A password will be e-mailed to you.

Dok nestrpljivo čekate konačnu Loudpack listu od 100 najboljih pesama iz ove godine, pogledajte novembarski spisak najboljih projekata.

Trippie Redd – „A Love Letter To You 3“

NAJBOLJE PESME: „Topanga“ „Love Scars 3“ „A.L.L.T.Y.3“ „Elevate & Motivate“ „I Tried Loving“ „So Alive“
NAJGORA STVAR U VEZI ALBUMA: „Camp Fire Tale“ je suđena da bude Ed Sheeranova pesma i da se pušta 10 puta dnevno na VH1

Iako često voli da iskazuje svoje smradovske tendencije, možemo još jednom da zažmurimo na levo oko i nastavimo da uživamo u talentu ovog reptila raskošnog rep glasa. Njegov drugi projekat ove godine je treći deo A Love Letter To You serije koji izlazi samo par meseci nakon debitantskog albuma LIFE’S A TRIP koji je na duži period razočarao (duži period = mesec dana), jer je i pored solidnih brojeva ostao u jako slaboj rotaciji za razliku od prethodnog Trippie-evog rada. Album sadrži 16 pesama, dosta emotivnijih u odnosu na prethodni, delom jer dolazi nakon raskida sa njegovom svima poznatom devojkom.

Kada prosečan rep ljubitelj pogleda tracklist za album, može da zaključi da je ovaj satanin poslanik iz dubine pakla izvukao sve repere za koje nećemo čuti dalje od njegovih albuma – Emani22, Baby Goth, Nel-Denarro i Eliott Trent i poredao ih da nabadaju voodoo lutkice do konačnog uništenja Tekashija i bivše devojke. Vodeći singl „Topanga“ opravdava ove sumnje svojim spotom i Charles Manson tematikom, koliko god da se dobre glave trudile da dokažu da se radi o Boys Meets World ukrštanju ili ako se radi o još jednom propalom pokušaju Genius-a da napravi smislen „explained“ video.  Sve pesme na albumu imaju pretežno ljubavnu tematiku gde se izmedju bola u srcu ili ljubavne afekcije takodje čuje tendencija vadjenja glocka i nabadanja istog u čelo protivnika bez prethodnog pregovaranja. Elevate & Motivate je sjajna pesma na kojoj svoju rep hemiju još jednom testiraju Trippie YoungBoy NeverBrokeAgain dok repuju o lojalnosti, životnim stavovima i razbijanju mozgova sekirama i pripremaju nas za zajednički mikstejp. „I put my soul in these cups and don’t worry ’bout anything/I put my soul in these cups and I watch my kidney bleed“ je jedan od emotivnijih momenata ovog projekta sa „A.L.L.T.Y.3“ pesme gde se Trippie karakteritisčno dere ne bi li iscedio i ovo malo pozitivnih emocija što je zadržao.

Trebalo je par slušanja kako bi novi Trippie-ev album kliknuo i napravio transfer sa vrha Recycle bin-a u dnevnu rotaciju i sigurno mesto u virtuelnim muzičkim policama. Većina pesama je tu sa razlogom i daje dobar osećaj povezanosti sa tematikom albuma. Čak je i najdosadniji reper današnjice bio tolerantan na 1400/999 Freestyle.

 

Key Glock – „Glockoma“

NAJBOLJE PESME: „LIFE IS GREAT“ „DOPE“ „TALK MY SHIT“ „YEA!!“
NAJGORA STVAR U VEZI ALBUMA: 3 FEATURA BI DALI DODATNI SOS ALBUMU

Ako bismo rangirali albume po nabrijanosti i energiji koju daju u delu gornjih ekstremiteta Glockoma bi se zacementirala na vrhu svake liste. Odavno se nije desilo da neka glava ovako kul repuje i izbacuje premoćne pesme jednu za drugom. Ovog raskošnog Memfis goona ste mogli da upoznate u ranijem članku o dolazećim reperima pa se od tog momenta Key Glock pojavio na par pesama većih repera od njega na putu ka komercijalnom uspehu. Memfis je u 2018. godini ostavio dosta jači uticaj nego u prethodnoj godini, a da li je preterano nazvati ovog bratića najsvežijim što taj grad trenutno može da ponudi procenite sami.

