A password will be e-mailed to you.

Ako bi postojao zadatak da svaki rep album opišemo jednom rečju, Die Lit bila utopija. Tamo gde je stao deo Self-titled albuma koji je Pi’erre producirao, ovde se nastavlja još agresivnije. Na uvo neznalice ovaj album je samo vakuum dok su se čekali ostali popularniji albumi. Ali Die Lit je zapravo bolji od svega što je izašlo u ostatku maja i juna.

Očekivalo se da album izadje u aprilu, ali je serija neprekidnih leakova pomerala izbacivanje. Iz ovog niza frustracija za svakog repera izašle su neke sjajne pesme koje se nisu našle na albumu, a bez problema su mogle (Movin’ Different – Shawty In Love – They Go Off – Super Sonic – Arm N Leg su samo neke).

Cover je fantastičan most izmedju panka i repa. Crno-bela slika gde Carti u stilu Jeff Hardy-a skače u znojavu rulju u kožnim jaknama i bootleg Dave Grohl-a je najbolji pokazatelj osećaja koji ovaj album daje.

Die Lit – Album cover

Ova ista masa ljudi je korištena za R.I.P. video. Upravo ova pesma izražava kompletnu energiju cover-a. Demonska pesma koja te tera da skačeš sve dok ne padneš ponavljajući „Fuck that mumblin’ shit fuck that mumblin’ shit bought a crib for my mama off that mumblin’ shit“ . R.I.P. zapravo sempluje Jodeci – What About Us i okreće svu mirnoću iz te trake za 180 stepeni u savršeno ludilo.

rip**

A post shared by @ vlonevogue on

Long Time (Intro) otvara album i zvuči kao pobednička oda koja slavi prethodne Carti-eve uspehe u muzici i životu. „I ain’t felt like this in a long time“ odzvanja kroz čitavu pesmu u polu-baby Carti glasu dok on pliva lagano preko bita. Ako si u srećnoj fazi svog života osetićeš ovaj intro veoma jako. Koliko je stih „I ain’t had shit in a long time“ povezan sa „my stummy hurt“ i Carti-evom ishranom ostaje da vidimo. PREPORUKA : Puštaj ovo svako drugo-treće jutro nakon što ustaneš.

Lean 4 Real započinje sa „Indigo Yeah Indigo“ uzvicima (s/o I.N.D.I.G.O.) dok se bit polako transformiše u nešto što bi se čulo u hodnicima osrednjeg horora iz 2000-ih. Ovaj bit je verovatno poslat sa neba jer ne postoji drugo objašnjene za prevrtanje u stomaku koje prouzrokuje. Skepta ovde uleće u pesmu kao kul ujak koji živi u drugom delu države pa te na drugom akcentu uči životu i iskustvu.

Sve pesme su povezane na fantastičan način i album daje osećaj kao da gledaš neki film gde je jedina fora da ti bude fino i da uživaš. Tamo gde se mladji reperi pravdaju old headima i pokušavaju da repuju na tom boom bap bitu da bi pokazali da mogu sve, Carti-a nije briga dok nas bombarduje minimalizmom koji je pretežak za postizanje. Glavni primer je Pull Up, pesma toliko glupa i retardirana da je savršena. Bih Bih Bih Bih Bih Bih Lean Lean Lean Lean Lean Lean. Pull Up je kulminacija ovog albuma, psihodelična traka koja je rezultat svega što Carti radi sa Pi’errom. Novi pravac u muzici.

Za razliku od prvog mikstejpa, featuri su izneli veliki deo posla. Travis Scott je uradio solidan posao na Love Hurts, flekserskoj pesmi na minimalnom bitu i drum kicku koji nikad nije udario. Nicki Minaj nas je umorila još jednom na Poke It Out, možda i jedinom fileru. Flow joj nije pristajao, uzela je preveliki deo pesme koji nije mogla da iznese skladno (bila je dobra na Young Thug – Anybody pa se oprašta, nije da očekujemo mnogo). Lil Uzi je pokidao na Shoota, eksplozivna vozalica ekvivalentna lavi iz vulkana koji totalno eskalira kada Carti uleće sa „WOKE UP WITH MY TOOLIE WHAT IT DO???“ …

Pravi Like Father Like Son momenat dobijamo na We Should All Be Feminists AKA Mileage gde Chief Keef Carti ukrštaju snage i prave nerealno melodičnu catchy anti slut shaming himnu. Bryson Tilleubija verse na Fell in Luv, prelepoj ljubavnoj rep pesmici koja te tera da se zaljubiš uz kontinualni refren FELL IN LUV WITH THE LUVChoppa Won’t Miss je kolaboracija sa Young Thug-om i jednostavno je savršena savremena rep pesma puna pew pew pew pew adlibova i vrhunskih linija gde Thugga želi da vara svoju devojku sa mothafuckin midžetima. Taman kada smo počeli da tresemo glavom u neverici da se to nije dogodilo, Carti je napokon rekao svoju čuvenu rečenicu suck on my dick like a tick i spasao se pred dežurnim kritičarima.

Pretposlednja pesma na albumu je trep balada R.I.P. Fredo (Notišmi). Oda Fredu, Young Nudy ostavlja dobar utisak i dostavlja veoma dobar verse – „Slime ball been packin’ – Slime ball ’bout that action – And you know what’s happening!“ . Bit ostaje konstantan i isti, ali ne gubi svoj uticaj.

FlatBad Freestyle je fascinantna pesma koja će da spasi hiphop. Uradjena striktno na baby-Carti glasu sa visokim vokalima daje novu dimenziju njegovoj muzici. Pokušaj da slušaš ovo a da ne držiš osmeh 3:14 minuta. No Time je i možda najbolja traka na albumu sa melodičnim bratom u svom rep naletu Gunna-om, gde se obojica smenjuju sa svojim gospel melodijama na nerealnom Don Cannon-ovom bitu.

Najbolji KOD ove godine je Home (KOD), hipnotična traka na agresivnom Pi’erre-ovom bitu sa infektivnim ponavljanjem „BRING THAT MONEY HOME, DADDY WAITING FOR IT“ . Zapravo je ovo pesma koja je uspela da izbegne da bude leak, iako snippet kruži još od januara.

Soundcloud dani Playboi Carti-a su davno završeni. Odvojen od Awful days zvuka i svega što je radio do 2016. godine, sada vodjen striktno Pi’erre-ovom produkcijom proizvodi muziku toliko jednostavnu na izgled, ali kompleksnu za 95% ostalih repera. Ovaj haos adlibova i opuštenosti predstavlja Die Lit kao srednji prst ustaljenoj formi repa. Ako još žališ za Broke Boi i Don’t Tell Nobody danima kada si svima govorio za ovu buduću zvezdu Carti-a, pusti Die Lit i udavi se u originalnom zvuku koji će da utiče na sve sledeće repere. Ukoliko te ovaj album ne natera da pišeš sa zvezdicama i uzvičnicima izmedju i posle svake reči ništa neće.

Nema više članaka