u instagram postovima svoje ex-devojke vidi subliminalne pozive na pomirenje ili seks, KRS-One je bio ubeđen da je pozvan na dvoboj, verovatno jer je žarko čekao na povratak u rep arenu, bio je zaista spreman na ovo, mislio je da je svojim mislima prizvao ovakav scenario i zahvaljivao se rep Bogovima.

Tvorac kovanice „rap is something you do, hip-hop is something you live“ odlazi u studio i kreira prvu dis traku. „Clear Em Out“ još uvek ne spominje Nelija po imenu, ali su linije bile jasni odgovori:

„You tired of me saying what’s real hip hop
Well I’m tired of you biting my shit to go pop“

Ostatak strofe čine neke standarne prozivke za MTV repere i sellouts što ih kupuju samo belci čija je sva kupovna moć. Kolaboracija sa Tonedeff-om, sa neke kompilacije koju slušaju samo ljudi koji naručuju rep ploče na internetu verovatno ne bi došla do Nelija, da mali label koji je kompilaciju izdao nije reklamirao pesmu kao „Nelly diss“. Nelly će da prihvati poziv na dvoboj.

„Why would I diss KRS-One for no reason, dirty? He’s a legend and I have the up most respect for him for what he’s done for the music, but right now he’s snitching.”

 

Bira naj-jiggy bit, istovremeno i naj“hip-hop“ bit na kojem je ikada repovao, remiks State Preperty „Roc The Mic i baca pet, šest respektabilnih barova, u kojim između redova proziva KRS-a, a na kraju ga sahranjuje sa očekivanim ali smešnim „mator si“ linijama.

„I strike a nerve in old MC’s wantin a comeback
I got the strength that he’s lost and that’s fact
Like  K – „Know“ one here even said your name
R – You really feelin guilty bout somethin mayn
S – Sad to see you really just want just
One – more hit please please!
You the first old man should get a rapper’s pension
No hits since the cordless mic invention“

I sve to na jednom od najsvežijih Just Blaze instrumentala ikada.

KRS je spremio fanfare, opasao se granatama, naoružao municijom i zakačio noževe o pojas kao Arnold Švarceneger u „Komandosu“, mislivši da ga je rat dočekao spremnijeg nego generala Pattona. Bio je ovo „dream battle“ za njega, jer je Krisov nevidljivi neprijatelj sa kojim se godinama bori u svojim pesmama odjednom dobio svoje lice. Nije bilo teško zamisliti sadržaj prozivki koje slede – Nelly je bio „korporacijski“ reper, stub MTV-a zajedno sa Jennifer Lopez i B2K, volela su ga mala deca, rime su mu bile proste a sadržaj pitkiji od planinskog izvora. Bio je praktično sve protiv čega KRS trabunja kada priča između pesama na svojim koncertima i KRS je ušao u mod 16-godišnjeg deteta koji pljuje modernu muziku na therealhiphop.com forumu. Uzeo je na sebe ulogu čistača koji će odstraniti Nelija i napraviti od njega primer, pre nego što se ovakav rep pomami i svaki reper počne da zavija balade, stvarajući od repa moderniju i jadniju verziju one bedne scene kada John Cusack drži radio na glavi i pesmom doziva svoju izabranicu.

Izlazi „Ova Here“ gde KRS pod lažnom iluzijom grandioznosti animira horde rep fanova, izazivajući osećaj ujedinjene hip-hop nacije širom sveta, udružene pred zajedničkom opasnošću, rešene da sruše novi rep poredak koji nije kreiran na ulici već je delo velikih korporacija. KRS One je tu, da spasi rep muziku po drugi put u svom životu, i ako ostane bez strela, ova rep nacija će se formirati u jedno telo koje će ga popeti i pridržati dok ne dokrajči Golijata.