Glockoma ima 14 pesama bez i jednog gostovanja, ali poslednje što bi trebalo da vas pokoleba je pomisao da je ovaj album i u jednoj sekundi dosadan. Većina pesama se drži ispod 3 minuta i svaka nova pesma je naredni nivo nabrijavanja koji može jedino da prouzrokuje da slušajući album na 12 udariš dete koje ima skuplje patike od tebe na putu do kuće. Od svih pesama prvo je „Since 6ix“ ekranizovana, pa je umesto Action-mana na vodu za sedmi rodjendan Glock morao da nosi pravi glock da napravi balans u univerzumu gde je Juice WRLD legalno prihvaćen reper. Kao Paper Route Empire član ima sva moguća dopuštenja da fleksuje dok mu Young Dolph ne preda label krunu ili eventualno krunu preživljavanja svakog pokušaja atentata. „Gang Shit No Lame Shit“ je jedini legitiman naziv da se opiše stil repovanja koji opseda mladog repera kada uleti u studio da prenese svoja iskustva na muziku. Produkciju nose Tay Keith koji u 2018. na svakih 14 dana izlegne jedan siguran hit, TM88, Buddah Bless i drugi.

 

Metro Boomin – „Not All Heroes Wear Capes“

NAJBOLJE PESME: „Don’t Come Out the House“ „Up To Something“ „Lesbian“ „No More“ „Space Cadet“
NAJGORA STVAR U VEZI ALBUMA:  Swae Lee govori „say you love me 5ever“, nema Futurea, nema Migosa osim Offseta na najlošijoj i na staroj pesmi

Young Metro je na prelazu iz 2017. u 2018. izveo rep Hudinija i kao da ga 10 saveznih država ima na svakoj drugoj poternici i žuri ka Meksiku zbog optužbi oko trostrukog ubistva nestao sa scene pojavljujući se tek ponekad na svaka dva meseca na nečijem albumu. Metro je napravio ogroman povratak kompilacionim albumom sa (skoro) svim reperima sa kojima najbolje radi.

21 Savage, Travis Scott, Gunna i Young Thug se pojavljuju najviše puta kroz 13 pesama koliko je Metro izlistao za svoj projekat, a upravo prvi od ova četiri borca može da ponese titulu MVP-a. Učestvovao je na tri pesme u kojima je izredao tri različita stila repovanja i agresivnosti i vratio nas u zlatnu 2016. godinu kada je nastalo  „Savage Mode“ – moderno remek delo koje je ostavilo rep poznavaoce u čudu, dok se tek nakon meseci slušanja došlo do konkluzije o kvalitetu tog albuma. Na prvoj pesmi „Don’t Come Out the House“ izvodi krvoločno šaputanje koje je daleko od emotivnog pripovedanja voljenima osobama, već nešto bliže objašnjavanju puta do škole kada je umesto knjige iz biologije bio zaštekan nož za svaki slučaj. Album je otvorio Gucci Mane na traci sa skupom mračnom produkcijom koja zauzima čitav prostor oko slušaoca gde izjavljuje da je dao milion Metro-u ne bi li se ovaj vratio iz prerane neinvalidske penzije (true!). Retko ko je ove godine ostao imun na zmijski zvuk YSL Gunna-e i gitare koju sa sobom nosi umesto čarobne frule, pa je tako svaki petak „feat. Gunna“ bio redovan detalj na velikom broju albuma. „Space Cadet“ je njegov solo trenutak, a druga pesma je sa Young Thug-om – „Lesbian“ – introspektivna traka gde se prelepo prepliću i plutaju preko eerie bita. „Dreamcatcher“ je neka malo jeftinija verzija „R.I.P. Screw“ pesme gde umesto Travis-a pesmu vodi Swae Lee dok ovaj drugi upada na drugi verse.  Svi entuzijasti koji kvalitete Young Thug-a i Chief Keef-a mere po njihovim leakovima su primetili da je „Up To Something“ zapravo pesma iz 2015. „Drown“ čiji je demo iscureo na internet i ostavio slušaoce željne dodatnim Travis x Thug kolaboracijama. „Only 1 Interlude“ je jednominutni Travis-ov 808s and Heartbreak momenat koji je sigurno nastao 2014/15 sa Days Before Rodeo/Rodeo sessiona. Da Metrov album ne ostane onaj gde se shuffle može pritisnuti bez straha šta ide nakon sledeće pesme, pobrinulo se „Only You“ ostvarenje kao neki letnji hit iz novembra koji se može puštati izmedju Despacita i nove pesme Saše Kovačevića bez preterane cenzure. Ili BEBE za one koji vole da rizikuju. Subjektivno i najbolja pesma na albumu „No More“ kombinuje Travisa, Kodaka i 21-a u njihovim najbolnijim trenucima – „i pop pills til i can’t feel no more“ – „tried love but i can’t no more“ .

