A password will be e-mailed to you.

Daleke 2011. Big K.R.I.T. je bio XXL Freshman, pa se već poduže zna da je bolji i producent i reper od mnogih koji vladaju samo jednom veštinom. Međutim, bilo je nemoguće svrstati ga u bilo koju kategoriju (osim geografski), jer nije imao posse, crew, ni neki jak label affiliation. Povrh toga i pomalo ironično, Live From The Underground je bio neuspeli pokušaj izdvajanja od andegrounda, a Cadillactica, drugi album i ime planete gde KRIT stvara, neuspeli pokušaj prizemljenja ali korak u pravom smeru.

 

Ni sladak ni kiseo, ostao je da lebdi u neutralnoj vazdušnoj zoni, znajući da ima maltene 30 godina, 10 godina karijere, i 0 career-defining tejpova, a slabo i potencijalnih classic pesama. Skontao je da nema potrebe da bude ishitren, jebiga već je upao u živo blato svog voljenog Misispija, i ako će da se vadi odatle najpametnije je da dobro razmisli kako će to da uradi, i gde će da ode.

 

Napustio je Def Jam, uzeo ključeve svog svemirskog broda sa najluđim sub-om na Dubokom Jugu, i zapucao u močvare. Po preporuci tamošnjih vudu majstora kuvao je više različitih nektara za svoj lowrider svakog dana, i slušao brujenje njegovog motora kao znak odobravanja, što ga je slalo u zajeban trip gde je svaki put video raskrsnicu. Skontao je da je to metafora za njegovu karijeru, i odlučio da nam je tako raw predstavi i na mikstejpu It’s Better This Way, gde je poslednja pesma savršeno uhvaćena atmosfera tog tripa.

 

 

Jebiga, tejp nije bio fenomenalan, kao i sve do sad bio je manje-više prosečan, ali je bio naznaka puta koji je odabrao. Na površini klasično fuck the label and the radio sranje, poslednji vers je zapravo naznaka najveće istine njegove karijere–nije rođen u pravo vreme na pravom mestu da bude Najveći.

 

Wasn’t no blueprint where I come from

I couldn’t blow up in the backyard

Couldn’t walk the streets with my Cd

Give it to a DJ, like that’s hard

And he play it everyday ’till I got a deal

Album date and advanced tour

 

Internet jeste poravnao igralište za repere koji nisu iz NY-a i LA-a (i učvrstio još dva ozbiljna hub-a, Atlantu i Čikago), ali osim ako jurite karijeru kao recimo Milo koji je iz Viskonsina, teško da ste ravnopravni sa kolegama sa bilo koje obale. Iako bi se moglo reći da jug danas cveta po pitanju repa, teško da bi iko osim Andrea i ako smo velikodušni Pimp C-ja i Lil Wayne-a, mogao da se uključi u priču za najvećeg ikad.

 

Vođen ovime, Krizzle se dodatno podgreva i prošle godine baca još jedan lagani tejp, 12 FOR 12, gde je povukao ručnu u produkciji i uzeo 12 hot bitova i istresao neke stvari sa duše. Već po prvom stihu, “we gon’ be the greatest to ever make it from the dirty south,” vidimo da se pomirio sa činjenicom da ne može da bude najveći ikad, ali i da to nije smak sveta. Repovao je bolje nego ikad, kao i obično furao trademark južnjački flow i obećao velike stvari za naredni LP, o kojem se nije puno znalo.

Na kraju, da bi ispoštovao od-izvora-dva-putića tematiku, bacio je 4eva Is a Mighty Long Time, dupli album koji na prvi pogled stvarno traje večno, i po prvi put napravio izvanredan body of work. Za razliku od dosadašnje krune koja je krasila njegove tejpove, ovaj put tu je oreol na kaverima za oba cedea, još jedna mala naznaka o promeni direkcije.

 

Na self-titled pesmi, koja je ujedno i intro za album, kao da sumira sebe, od stvaralaštva preko karijere, dilema, pitanja večnosti, hustle-a, i do ovaj put savrešeno upakovane priče sa “It’s Better This Way”

 

Possibly I was the one with components and properties

To be the greatest of all time, but you won geography lottery

So I keep kicking, flipping tables, chosen and favored

Fuck being major when giant is greater

 

Jedina stvar koju reper voli više od para, nakita, keve i riba je pozicija underdog-a, kada ima kome da dokaže da je podcenjen, bolji, i odabran. Međutim, iako su se mnogi našli u istoj poziciji, KRIT je verovatno jedini koji kaže za sebe da nije odabran i predodređen za nešto veliko, ali to nije razlog da do toga ne dođe. Za razliku od nekih koji promenu u svom pristupu muzici i nov početak spominju stalno a zapravo ništa ne menjaju, narednih sat i po posle ovog introa stvarno pokazuju da Krizzle ne juri being major, već being great.

 

 

Pored “Keep the Devil Off,” “Subenstein” i “Drinking Sessions” su stendauti ne samo po pitanju kvaliteta, već i kao embrace juga (od kog nikada nije bežao). Par bombi od bitova, par maltene spoken-word traka i nekoliko izuzetno bitnih meta-pesama gde ispituje svoju zaostavštinu i budućnost, poput “Mixed Messages” i zatvarajuće numere, “Burry Me in Gold.”

 

Po samom akronimu KRIT, King Remembered In Time, jasno je šta je u načelu cilj Krizzle-ove karijere, i deluje da mu je trebalo 10 godina tog imena da shvati u kom smeru treba da pokrene svoj Kadilak. Međutim, dobio je bedž koji retko koji reper ima, odnosno onaj koji imaju samo najbolji. Prešao je preko svega i svima rekao “jebite se,” jer sve što radi nije za danas–4eva really is a mighty long time.

Nema više članaka