 

 

„Let me tell you, let’s give hip hop a lift
And don’t buy Nelly’s album on June 25th
That’ll send a message back to all them sellouts“

 

Mesec dana kasnije Nelly na radiu fristajluje i proziva KRS-a sve vreme nazivajući ga Dirty. (ne zato što misli da je KRS prljav, mada možda misli i to, već jer je Nelijev gimick bio da sve zove „Durty“). Tadašnji gimiks su stvarno bili corny, makar danas živimo u vreme kada su svi reperi evoluirali u baš kul ljude, hvala im na tome.

„He callin’ me commercial rap, who did commercials first?

Who the one was drinking Sprite, like obeying his thirst?“

 

Bilo je to poslednje što je Neli podario Blastmasteru u ovom bifu.

Tri dana posle Nelijevog radio fristajla, KRS izbacuje svoj finalni diss, na traci koja zvuči kao odbijena pesma sa „Nba Street Ball 2002“ saundtreka, napadajući Nelija sa nekim pančevima koji bi verovatno dobili nižerazredno „battle“ takmičenje 10 godina ranije, opet optuživajući ga da je „house nigga“ za MTV i koristeći velike reči koje Nelly nema u svom vokabularu kao „spectacular vernacular“, zavaravajući sebe kako će to biti ekser u Nelijevom kovčegu. Da, dao je i objašnjenje zašto je bolje imati veliki nos nego post-pubertetske bubuljice.

„How you gonna talk about my nose to attack me?
When you steady guzzling them pills for your acne?
My nose comes from a line of kings
Your acne comes from you eatin the wrong things“.

Na kraju pesme preti svojim „Desert Eagle“ pištoljem što je posebno strašno budući da je ovaj čovek sada prvosveštenik hrama koji bi trebao da propoveda veći stepen svesti i učenja. Ako je deo „battle“-a i izazivanje drugog protivnika da izađe van svog elementa, kao debeli sumo rvač van ringa, onda je KRS-One u tom momentu izgubio.

Do tog momenta KRS je mislio kako je hip-hop i dalje jedno ogromno igralište, gde svako može da priđe bilo kome i poruši mu zamak. KRS-One se zaigrao sa svojim kamiončićima u pesku na tom igralištu, dok su pored njega nikle ogromne zgrade i neboderi, a Nelly je sada bio u jednom od tih nebodera i sa stodvadesetog sprata Koka-Koline zgrade gledao je dvogledom KRS-Onea koji se spušta niz tobogan. Bio je to rat koji Kris nije mogao dobiti.

Reperi su se većinom držali podalje od ovog bifa kikotajući se sa strane. Jedan od retkih veterana koji je stao uz Krisa, bio je Nas u svom čuvenom intervju-u na Power 105 radiju, u retkom naletu kada je njegovim umom upravljao Malcolm X-ov duh iz groba. „Nelly you tryin to battle KRS? Dont follow Nas man.“ , dok je Chino XL linijom izrazio osećaj prisutan u reperima koji se više neće vraćati na scenu:  „Nelly battling KRS? – Whats next Beyonce battling Rakim„.

Kris Parkerov poziv na bojkot Nelly-evog albuma nije uspeo i Nelly je svoj drugi album prodao u 714.000 kopija za sedam dana, debitujući na mestu broj 1 ili 2 u još 30 zemalja.
Tek na kraju KRS je imao najveću poentu:

„Both are right, hip-hop needs both. It cant be all KRS or it cant be all Nelly. But what happened was – it was all Nelly“.

Damn. Za minut je stvarno delovalo kao da „Everybody hates Chris“, indeed.

Ipak vredna spomena je scena koja se desila kada je Nelly te godine nastupio na SummerJam koncertu koji Hot97 organizuje u Nju Jorku. Sve vreme njegovog seta jedan deo publike je zviždao. Želimo da verujemo da je poruka koju je KRS One poslao par meseci ranije ipak došla do dela publike koji još pamti tragove napalne bombe koju je „South Bronx“ ostavio.

„I don’t know if he’s afraid of getting forgotten or something, but I got much love for KRS. Don’t ever forget it“ – Cornell „Nelly“ Haynes

Nema više članaka