Izuzetna pažnja je ostavljena na aranžman i način na koji će album da teče i kako se pesme prepliću jedna za drugom – svaka prethodna je najava buduće. Na kraju Overdue se čuje 21 Savage dok nas sprema za svoju numeru ili prelaz Up To Something – Only 1 – Lesbian je onaj najupečatljiviji. Poslednja pesma na albumu je prošlogodišnja Drake – Offset kolaboracija koju Metro Boomin čuva od zaborava. Za one hrabrije koji bi da nešto odrepuju kad se vrate sa posla izašala je instrumentalna verzija albuma.

 

Peewee Longway – „State of the Art“

NAJBOLJE PESME: „BOUT IT BOUT IT“ „FUCK IT“ „SHOOTEM UP BANG“ „LETS BE REAL“ „TOP OF THE BANK“ „TRAPPER GON BE A TRAPPER“
NAJGORA STVAR U VEZI ALBUMA:  UKLONIO JE  „FUCKWITHSHORTY“ JEDINU PESMU KOJA NAM SE NIJE SVIDELA TAKO DA NIŠTA NAROČITO

LONGWAY LONGWAY BITCH! Iako je tehnički ovaj album izašao 30.11, leakuovao je nekih 20 dana ranije i završio na ovoj listi, i dao nam priliku da se zahvalimo što je muzički kvalitet ujka Peewee-a ponovo obrnuto proporcionalan u odnosu na njegovu fizičku spremnost da otrči jedan kilometar bez prekida kontakta izmedju disanja i mozga na par sekundi.

MPA lider ne može da razočara, pa tako nakon Spaghetti Factory mikstejpa izbacuje State of the Art da nas podseti na svoje trep korene i učestalo crippovanje. Nakon dosta slušanja zaključili smo da ne možemo da pokažemo prstom ni na jednu pesmu koju bismo otpisali jer svih 15 traka imaju jaku replay vrednost. „I’ma trapper turned rapper and i used to hit licks/when i’m goin for the sack i’ma use the hitstick“ repuje Peewee na nekontrolisanom bengeru „Shootem Up Bang“ gde mu pomaže jedan od najzanimljivijih repera ove godine – Young Nudy – „i ain’t with that talkin you need to hush your mouth/have them gangsters pull up shoot your mama house up“  „you was a real gangsta like a minute ago, pulled on you ain’t gangta no mo“ čime legitimiše svoj Slaughter Gang/PDE status čoveka koji ima više devetki u svakom ormaru od Gucci majica. Još jedan očigledan highlight albuma je „Fuck it“ pesma sa Gucci Mane-om koja je kao vremenska kapsula prebacila Guwopa u demonski period 2006-08 i naterala ga repuje agresivnije nego inače nakon poslednjeg povratka iz zatvora. Evil Genius je rezervisan za decembar, a ovaj feature i poslednja dva singla sa Quavom i Kevin Gatesom su postavili dobar standard. „Top of the Bank“ je najmelodičnija pesma na projektu gde Longway interpoliše refren sa čuvenom „Dock of the Bay“ pesmom Otis Reddinga i peva o rodnoj grudi i mozgovima koje devojke žude da mu daju. „Bout it Bout it“ nastavlja sa seksualnim temama koje ga opsedaju da dnevnoj bazi u kombinaciji sa percsom da izleči sve nevolje. Za sve NBA fanove skuvana je „James Harden“ pesma koja nema baš mnogo povezanosti sa šutanjem u obruč, već više sa rafalima koji su namenjeni svima na putu, a i pored Peewee-evog puta. Prema njegovim ranijim izjavama ovo je prvobitno trebalo da bude dupli album – „Stepping outside the box into the robot and plus it was suppose to be a double disc“ . Album zatvara sertifikovani „Trapper Gon Be A Trapper“ benger sa 2/3 Migosa gde nas vraćaju u zlatne YRN dane uspona čitave Atlanta scene.

Navareni Peewee Longway sipa lean benzin u robota sebe bi sam po sebi trebao da bude dovoljan razlog da pustiš album, a s obzirom da si dobio i analizu nekih udarnih pesama kada ti se upali fleks dugme puštanje State of the Art projekta postaje moranje.

 

City Girls – Girl Code

NAJBOLJE PESME: DOBRE SU SVE SEM ONE SA JACQUEES-OM I ONE GDE YOUNG MIAMI PRIČA O SVOM MOMKU
NAJGORA STVAR U VEZI ALBUMA: MANJE JT NEGO NA PRVOM, LJUBAVNE RIME I LJUBAVNA PESMA SA Jacquees-OM

 

QC su ove godine neprimetno industriji odradili No Limit i izbacuju albume na dve nedelje bez straha da oversaturizuju tržište kao Master P-ev lejbel. Verovatno je jasno da se neće FUBU-ovati jer u pre-prenatrpanoj rep igri samo petkom izlazi po 9 mejnstrim albuma, pa QC-u sa diverzitetom koji donosi u Soundcloud/turn up eru, ne preti sagorevanje kao što se desilo uniformisanom No Limit-u.

Delovalo je da Complex Magazine pokušava da bar malo nasamari publiku kada su prošle godine naslovnom sa Quality Control, koji su činili Migosi i Lil Yachty kao reperi i Coach K i Pee kao menadžment-vlasnici, (svi sa odelima dok suptilno prizivaju Death Row novog milenijuma) ciljali da ih predstave kao nove vladare industrije. Samo dva uspešna act-a pravila su ovu tvrdnju slabom, ali se pojavio rookie 2018-e, Lil Baby, pa jamajčanska pato devojka iz Britanije Stefflon Don, pa City Girls, pa se pitamo da li je novi super-lejbel unapredio RZA-in petogodišnji plan za industry takeover i planiraju da za 10 godina budu novi Motown.

Coach K je ovaj duo potpisao jer po njegovim rečima „every nigga wants himself a city girl, a bitch from the city“ i reperke JT i Lil Miami su sa ukupno dve pesme uzele ugovor kao da je Strech & Bobbito era i postale prvi ženski duo još od Salt-N-Pepa. Prvi City Girls album sa početka godine je ispod radara kupio spektar fanova – od striptizeta do 40-ogodišnjih Trick Daddy i 2 Live Crew fanova. Postavile su blueprint kako se pimp-uje muškarac i napisale više pravila za thothiane sa velikim apetitima nego Biggie za dilere u „10 Crack Commandmants“. Ponovo su izmislile zanat trick-ovanja simp-ova i objasnile kako da od tuđih para postaneš svoja žena. Kao da su na prvom albumu ispunile feminističku misiju i sada mogu da repuju i o gaćicama i brusevima. I dalje bi „rather spend yours“ ali sada idu po Fendy u London privatnim avionom o svom trošku i manje se opterećuju time da vraćaju crncima za svaki put kada su reperi žene u pesmi tretirali kao da su potrošnija roba od sex lutke na naduvavanje. Jedan od izuzetaka prvi singl „Season“ sa Lil Baby-em, najjači cut sa albuma sa sada već klasičnim City Girls -a „I need me a nigga who gon swipe them VISAs“  vajbom. Na štetu što živimo na planeti gde nam City Girls dozvole Lil Baby-evo uletanje na traku, sa throwback idejom kao da je ovo 90’s Too $hort kolabo gde se napušavaju „a bitch“ and „a nigga„, samo da bi publika jedino obratila pažnju na to kako ih je Baby oprao i pokazao da je ovim birds mesto u kuhinji. Šteta za viziju, ali ako nešto više od toga pokazuje zašto će klasik City Girls feel sa prvog albuma da stave na suvozačko mesto, onda je to uber-klubski trep koji provejava i jedino što drugi album sprečava da ode u Nicky Minaj- Truffle Butter mode – je JT, najbolja reperka grupe koja održava status jednog od potencijalnih ženskih GOAT-ova. Young Miami je po običaju već javno prokažena zbog svojih off-beat momenata, ali osim što nije neslušljiva kao ranije, na „Drip“ je prvi put proper iskidala.

Kansel kultura je ove godine pokušala da ih otera zbog nekih starih tvitova gde se izražavaju užasno o homoseksualcima, Haićanskoj zajednici i Blue Ivy, ali ne možeš kanselovati stare scam-erke i čeka se da JT sledeće godine izađe iz zatvora i da nastave gde su stale. U međuvremenu očekujte spot za najočitiji A&R benger u skorašnje vreme, pesmu „Twerk“ sa Cardi B, sa u pravo vreme semplovanim Choppom iz „Choppa Style“.

 

Warhol.SS – „Chest Pains“

NAJBOLJE PESME: „LIFESTYLE (INTRO)“ „BIRD’S NEST“ „SWITCH LOCATIONS“ „DO WHAT I WANT“ „FOR WHAT“ „RED NIGHT“
NAJGORA STVAR U VEZI ALBUMA:: WAR READY NIJE ISPUNILA OČEKIVANJA

Kada bi postojao most koji bi spajao moderni zvuk Čikaga i popularni zvuk Atlante Chest Pains bi stajao tačno na sredini tog mosta. Warhol je jedan od četiri repera koji su bili trend Soundclouda od 2015. i kretali se kao jedno (još UnoTheActivist, Thouxanbanfauni i Playboi Carti), ali je uvek ostajao poslednji na štapu do uspeha, iako je prvi imao hit sa „Speed Racer“ trakom. Od tih dana stil se promenio makar dva puta pa je album kulminacija njegove muzičke progresije.

Chest Pains broji 14 pesama koje variraju od bengera za klubove, strip klub himni do introspektivnijih traka. „Lifestyle intro“ na samom početku postavlja ton čitavog albuma i predstavlja visok nivo energije sa kojom je Warhol ušao u ovaj projekat – „i flood the streets i need my levees broke“ . „Harry Cash“ počinje sa la musica de harry fraud tagom čime najavljuje skupu produkciju preko koje Warhol repuje najagresivnije na čitavom albumu. „War Ready“ je pesma od koje se očekivalo mnogo zbog UnoTheActivist featurea, ali je nakon par slušanja ostala kao možda i najslabiji momenat albuma. „For What“ i „Do What I Want“ regrutuju MoneyPowerRespect ekipu i poznatog vojnika YSL-a Lil Duke-a. Na prvoj Warhol i Drugrixh Peso razmenjuju linije o preživljavanju na ulicama i zlatnim lancima u mešavini sa modnim markama – „keep the nine tucked in this Givenchy“ / „it’s a fear god but i know god gon forgive a killer“ –  dok je druga hitčina koja solidno može da ubija u autu kad god se pusti s obzirom da je na njoj jedan od najboljih repera današnjice – Hoodrich Pablo Juan koji se u svom prepoznatljivom stilu trka sam sa sobom da odrepuje preko divljeg bita dok ide po taj bag. U 2018. dosta novih producenata je videlo svetlo dana, a jedan od njih je Kenny Beats za kog možemo da kažemo da će da bude jedan od najvažnijih u naredne dve godine. Zaslužan je za produkciju na „Bird’s Nest“ traci gde je prosuo energičan bit preko kojeg je Warhol preleteo u stilu Lil Uzi-a pošto je ovaj odlučio da ne mora da se pojavljuje ove godine. Kako već muška moda doživljava svoj vrhunac u repu tako je najcocky pesma ostavljena kraj „Tom Ford drippin every shade they gon come for my body!“ čime se udara pečat na album i nastavlja kapljajuća tradicija svih koji imaju iole ikakve veze sa Atlantom.

 

Nema više članaka